Magazin Turistički Svet. TS 50 za portal .pdf



Nom original: Magazin Turistički Svet. TS - 50 - za portal.pdfTitre: TS - prelom - 50 - KONACNO.qxdAuteur: Administrator

Ce document au format PDF 1.4 a été généré par PDFCreator Version 1.0.2 / GPL Ghostscript 8.70, et a été envoyé sur fichier-pdf.fr le 09/07/2011 à 20:08, depuis l'adresse IP 178.17.x.x. La présente page de téléchargement du fichier a été vue 2086 fois.
Taille du document: 13.3 Mo (80 pages).
Confidentialité: fichier public


Aperçu du document


ISSN 1451-2661

APRIL
JUN

2011

10 GODINA
50 BROJEVA

Pet zvezdica ponovo sija
TS medijski partner

Izdava~: “GASTRO print” d.o.o. - Beograd

APRIL / JUN 2011.
Godina X, Broj 50

Tema broja
Neprocenjiva
komercijalna i
turisti~ka {ansa
Ni{a i Srbije
5018
Marketing & prodaja
Loyalty Club
Merkur
5046

Direktor i glavni urednik: Ljiljana REBRONJA
Pom. dir. za komercijalu i marketing: Mirjana ANTI]
Marketing i prodaja: Goran FERKO
Specijalni savetnik: Mirko MARINOVI]
Redakcija: Zdravka BUBRE[KO, Damir ^I^I],
Zorica TATOMIROVI], Biljana BOSNI],
Marija OBRADOVI]
Likovni urednik: Branka MR\EN
Sekretar redakcije: Aleksandra BELAJ^I]
Redizajn:
Adresa redakcije:
Beograd, Gospodar Jovanova 46
Tel./fax: 011/263-1-282, mob: 063/30-77-95
turistickisvet.press@yahoo.com
www.TouristWorld.co.rs
www.turistickisvet-hotnews.com
^asopis izlazi {est puta godi{nje.
Godi{nja pretplata na “Turisti~ki Svet” & “Gastro art”:
30 evra (Srbija) - 50 evra (inostranstvo)
Teku}i ra~un: 205-6884-97

Prof. Boris Podreka

[tampa: SAVPO - Stara Pazova
Tel. 022/310-300, 310-305

Genije koji
ne robuje
stilovima

ISSN 1451-2661

5050

^asopis “Turisti~ki Svet” je 21. avgusta 2002. upisan
u Registar javnih glasila Republike Srbije,
kao stru~ni ~asopis, pod rednim brojem 3394

Isidor [arp
Vladar “^etiri
sezone”
5060

Zeleno hotelijerstvo
Lideri u zelenim
inovacijama
5068
Na naslovnoj strani:
Continental Hotel Beograd
www.continentalhotelbeograd.com

ZA ODABRANE

CIP
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
338.48(497.11)
TURISTI^KI svet : savremeno
hotelijerstvo & turizam / glavni urednik
Ljiljana Rebronja. - God. 1, br. 1 (2002). - Beograd (Knez Mihailova 6/III) :
Gastro print, 2002- (Stara Pazova :
SAVPO). - 30 cm
Dvomese~no. - Od 2004/05. godine u obrnutom
smeru publikacija: Gastro art = ISSN
1451-8384
ISSN 1451-2661 = Turisti~ki svet
COBISS.SR-ID 137991436

Umesto uvodnika

Deset godina "Turisti~kog Sveta"

Kora~anje za svetlo{}u
^itavih deset godina ~ekam ovaj trenutak da napi{em tekst koji }e biti sublimat
decenijske faktografije, uredni~kih no}nih mora, `estokih emocija koje su me
rastrzale dok sam pisala uvodnike u koje sam `elela da preto~im svu svoju
energiju i po{aljem je onima, koji su tada kada smo i mi po~injali, o~ajni~ki tra`ili
iskru nade za koju bi se mogli uhvatiti usred tranzicionih promena i - pre`iveti.
^ekam da ka`em onima koji to ne znaju kako je biti sam u vrtlogu tr`i{ne
privrede i plivati bez institucionalne ili partijske podr{ke, zato {to gaji{ beskompromisno uverenje da specijalno turisti~ki novinari ne mogu da budu ni~iji do
svoji i Bo`ji!
^ekam da ispri~am pri~u o eti~kom kodu koji jedna minijaturna redakcija
mo}nog kreativnog potencijala deset godina po{tuje i brani bez izuzetaka koji
potvr|uju pravilo, prenose}i svojim ~itaocima li~ni i profesionalni entuzijazam,
dele}i nesebi~no informacije, znanja i kontakte do kojih je ~esto te{ko sti}i, bivaju}i uvek na strani obrazovanih, hrabrih ljudi koji kroz `ivot idu otvorenog uma
i primenjivim znanjem, uporno{}u i vrednim radom ~ine da budemo ravnopravni
deo razvijenog turisti~kog sveta. Zbog takvih, na`alost nikada previ{e brojnih,
priznajem i sada: vredelo je ostati zelen i rasti uprkos vetrometini na kojoj su
pucali i stogodi{nji hrastovi, neprilago|eni udarima vetrova, i trajati sve ove
godine uz pomo} tajne magi~ne formule: radi ono {to voli{ i voli ono {to radi{
da bi po{tovao sebe, a drugima mogao da poka`e{ put do svetlosti kao
nepogre{ivi kompas za budu}nost.
Mo`da je moglo i druga~ije, ali mi nismo umeli. Nismo merili vreme, merili smo
projekte kojima smo otkrivali nove saznajne prostore, korisne ideje, dobre
savete... Razvijali smo se samouki, s malo para, ali s jasnom vizijom gde `elimo
da stignemo da ne bismo izneverili one koji nam veruju i bili od koristi onima s
kojima radimo.
I tako mali, posve}eni trajanju, ostavili smo za deset godina duboke tragove u
hotelsko-turisti~koj industriji, svakim novim projektom {alju}i sna`nu poruku o
na{oj intelektualnoj superiornosti. Jer kad god se ~inilo da }emo potonuti,
nekim ~udom smo nicali kao iz same zemlje, iznena|uju}i i sebe i druge,
snagom kreativne imaginacije i eksluzivno{}u projekata koji bi turizmu ove
zemlje, da je pameti, mogli da daju onaj dodatni impuls koji malo pa~e za no}
pretvara u rasko{nog labuda.
Sa Kraljevskim banjama Srbije mogli smo le`ernije u svet i lak{e do novca za razvoj banja u vreme kad se rojlisti~ke turisti~ke pri~e prodaju ko alva na svetskoj turisti~koj pijaci, ali ~ak ni ~injenica da je Princ Aleksandar stao iza projekta re{en
da ga pogura na me|unarodnoj sceni, nije zna~ila ni{ta ni banjama, a ni onima kojima je posao da promovi{u i prodaju u
ime naroda. Zahvaljuju}i, ipak, nekolicini uspe{nih ljudi koji su prepoznali tu bajkovitu mo} kraljevske pri~e, u kojoj na na{u
sre}u ni{ta nije izmi{ljeno, projekat je nedavno do`iveo svoj logi~ni nastavak u vidu ekskluzivnog Paso{a Kluba lojalnih gostiju "Merkura" iz Vrnja~ke Banje, atraktivnog sredstva promocije i prodaje, ~ijoj ekskluzivnosti doprinosi originalni "Merkurov"
hologram, kao oznaka ne samo me|unarodne prepoznatljivosti i za{tite, ve} i jednog novog srpskog wellness & spa brenda.
U nizu redakcijskih autorskih projekata, me|unarodni forumi menad`era hotelskih doma}instava, rasli su uporedo sa
"Turisti~kim Svetom", bivaju}i ~itavoj jednoj prili~no zanemarenoj profesiji u hotelijerstvu, na`alost, godinama jedini prozor u
svet znanja, informacija, ideja, me|unarodnih kontakata sa sli~nim asocijacijama u regionu, sa kolegama. Sa VII me|unarodnim forumom menad`era hotela i hotelskih doma}instava, odr`anom pro{le godine pod specijalnim pokroviteljstvom

5004

TURISTI^KI SVET

april / jun 2011

w w w.tur istickisvet- hot new s.com

IH&RA, krovne svetske hotelijerske
i restoranske asocijacije, redakcija
~asopisa "Turisti~ki Svet" oborila je
sve rekorde, jer je, sada to s ponosom mogu da ka`em, gotovo
sama za manje od dva meseca
organizovala dvodnevni me|unarodni doga|aj najvi{eg ranga, sa
vi{e od dvadeset uglednih predava~a iz sveta i predsednikom
IH&RA kao specijalnim gostom.
"Well done Lily", rekao je na
rastanku dr Aidi, i to je bilo najve}e,
debelo zaslu`eno priznanje koje je
ova redakcija i njena urednica ikad
dobila.

ZA ODABRANE...

ZA LJUDE S VIZIJOM

A priznanja i nagrada je za 10
godina bilo i u zemlji i u inostranstvu. Ono ~ega nije bilo su
ljudi koji bi, ne samo deklarativno, podr`ali firmu koja vi{e od
dvanaest godina radi i `ivi isklju~ivo od sopstvenih projekata
uvek u slu`bi razvoja, unapre|enja i prosperiteta hotelsko-turisti~ke industrije! Ali, ovo je Balkan i to treba prihvatiti, zbog mirnog sna i svih onih sjajnih saradnika, lojalnih poslovnih partnera i kolega bez kojih ne postoje ni godine,
ni projekti... Ljudi okupljeni oko "Turisti~kog Sveta", kojima sa najdubljim po{tovanjem ka`em HVALA, su onaj
su{tastveni kvalitet koji jedini mo`e da promeni svet.
^ekala sam deset godina da napi{em ovaj tekst. I ne o~ekujte da budem skromna. Redakcija koja ume da zadivi
svet, da traje deset godina i to na sopstvenim projektima - zaslu`uje da ponosno digne glavu. @elim da taj ose}aj
podelim s vama.
Ljiljana Rebronja

april / jun 2011

TURISTI^KI SVET

5005

Ju b i l e j

TURISTI^KI SVET
Goran Petkovi}, sekretar za turizam u Ministarstvu
ekonomije i regionalnog razvoja RS:
Veoma je va`no da postoje specijalizovane publikacije iz kojih hotelijeri mogu da saznaju inovacije,
da vide {ta je sve novo otvoreno ili ura|eno, da
dobiju priliku da predstave ono {to su sami uradili i
da prona|u partnere. Ova oblast ima sve vi{e
specijalizovanih ponu|a~a usluga ili proizvoda koji ranije nisu
postojali, tako da jedno ~vori{te gde se sakupljaju sve te informacije, kakav je ~asopis "Turisti~ki Svet", predstavlja zapravo
klju~ efikasnog informisanja u dana{njim uslovima.
Prof. dr Slobodan Unkovi}, direktor Departmana
za poslediplomske studije i me|unarodnu saradnju,
Univerzitet Singidunum - Beograd:
Uspe{an razvoj turizma u velikoj meri zavisi i od
toga kako se javnost, pogotovo nau~na i stru~na,
informi{e. ^asopis "Turisti~ki Svet", koji obele`ava
10 godina izla`enja, ima va`an uticaj u Srbiji na
stvaranje pozitivnog stava o turizmu i njegovom zna~aju u
domenu razvoja me|unarodnog i doma}eg turizmai. Podr`avam
velike napore koje ula`e redakcija da i dalje sa uspehom pratite,
kriti~ki analizirate i predla`ete mere za jo{ uspe{niji razvoj turizma. Svojim dosada{njim aktivnostima ste pokazali da ste kvalifikovani za takvu misiju i zna~ajnu ulogu. Zaslu`ujete punu
podr{ku. Ja kao nau~ni radnik, redovni profesor Univerziteta i
li~nost koja priprema 21. izdanje ud`benika Ekonomike turizma i
koji je poznat {iroj stru~noj javnosti iz ove oblasti, dajem vam
punu podr{ku, kao i Univerzitet Singidunum, u ~ijem sastavu se
nalazi Fakultet za turisti~ki i hotelijerski menad`ment.. ^estitam
Vama, ~lanovima ure|iva~kog tima i redakciji ovaj zna~ajni
jubilej. Mnogo sre}e i uspeha u budu}em razvoju!
Milijanko Porti}, direktor Ugostiteljsko-turisti~ke
{kole, Beograd:
Da ~asopis nije dobar, ne bi postojao 10 godina!
Fantasti~an je - od papira, dizajna do sadr`aja.
A`urno pratite sva de{avanja u na{oj {koli, kao i u
bran{i {irom Srbije, regiona i sveta. Pohvalio bih
Forume hotelskih doma}instava, koje odli~no organizujete. Objektivni ste. A 10-godi{nji jubilej "Turisti~kog Sveta"
zaslu`ilo je priznanje, koje }e Ugostiteljsko-turisti~ka {kola uru~iti
redakciji na jesen, u znak zahvalnosti za saradnju.
Dragan Gligorijevi}, predsednik SACEN International-a:
"Turisti~ki Svet" je u proteklih 10 godina zauzeo istinski lidersko
mesto u kategoriji stru~nih ~asopisa za hotelijerstvo i turizam u

5006

TURISTI^KI SVET

april / jun 2011

Srbiji, ali i u regionu. Svojim trajanjem sa
ugostiteljsko-turisti~kom privredom pokazao je da na{e turisti~ko srce sna`no
kuca uprkos te{ko}ama kroz koje prolazimo na ovim prostorima. Posebno raduje
{to je svih ovih godina ~asopis uspeo da
odr`i i podstakne preduzetni~ki duh turisti~kih poslenika, da ih informi{e, prenosi pozitivna
svetska iskustva i tako ih motivi{e da ne posustaju u
borbi za kvalitet i vrhunske rezultate.
Hvala "Turisti~kom Svetu" za nadu koji nam je davao
svih ovih godina i na podr{ci za makar i mali pomak
nabolje u borbi za opstanak i uspe{nije poslovanje.
Na sre}u, danas sa sigurno{}u mo`emo re}i da je misija "Turisti~kog Sveta", kao i SACEN-a, u {irenju pozitivne energije i podsticanju na aktivnosti koje doprinose
unapre|enju ove privredne grane, otvaranju vizije bolje
turisti~ke budu}nosti i povezivanju onih koji rade na
ostvarenju te vizije - u potpunosti uspela!
Milan Val~i}, osniva~ i glavni konsultant
"Leadership 2.0", Toronto:
Ljiljani Rebronji i celom timu "Turisti~kog
Sveta" od sveg srca ~estitam deset godina izla`enja ~asopisa i njegov jubilarni
50. broj! Imao sam prilike da pratim
"Turisti~ki Svet" od samog po~etka i sve
vreme sam veoma impresioniran kvalitetom ~asopisa i
njegovim konstantnim unapre|enjem, kao i va{im
ogromnim entuzijazmom i iskrenom posve}eno{}u informisanju i stru~nom usavr{avanju kadrova u
hotelijerstvu i turizmu. Izuzetna mi je ~ast i zadovoljstvo
da sam tokom poslednjih godina imao i mogu}nosti da
sara|ujem sa vama i `elim vam jo{ mnogo uspe{nih
godina i projekata!
Dr Ljiljana Kosar, profesor Visoke
hotelijerske {kole - Beograd:
Kada se pre deset godina pojavio, bila
sam veoma prijatno iznena|ena ~asopisom "Turisti~ki Svet". Svojim prvim brojem
nagovestio je koncept savremenog stru~nog ~asopisa koji te`i da istovremeno
bude informativan, edukativan, aktuelan, interesantan.
Iako pokrenut u te{kim tranzicionim vremenima za
Srbiju, u trenucima ozbiljno uzdrmane turisti~ke

w w w.tur istickisvet- hot new s.com

10 GODINA, 50 BROJEVA
privrede kojoj je tek predstojala vlasni~ka transformacija, ~asopis traje punih deset godina i to bez ozbiljnijih
oscilacija u kvalitetu. "Turisti~ki Svet" je turisti~kom
svetu u Srbiji otvorio prozor u svet u vreme kada je bilo
te{ko dobiti vizu i otputovati u inostranstvo. Tokom svih
ovih godina, svojim odabranim prilozima pokazivao je
kuda, kako i kojim tempom idu bogatiji i uspe{niji od
nas. Istovremeno, iznalaze}i primere dobre doma}e
turisti~ke prakse, pokazao je da mo`emo da uhvatimo
korak sa svetom.
Za mene je ~asopis "Turisti~ki Svet" postao potreba.
Sa zadovoljstvom ga prelistavam i ~itam, ponekad neki
zanimljiv ~lanak pro~itam studentima na ~asu, neki
drugi im preporu~im da pro~itaju sami. "Turisti~ki Svet"
mi je pomogao da osavremenim koncept svojih
ud`benika, unose}i primere iz prakse koje studenti, po
pravilu, najbolje razumeju i najlak{e upamte.
Redakcija "Turisti~kog Sveta" je pokazala da treba
`iveti za turizam da bi se od njega `ivelo.
Danilo Mari}, regionalni menad`er
Unionclean Europe:
Promene po~etkom 2000-tih iznedrile su,
izme|u ostalog, i jedan veoma ozbiljan,
stru~ni ~asopis - "Turisti~ki Svet", ~ija je
novinarska ekipa stizala gde god se ne{to
va`no de{avalo u turisti~koj Srbiji, pa i u
regionu, bele`e}i pomno doga|aje, manifestacije,
stru~ne forume... prenose}i va`ne informacije i znanja
neophodna onima koji su `eleli da budu uspe{ni u
svom poslu i da traju. Iza ~itavog projekta stajala je i
stoji jedna veoma hrabra `ena - gospo|a Ljiljana
Rebronja, direktorka i glavna urednica ovog savremenog ~asopisa, koja je svojim dugogodi{njim nesebi~nim entuzijazmom prosto "iritirala" okolinu. Iako je
bele`ila vanserijske rezultate, za ovih 10 godina redakcija ~asopisa "Turisti~ki Svet", na`alost, nije do`ivela
istinsku javnu satisfakciju za svoj doprinos razvoju
hotelijerstva, niti uspela da dobije finansijsku podr{ku
od dr`ave makar za vi{egodi{nju organizaciju maestralnih foruma menad`era hotelskih doma}instava danas ve} presti`nih skupova me|unarodnog karaktera, sa brojnim uglednim predava~ima i u~esnicima iz
regiona i {ire. Ali je takvo priznanje stiglo od predsednika IH&RA koji je za odli~no organizovan pro{logodi{nji VII forum menad`era hotela i hotelskih
doma}instava na jo{ uvek avangardnu temu "zelenog

hotelijerstva", gospo|i Rebronji odao javno priznanje. Jo{ jedno
iznena|enje iz ove redakcije, koje po mom skromnom mi{ljenju,
mo`e slobodno da konkuri{e za poduhvat godine iz oblasti turizma je svakako monografija Kraljevske banje Srbije, koja je svojom opremom i sadr`ajem zaustavila dah mnogih doma}ih i
stranih zvanica na velikom prijemu i promociji u Kraljevskom
dvoru, ~iji je doma}in bio Princ Aleksandar, pokrovitelj ~itavog
projekta. Upravo zato je prava {teta {to u ovoj redakciji i ovom
~asopisu resorno Ministarstvo nije prepoznalo pravi nukleus iz
kojeg se tokom poslednje decenije razvio visok nivo i svesti, i
stru~nog znanja na{ih turisti~kih poslenika. I pored svega toga,
"Turisti~ki Svet" i njegova urednica idu dalje, i dalje, i dalje... Zato
ovoj odva`noj redakciji i njenoj hrabroj urednici `elim barem 50
ovakvih jubileja!
Branko Krasojevi}, ekspert za analizu Strategije
razvoja turizma Srbije:
Pre 10 godina u na{ svet turizma, bez glamuroznih
najava, pompe i velikih obe}anja uplovio je
"Turisti~ki Svet". Ubrzo je postalo jasno da je
~asopis informativan, edukativan i namenjen prvenstveno nama koji za turizam i od turizma `ivimo.
Danas, posle decenije zajedni~ke borbe za opstanak na sve
konkurentnijem tr`i{tu, "Turisti~ki Svet" je integralni deo na{e
struke. On se ~ita, komentari{e i ~uva kao podsetnik, izvor informacija o prednostima, slabostima, {ansama i pretnjama po na{u
profesiju. Poverenje u objektivnost i nepristrasnost sadr`aja stekli su i korisnici turisti~kih usluga koji zahvaljuju}i ovom ~asopisu
prate promene i aktuelna de{avanja u ugostiteljstvu i turizmu.
Boban Teodosin, direktor Euro Garni Hotela Beograd:
"Turisti~ki Svet" je stru~ni magazin koji predstavlja
samu su{tinu modernog ugostiteljstva. U njemu
mo`ete pro~itati isklju~ivo kvalitetne tekstove o trendovima, trenutnom stanju u srpskom turizmu, preporuke o modelima na koje se treba ugledati u vezi
na~ina poslovanja, kao i kvalitetu usluge koji pojedini objekti
pru`aju svojim klijentima. Uvek ne{to novo i inovativno, bez uvijanja i la`nih preporuka, ve} se isklju~ivo u prvi plan stavlja
vrhunski kvalitet. Fotografije kao i papir su na svetskom nivou.
Pa`ljivo birani sagovornici i objekti o kojima se pi{e.
Dugogodi{nje iskustvo u ugostiteljstvu poma`e da se na prvi
pogled prepoznaju profesionalci, a ja do sada nisam video da je
bilo proma{aja kada se pi{e o detaljima, o tome kako u~initi gosta
zadovoljnim da bi se ponovo vratio u objekat. Zato se radujem
svakom novom broju "Turisti~kog Sveta".

april / jun 2011

TURISTI^KI SVET

5007

Ju b i l e j

Ivan Vitorovi}, direktor marketinga i prodaje, Hotel
Zlatibor MONA:
^asopis "Turisti~ki Svet" redovno ~itam ve} punih
sedam godina. Od samog po~etka, svako izdanje
sam `eljno i{~ekivao kako bih saznao {ta se novo
de{ava na polju turizma i posebno hotelijerstva u
na{oj zemlji. Danas kada ~itam ~asopis, drago mi je
{to mogu dobiti informaciju i o manjim hotelima i restoranima koje
~ine nezaobilazni deo na{e ponude. Sama struktura ~asopisa je
jako interesantna. A ono {to meni posebno zna~i je {to sam
putem ~lanaka drugih kolega, do{ao i do novih kontakata i prijateljstava, veoma bitnih u na{em poslu.
Milan ]uli}, direktor Centra za istra`ivanja i studije
turizma - Novi Sad:
Poslednjih nekoliko godina intenzivno sara|ujemo
sa Redakcijom "Turisti~kog Sveta" i `elim da ~estitam jubilej - izlazak 50. broja. Nije mala stvar izgurati 50 brojeva u ovako te{kim vremenima za turisti~ku industriju koja se tek razvija i napraviti model
uspeha za druge na tr`i{tu. Ako me pitate da li je "Turisti~ki Svet"
uticao na ovu industriju, re}i }u da je prvenstveno uticao na
mene, pa onda i na druge mlade ljude koji su uvek imali prostor
u "Turisti~kom Svetu". S druge strane samo projekti koji su
pokrenuti iz ove redakcije, a prvi koji mi pada na pamet jesu
Kraljevske banje Srbije, projekat koji {alje poruku da vreme
razvoja turizma tek dolazi i ako bude samo upola entuzijazma
kakav nosi Redakcija "Turisti~kog Sveta", onda sam siguran da
}emo uspeti. Jo{ jednom vam ~estitam jubilej, a Centar za
istra`ivanja i studije turizma uvek }e biti siguran i veram partner
u budu}im projektima.
Nada Radoi~i}, menad`er marketinga i prodaje u
Hotelu Moskva - Beograd:
Upu}ujem Vam iskrene ~estitke povodom izlaska
50. jubilarnog broja ~asopisa "Turisti~ki Svet".
Zadovoljstvo je sara|ivati sa Vama, a priznajem da
u`ivam svaki put kada ~itam novo izdanje va{eg
~asopisa, jer na jednom mestu mogu da
prona|emo sve {to me interesuje iz razli~itih oblasti turizma.
Va{a neiscrpna energija je pokrenula interesantne, stru~ne i
informativne teme iz oblasti koje najvi{e interesuju nas koji smo
deo turististi~ke privrede zemlje. Vama i Va{em timu puno sre}e
i uspeha u budu}em radu!
Radomir Sam~evi}, direktor Agencije HT Beograd:
^asopis "Turisti~ki Svet" godinama je lider u oblasti
stru~ne periodike, ~asopis koji hotelijere u Srbiji ve}
~itavu deceniju obave{tava o novinama iz sveta
hotelijerstva. Osim toga, u organizaciji ~asopisa
odr`an je veliki broj visokokvalitetnih seminara i
treninga hotelijera, a ostvarena je i tesna saradnja sa IH&RA.
Li~no, radujem se svakom novom broju koji sa velikim zadovoljstvom ~itam, iz njega u~im, ali i ~uvam i koristim za edukaci-

5008

TURISTI^KI SVET

april / jun 2011

ju svojih kadrova. Preporu~ujem da se "Turisti~ki Svet"
obavezno na|e u stru~noj biblioteci svakog jotelijera.
Redakciji `elim jo{ puno godina uspe{nog i
plodonosnog rada.
Milana [u{njar, Udru`enje "Ambasadori
dobre usluge":
Elitni stru~ni ~asopis za hotelijerstvo i turizam dostigao je svoj jubilej, 50. broj, zahvaljuju}i, pre svega, vlasnici i glavnoj
urednici, gospo|i Ljiljani Rebronji, osobi
neopisive pozitivne energije, pune znanja
i upornosti, koja je ulo`ila mnogo truda u stvaranje
"Turisti~kog Sveta" - ~asopisa koji prati i preporu~uje
visoke standarde kvaliteta u oblasti turizma. "Turisti~ki
Svet" poma`e u edukaciji i usavr{avanju kadrova u turizmu uop{te. To je savremeni ~asopis koji nas povezuje sa svetom, podr`ava u organizaciji raznih stru~nih
manifestacija, a sve u cilju unapre|enja hotelijerstva i
turizma. Uz glavnu urednicu, velike zasluge vezuju se i
za njen odabrani redakcijski tim. Iskrene ~estitke i
mnogo uspeha do slede}eg jubileja! U narednom periodu, `eleo bih da "Turisti~ki Svet" dobije jo{ kvalitetniji dizajn, kakav zaslu`uje svojim kvalitetnim tekstovima.
Smatram da treba jo{ vi{e da obra|uje elemente
savremenih kretanja na polju restoranskog i hotelskog
marketinga, kao i menad`menta i da prenosi zanimljive
studije slu~ajeva iz zemlje i inostranstva.
Iskrene ~estitike redakciji "Turisti~kog Sveta"!
Svetlana Zrili}, urednik i autor
"Knjige utisaka" - RTS:
Iza svega stoji veliki, ba{ veliki rad i entuzijazam. Tu su jo{ i upornost, obave{tenost,
vizionarstvo. I tako za svih 50 brojeva u
proteklih deset godina. Svakodnevna
borba i svakodnevna inspiracija, o~ito ja~a
od svih problema. Za sve koji se na bilo koji na~in bave
turizmom, "Turisti~ki Svet" je izvor informacija, zanimljivih stavova, novosti iz zemlje i sveta, i niza detalja
koje su videli novinari redakcije, tamo negde izme|u
redova.
Nije lako raditi jedan ozbiljan, stru~ni ~asopis. To samo
govori koliko Redakcija mora mnogo da zna, i koliko
unapred da ide, kako bi sve informacije bile jasne i precizne. Poneki tekstovi su zanimljivi za one koji o turizmu
ne znaju mnogo, poneki su pravi mali nau~ni radovi, ali
najbitnije je da su svima jasni i puni informacija koje se
mogu prakti~no iskoristiti. Utoliko je ve}i zna~aj i akcija
koje je "Turisti~ki Svet" pokrenuo. Ova redakcija
svakako nije ostala neprime}ena u svetu turizma zemlje Srbije, a i {ire.
[ta im po`eleti za novih 50 brojeva? Pre svega, da
zadr`e sve osobine sa po~etka ovog teksta. Ostalo }e
samo do}i.
Sa velikim po{tovanjem, kolegama `elim puno uspeha
i jo{ puno, puno novih brojeva.

Intervju

@ivorad Vasi}, direktor NBGP Properties doo Beograd i
direktor Continental Hotela Beograd

Pet zvezdica ponovo sija
Prvi broj ~asopisa za savremeno hotelijerstvo & turizam u Srbiji - Turisti~ki Svet, "ro|en" je pre gotovo deset godina u Hotelu
Inter•Continental Beograd, dana{njem Continental Hotelu Beograd, na{em prvom hotelu sa pet zvezdica. Uprkos te{kim vremenima i promenama kroz koje je neminovno prolazio tokom vi{e od tri decenije,
zahvaljuju}i promeni vlasni{tva i novom
menad`mentu sa radikalno druga~ijom poslovnom filozofijom sa`etom u sintagmi
"Value for your Money", Continental Hotel,
gigant sa 420 soba, do`iveo je potpunu revitalizaciju i danas veoma uspe{no posluje
koriste}i sve svoje potencijale. Poput najve}ih svetskih hotela, otvorio se i za inostrane i doma}e goste, ali i za Beogra|ane,
postaju}i ujedno i elitni dru{tveni i kulturni
centar - mesto o kojem se danas pri~a!
Posle deset godina Turisti~ki Svet je ponovo
tamo gde je stasao: u Hotelu Continental.
Na{ doma}in je @ivorad Vasi}, direktor
NGBP Properties doo, u okviru kompanije
Delta Holding i generalni direktor Continental Hotela Beograd, koga smo zamolili
da za na{e ~itaoce otkrije kako se posustali
hotelski d`in tako brzo i uspe{no podigao
na noge.

The first issue of the magazine for modern hotel industry & tourism in Serbia - Turisticki Svet - was "born" more than
10 years ago in the hotel "Inter•Continental Beograd", today "The Continental Hotel Beograd", the first Serbian fivestar hotel. In spite of hard times and the changes it has been suffering for more than three decades, thanks to the change of
the owner and the new management, with a totally different business philosophy given in the motto "Value for your Money", the
Continental Hotel, the giant having 420 rooms, has been experienced a complete revitalization and today, it has a successful
business, using all its potentials. As the biggest world's hotels, it has opened for the international and domestic guests as well
as for the Belgrade people, becoming both elite and cultural centre - the place people talk about!

5010

TURISTI^KI SVET

april / jun 2011

w w w.tur istickisvet- hot new s.com

• Kada ste posle 17 godina rada na obrazovanju i
uspe{ne hotelijerske karijere u Americi odlu~ili da se
vratite u Srbiju, globalna ekomomska kriza je na
Zapadu bila u punom jeku. Iako kod nas jo{ nije ni
po~ela, ve}ina hotela bila je u krizi, ose}aju}i ozbiljne
posledice dugogodi{njeg lo{eg poslovanja. Kakav je
bio va{ prvi susret s Continental Hotelom?
- Iz inostranstva sam se vratio oktobra 2008, a ve} 1.
januara 2009. po~eo da radim u Continental Hotelu.
Kada sam u{ao u hotel shvatio sam da je gotovo
prazan, bez gostiju, i na svakom koraku ose}ao se
ogroman nemar prethodnih vlasnika, {to je u tom
trenutku bio mnogo ve}i problem od krize. Ipak, bilo
je i ne~eg ohrabruju}eg, a to je ~injenica da postoji
potencijal za uspeh: ogroman hotelski kapacitet, veza
sa Sava Centrom, 14 velikih sala, tri restorana, 420
soba... Svaki ozbiljni hotelijer u tome bi video ogromnu {ansa ne samo da se privuku gosti, ve} da se
~itav taj kompleks stavi u funkciju organizacije raznih
doga|aja koji }e vratiti `ivot u hotel i u~initi da njegovih pet zvezdica ponovo zasija i da se vrati ugled
koji je nekada imao. I mi sam to iskoristili.
MA[INA SE POKRENULA I ZAHUKTALA
• Hotel je pru`ao mno{tvo mogu}nosti za razvoj
poslovanja, ali {ta je sa zaposlenima? Da li su mogli
da prate novu filozofiju poslovanja?
- Moj stav je da sve po~inje od prvog ~oveka u
hotelu. Mislim da je bilo ljudi koji su hteli da rade, ali
mo`da nisu imali lidera koji bi vi{e pa`nje posvetio
svakom detalju. Da bi napravili sistem koji }e funkcionisati, anga`ovali smo konsultante Inter•Continental
Grupe. Jedan od njih bio je i gospodin Martin Tamm,
vrstan hotelijer, generalni direktor u vi{e od 15-16
svetskih hotela, koji nam je zaista mnogo pomogao
da se u hotelu uspostave odgovaraju}i standardi. A
to je i najte`i i najkomplikovaniji deo posla. Kasnije
sve mnogo lak{e funkcioni{e, jer imate menad`ere i

ljude koji taj sistem treba samo da sprovode. U tome je
Martinovo iskustvo bilo veoma dragoceno, jer on je, ipak, 37
godina u hotelskoj industriji u Evropi. S druge strane, ja sam
ovde do{ao sa 10 godina iskustva u ameri~kim hotelima, sa
zavr{enim fakultetom za hotelski menad`ment i biznis na
Bostonskom univerzitetu i magistraturom. Njegovo iskustvo i
moja motivacija, energija i mladost bili su odli~na kombinacija
koja je ba{ u tom trenutku Continentalu bila potrebna.
Ve} tada smo bili jedna ma{ina koja je pokrenula svoje
to~kove i polako po~ela da se zahuktava da bi pro{le godine
napravili bum na tr`i{tu po broju velikih doga|aja: mnogo
me|unarodnih kongesa, dobrih sportskih de{avanja, ~ak vi{e
od 84 svadbe u jednoj godini..! U svim ugostiteljskim sektorima
uspeli smo da napravimo veliki pomak zahvaljuju}i svim
zaposlenima koji su vredno pratili istrukcije i trudili se da iz
dana u dan posti`u bolje rezultate. Kona~no su shvatili da }e
imati budu}nost samo ako budemo imali goste, ako budemo
popunjeni. Oni danas primaju plate redovno i na vreme, imaju
odre|ene beneficije, ali, pre svega, imaju dobar posao i ponos
{to su deo jednog velikog i uspe{nog sistema.
Danas ovaj hotel `ivi 24 ~asa i iz dana u dan u njemu se ne{to
de{ava, a najbolje od svega je {to u svakom trenutku mogu da
nabrojim bar 4-5 doga|aja koji }e se de{avati u hotelu u toku
godine, jer mi danas imamo rezervisane termine za doga|aje
mesecima unapred.
NOVA POSLOVNA FILOZOFIJA: "VALUE FOR YOUR MONEY"
• U ~emu je tajna? Kako ste pokrenuli tu ma{ineriju?
- Najte`i je po~etak. A on je izgledao ovako: seo sam sa svojim saradnicima i otvoreno smo razgovarali. Dogovorili smo
prioritete: prvo, da napravimo dobar tim. Drugo, da sagledamo
realnost, a to je da je tog momenta zauze}e u hotelu sa 420
soba - 23% (pri~amo o kraju 2008. i po~etku 2009), {to je
katastrofalan rezultat i ukazuje da lo{e radimo, da politika koju
sprovodimo nije dobra i da postoje problemi. Re{ili smo da
krenemo u akciju i da pozovemo ponovo sve firme i sve goste
koji su prestali da dolaze kod nas iz raznih razloga, da im
poka`emo hotel i kapacitete koje imamo i da u~inimo sve da

Intervju

ih vratimo. Zatim smo definisali probleme. Jedan od njih odnosio se na pri~e koje su se {irile po gradu da }e hotel da se
zatvori i renovira. Po{to zbog krize realno nismo znali kada
}emo zapo~eti renoviranje, re{ili smo da u lobi i recepciju unesemo neke promene koje }e biti uo~ljive, ali i u~initi na{im gostima boravak maksimalno prijatnim. Promenili smo podne
obloge, ugradili plazma ekrane, montirali dekorativne vodene
zidove i uneli novi name{taj.
Moj slede}i korak je bio da se na|em sa svim potencijalnim klijentima. Se}am da sam tih prvih meseci bukvalno preselio
kancelariju u lobi gde sam imao 10 - 15 sastanaka dnevno sa
svim mogu}im firmama, obja{njavaju}i im na{u novu
poslovnu filozofiju sa`etu u sintagmu "odgovaraju}a protivvrednost za va{ novac" (Value for your Money!). Hteli smo
da poka`emo da dotada{nja politika cena nije bila dobra i da
su cene sada potpuno druga~ije. Pokazali smo im ceo hotel i
sve ono {to on mo`e da pru`i: od restorana, fitnes centra i
bazena koji je najve}i hotelski bazen u Beogradu, do svih 420
elegantnih soba na kojima se (mnogi to ne znaju) svi prozori
otvaraju. Ulo`eno je dosta sredstava i u sobe: kupljene su plazme, obnovljena posteljina, postavljeni moderniji sobni mini
barovi i sefovi, kako bi iskusni
internacionalni putnici imali sve
{to im je potrebno i ose}ali se
udobno kao bilo gde u Evropi.
• Da li je i sa zaposlenima trebalo raditi?
- Trening je bio neizostavan.
"Ubrizgavali" smo, ja tako ka`em, "male ~ete" mladih obrazovanih ljudi da bi pomagali
starijima koji imaju puno
iskustva, ali im nedostaju
savremene informacije i
stvarno sam ponosan, jer smo uspeli da u svim sektorima
napravimo dobre, uspe{ne timove, o ~emu najbolje
svedo~e komentari gostiju. Gost }e mo`da prokomentarisati da hotel izgleda malo starije, ali mi to i ne krijemo.
Za nas su mnogo va`niji komentari koji nam daju dodatu
motivaciju, a to su: da je recepcija ljubazna, da je konobar
fantasti~an jer je tr~ao za gostom koji je zaboravio
nao~are, da je kuvar iza{ao da pita gosta u restoranu da li
je jelo ba{ po njegovom ukusu i da li treba jo{ ne{to, itd. To
su neke stvari koje svakom gostu mnogo zna~e. Kada
putujem, i sam se uvek odlu~ujem za hotel u kome sam ve}
bio, ako sam imao dobro iskustvo. I ne smeta mi ako je
name{taj u hotelu u kom sam odseo malo stariji, ako je taj
ljudski kontakt bio onakav kakav meni prija i ako se tu
ose}am posebno. Potpuno je normalno da kada gost do|e
u hotel ima potrebu da bude ma`en i pa`en, jer je van
svoje ku}e i daleko od porodice. Zato za hotel i va`i sinonim "druga ku}a"!

5012

TURISTI^KI SVET

april / jun 2011

OTVOREN ZA GOSTE I BEOGRA\ANE
• Poput mnogih svetskih hotela, otvorili ste vrata
"Continentala" i gostima i gra|anima Beograda. Napravili ste mnogo doga|aja koji su hotel u~inili i svetskim i - zaista beogradskim.
- Mi `ivimo od tih doga|aja. Jedan od odli~no prihva}enih programa je branch subotom i nedeljom za 999
dinara po osobi (besplatno za decu do 12 godina).
Obezbedili smo i animatore za decu, pa roditelji
mogu na miru da sednu i tih sat - dva provedu lepo i
opu{teno. Za ponudu od 7 predjela, 4 supe ili ~orbe,
12 glavnih jela i mno{tvo dezerata, uz besprekoran
servis u prijatnom ambijentu jednog lepog beogradskog hotela, cena od 999 dinara ili 1100 (uz fla{u
vina) sasvim je prihvatljiva. Raduje me kada vidim
one koji pripadaju srednjoj klasi, koja se u Beogradu
gotovo izgubila, kako subotom ili nedeljom u`ivaju u
ru~ku i ose}aju se ponovo lepo i dostojanstveno. U
restoranu bude 150-200 ljudi na ru~ku, a me|u njima
mno{tvo privrednika,
politi~ara, intelektualaca... To me ~ini stvarno zadovoljnim, jer
znam da su svi tu zato
{to je usluga dobra,
hrana odli~na i {to se
kod nas ose}aju lepo.
S druge strane, napravili smo mno{tvo
doga|aja u salama
Atlantic & Pacific koje
primaju do 800 zvanica, a i u Continentalovom expo centru
Impuls Hall. Svi se jo{
uvek se}aju neobi~nog muzeja dinosaurusa i nezaboravne svetske
izlo`be Barbie lutki i lego kocki, a bilo je i mnogo
drugih atraktivnih doga|aja. Sada su tamo renovirani
teniski tereni, a i kancelarije Teniskog saveza Srbije,
{to je tako|e veoma bitno za nas zbog renomea koji
Teniski savez i tenis kao sport imaju, naro~ito u
trenutku kad smo osvojili Davis Cup. Lepo je kada ste
okru`eni onima koji su uspe{ni, jer ni{ta nije tako
zarazno kao uspeh!
U FUNKCIJI PROFITA I PR-A
• Imaju}i sve ovo u vidu, postavlja se pitanje {ta je u
stvari funkcija hotela? Da li hotel ima i {iru dru{tvenu
funkciju ili je njegov zadatak samo da stvara profit?
- Hotel koji je u vlasni{tvu tako velike kompanije kao
{to je Delta prvo ima funkciju stvaranja profita, ali ima
i funkciju PR-a. Mislim da smo mi stvarno
ambasadori tog pozitivnog PR-a za na{u kompaniju i

w w w.tur istickisvet- hot new s.com

ja uvek to nagla{avam. Tri godine radim za Deltu i
vrlo sam posve}en i lojalan kompaniji, jer je ona
jedna od retkih koja zaista funkcioni{e, gde se zna
red, gde se zna {ta mo`ete a {ta ne mo`ete, gde se
proces zapo{ljavanja po{tuje, gde postoje benefiti za
zaposlene, sistem nagra|ivanja, sistem kazne... To je
kompanija koja je izgradila svetski renome i moja
uloga kao generalnog direktora hotela je da
reprezentujem ovu kompaniju dovode}i velike
doga|aje i okupljaju}i ugledne ljude iz zemlje i inostranstva iz svih oblasti: dr`avnike, politi~are, privrednike, nau~nike, sportiste... Za na{u kompaniju je to
odli~na promocija.
• Hotel je `ivi organizam, u stalnim promenama.
Kada bi se ~asovnik sada zaustavio, {ta biste rekli:
jeste li posle svih ovih godina truda, rada, ulaganja
zadovolji onim {to ste postigli?
- Iskreno, prezadovoljan sam. Prvo zato {to
~ujem vrlo pozitivne
komentare ne samo
od poznanika i prijatelja, ve} pre svega od
gostiju. Ka`u da se
sve u Continentalu
promenilo i da je mnogo bolje. Drugo, finansijski rezultati su najbolji pokazatelj uspe{nosti, a ja duboko verujem da rezultati govore mnogo vi{e od
re~i. Na{ hotel je poslednje dve godine
uspe{an zahvaljuju}i
velikom trudu i radu i kada bi se u ovom trenutku
napavio neki presek, rekao bih da imamo vrhunske
rezultate. Zamislite samo ovo: u svega nekoliko dana
pripremili smo svadbu za 500 zvanica i svadbu za
150 zvanica, karaoke party za 200 ljudi, na 25. spratu
U{}a ketering za 400 osoba i kao kruna svega smo
u Beogradskoj areni radili ketering za White sensation za 1500 ljudi, {to je zna~ilo da smo za to vreme
pripremili i "izbacili" rekordnih i ujedno izvanrednih
4000 obroka iz na{e kuhinje! To je na{ rekord i ja sam
re{io da svim ljudima u kuhinji napravim majce sa
brojem 4000, jer stvarno mislim da je to fascinantno.
• Kada je re~ o ciframa, ne}u da vas pitam konketno,
ali recite koliko puta se pove}ao profit u odnosu na
2008. godinu?
- Mislim da je najbolje da ka`emo: mnogo!
• Koliko je sada prose~no zauze}e u hotelu?
- Pro{le godine smo zavr{ili godinu sa 60%, ove

godine smo planirali nekih 64-65%. Ali imajte u vidu da se radi
o 420 soba, koliko zajedno imaju 2-3 beogradska hotela.
• Treba to napuniti, a vi to radite veoma uspe{no. Kada smo
kod toga, koja je va{a definicija uspe{nog hotelijera, odnosno
uspe{nog hotela?
- Uspe{an hotelijer je onaj koji mo`e da uradi tri stvari. Jedna
je da napravi profit. Druga je da njegovi zaposleni budu zadovoljni. A tre}a je da njegov vlasnik bude zadovoljan. A kada
imate sve tri stvari, ~etvrta i najbitnija stvar je da su gosti
zadovoljni.
CROWNE PLAZA - BUDU]NOST CONTINENTALA
• Kao kormilar ovog uspe{nog broda koji se zove Continental,
recite nam za kraj kuda ga vodite? Kakvi su va{i planovi i
ciljevi za budu}nost? Gde vidite Continental sutra?
- Siguran sam da kada slede}i put budemo pri~ali, Continental
vi{e ne}e biti Continental nego Crowne Plaza, ali }e i dalje biti
u vlasni{tvu kompanije Delta Holding, {to mi je drago. Pre
trideset godina Inter•Continental Beograd bio je najlep{i hotel
Inter•Continental korporacije u
ovom delu Evrope. Verujem da
}e i na{a Crowne Plaza biti
veoma lep i udoban hotel svetskog ranga i to najlep{i u
Beogradu.
Hotel }emo zatvoriti najkasnije
do maja ili juna 2012. godine i
krenuti sa renoviranjem. Ta~an
datum ne znamo. Ovog juna
imamo kick off miting sa
Inter•Continental grupom i
arhitektama i to je veliki sastanak koji }e trajati par dana i u
okviru kojeg }emo ta~no definisati neke rokove i datume, ali
siguran sam da }emo sredinom slede}e godine u}i u proces renoviranja hotela.
• Poznato je kakva je situacija u hotelskoj industriji Srbije, zato
bi va{a poruka kao uspe{nog menad`era kolegama dobro
do{la. [ta biste im poru~ili?
- Poru~io bih im samo ovo: u`ivajte u poslu i spustite cene!
• Zaista mislite da su cene previsoke?
- Mislim da su u ve}ini hotela cene previsoke. Ali ima hotela
koji su pristojni i koju su shvatili da mi kao Beograd jednostavno ne mo`emo da ko{tamo vi{e nego Pariz, Milano, Rim...
• Sve je vi{e hotela ~ija se izgradnja najavljuje u Beogradu, sve
je ve}a konkurencija. Pla{i li vas to?
- Pla{i me to {to nisam siguran da li je toliki broj hotela realno
potreban, a sa druge stane, ne znam da li je sigurno da }e svi
hoteli koji su u najavi i biti otvoreni.
• Mislite li da je Srbija izazov za hotelske brendove?
- Ne znam da li je izazov, ali je definitivno zanimljivo tr`i{te.u
Razgovor vodila
Ljiljana Rebronja

april / jun 2011

TURISTI^KI SVET

5013

Interaktivna radionica za sve koji `ele da budu bolji i da im bude bolje

Postavljanje i Postizanje Li~nih i Poslovnih Ciljeva
Dva termina: 25-26. jun i 9-10 jul; Splav-sala restorana "@abar", Beograd
U vreme velikih promena, nagomilanih problema, opadanja nade i porasta stresa, ne dozvolimo da `ivot prolazi
pored nas, da nam "se desi" dok u nedogled ~ekamo da (se) ne{to/neko drugi promeni. Budimo deo re{enja,
inspirativni primeri liderstva i katalizatori uspeha u na{im porodicama i organizacijama. I pored objektivnih
te{ko}a, preuzmimo odgovornost za svoje `ivote i rezultate koje postizemo, sa~uvajmo i unapredimo na{e
zdravlje, porodice, prijateljstva i poslovne rezultate.
Postavljanje i Postizanje Li~nih i Poslovnih Ciljeva je dvodnevna interaktivna radionica tokom koje }e u~esnici:
• Jasno definisati li~ni sistem vrednosti i uskladiti ga sa univerzalnim vrednostima i principima odr`ivog uspeha;
• Nau~iti i po~eti sa primenom metoda efektnog kori{}enja vremena i odr`avanja visoko pozitivne energije;
• Postaviti inspirativnu viziju i ciljeve, konkretan plan, i disciplinovan
proces njihovog ostvarenja;
• Otpo~eti rad na minimiziranju negativnih spoljnih uticaja i maksimiziranju svoje sfere uticaja i stvaranju mikro-klime uspeha i
me|usobne podr{ke;
• Provesti vreme u fascinantnom prirodnom ambijentu, opu{tenoj
atmosferi, zajedni~kom tra`enju optimalnih re{enja i dru`enju sa
izuzetnim ljudima.
Radionicu vodi: Milan Val~i}. Neki od u~esnika prethodnih seminara Milana Val~i}a u Srbiji rekli su:
"Izuzetna dvosmerna komunikacija i saradnja izmedju predava~a i u~esnika, pozitivna energija i optimizam cele
grupe. Ovakvi seminari su oplemenjuju}i, ohrabruju}i, i {ire vidike." Sla|ana R., Beograd
"Gospodin Val~i} pleni ljudskim kvalitetima i pozitivnim stavom. [irina njegovog znanja, iskustva i spremnosti da
svakom u~esniku pri|e individualno probudila je u meni `elju za daljim napredovanjem i usavr{avanjem." Nevena
N., Subotica
"Ovaj seminar je bitno druga~iji od svih na kojima sam bio. Gospodin Val~i} je fantasti~an, a u~es}e i sugestije
ostalih u~esnika su za mene bili od neprocenjive vrednosti." Ivan P., Beograd
"Izuzetan radni vikend! Hvala na mno{tvu primenjivih saveta, energiji i optimizmu koje ste mi ulili." Sne`ana M.,
Kova~ica
Postavljanje i Postizanje Li~nih i Poslovnih Ciljeva je transformativan dvodnevni doga|aj koji zaslu`ujete da
poklonite sebi i podelite sa drugima. Promotivna cena od 10,750din sa pdv-om uklju~uje materijal, ru~kove i
osve`enja. Broj mesta je ograni~en. Kvalitet seminara i va{e zadovoljstvo su 100% zagarantovani - ako na kraju
prvog dana va{a o~ekivanja nisu ispunjena, novac ce vam biti vra}en u celosti.
Za dodatne informacije i prijave kontaktirajte
Restoran "@abar" na 011/319-12-26 ili 011/319-46-94 od 9-16h, ili
Milana Val~i}a na milan.valcic@leadership2point0.com

Mercedes-Benz

125 godina inovacija
Kada je Karl Benz 29. januara 1886. godine podneo
zahtev za patentiranje svog automobila sa tri to~ka,
verovatno nije ni sanjao da }e njegov automobil
"do`iveti" jubilej koji se proslavlja upravo ove godine.
Naime, taj datum smatra se zvani~nim "ro|enjem"
automobila koji, shodno tome, 2011. godine
proslavlja svoj 125. ro|endan. U istom periodu kada
i Karl Benz, Gotlib Daimler razvijao je prvi automobil sa ~etiri to~ka. Na ovaj na~in, rade}i nezavisno
jedan od drugog, osniva~i dana{nje kompanije
Daimler AG i njenog osnovnog i globalno uspe{nog
brenda Mercedes-Benz polo`ili su kamen temeljac
za sve dana{nje putni~ke automobile, teretna vozila i autobuse. Kompanija koja je izumela automobil
od tada nastavlja da ga razvija raznovrsnije i du`e
od bilo kojeg drugog proizvo|a~a motornih vozila u svim relevantnim sektorima, od pogonskih
tehnologija, preko udobnosti i bezbednosti, sve do
dizajna.

Izuzetno prakti~an Benz i nepokolebljivi Daimler, zajedno su
utvrdili i pro{irili svoju viziju u sve segmente svakodnevnog
`ivota, omogu}iv{i ne samo transport na kopnu, ve} i na
vodi i u vazduhu, a time i zna~enje magi~nog simbola
trokrake zvezde ~iji kraci pokazuju na tri strane: vodu, vazduh i kopno.

Naziv Mercedes je dobijen prema imenu }erke
Emila Jelineka, austrijskog biznismena, velikog ljubitelja automobila i entuzijasti~nog pobornika

I danas, nakon vi{e od 125 godina, spajanja, kriza i ratova,
Mercedes-Benz je simbol za posebnost, presti`, kvalitet,
tradiciju, liderstvo i inovativnost. u

tehni~kog napretka. Da li magija imena Mercedes, koje na
{panskom zna~i "milost", ili pobede koje je Jelinek ostvarivao
na automobilskim trkama pod ovim pseudonimom, stvorile
su masovno prihvatanje i prepoznavanje vozila sa trokrakom
zvezdom kao Mercedes vozila, zbog ~ega je naziv i
zvani~no bio usvojen 1926. godine.

april / jun 2011

TURISTI^KI SVET

5015

Jubilej: 170 godina JP PTT "Srbija"

Radomir Bojani}, direktor "Srbijamarke":

Po{tanska marka je
putuju}a izlo`ba
Marke su prvobitno slu`ile za pla}anje po{tanskih usluga, a onda su, odu{evljeni njihovom lepotom i motivima, ljudi po~eli da ih odlepljuju sa po{iljki i ~uvaju.
Naposletku se neko dosetio da do{tampa prigodne
marke, namenjene sakuplja~ima, i tako je nastala
filatelija - saznajemo od Radomira Bojani}a, direktora
"Srbijamarke", ustanove koja od 1866. godine, kada je
izdata prva srpska marka sa likom kneza Mihaila
Obrenovi}a, funkcioni{e pod raznim imenima - sve do
prole}a 2010. godine nosila naziv "Jugomarka", ali sa
istom ulogom: da osmi{ljava i priprema marke za
potrebe PTT sistema na{e zemlje.
Doma}e marke su veoma cenjene u svetu zato {to se, ma
kolika bila njihova potra`nja, nikada ne do{tampavaju. Tako
na{e marke ne gube svoju vrednost, {to filatelistima uliva
poverenje. Drugi razlog je {to se kod nas i dalje, umesto
kompjuterski, marke ve}im delom izra|uju ru~no. No, ipak,
njihovi tira`i veoma su mali i retko prelaze 30.000 primeraka.
PRIGODNE MARKE - NAJTIRA@NIJE
- Nekad, u vreme biv{e Jugoslavije, tira`i su bili ogromni. Pre
raspada zemlje izdavali smo i vi{e stotina hiljada primeraka,
a Evropu cept i u milion! Na`alost, sad tira`i prigodnih maraka retko prelaze 28.000, a Evropa cept danas ima tira` u
rasponu od 50.000 do 80.000, {to je vrlo malo u pore|enju
sa Austrijom, koja je zadr`ala milionske tira`e redovnih i
prigodnih maraka. Rukovodstvo po{te Srbije vodi ra~una o
markama i svesni smo da treba pove}ati tira`, jer pismo ~ine
lep{im i autenti~nim. Tako|e, zabluda je da je kolekcionarstvo u svetu opalo, jer samo u Nema~koj ima 5 miliona registrovanih filatelista, koji kupuju marke od svake emisije konstatuje Bojani}.
Kako saznajemo, danas se {irom sveta izdaje daleko vi{e
prigodnih nego redovnih po{tanskih maraka. Najdragocenije
marke su Mauricijus i engleski Black penny - prva po{tanska
marka na svetu, emitovana 1840. godine, sa likom kraljice
Viktorije. Me|u filatelistima, kao najvrednije na{e marke izdvojile su se dve jugoslovenske - Esperanto, koja je u malom
tira`u iza{la povodom pedesetogodi{njice esperanta oti{la
u svet, rasprodala se, nestala i dostigla enormno visoku

5016

TURISTI^KI SVET

april / jun 2011

cenu, i druga, U`i~ka republika iz 1960. godine, koja
je {tampana u velikom tira`u. Me|utim, po{to je na
skupu na Kadinja~i, kojem je prisustvovalo vi{e od
100.000 delegata, slu`ila umesto bed`a, tira` je
bukvalno desetkovan, ~ime je marka dobila na
vrednosti.
VREDI ONO ^EGA NEMA
- Marke su se uvek izdavale. Bio mir, rat ili okupacija, pisma su se slala, te je mnogo maraka kolalo
ovim prostorom, pa ~ak i sa motivima Hitlera, koje
je izdavala NDH. Zanimljiva je pri~a kako je na{
pokojni general Peko Dap~evi} postao filatelista.
Jo{ kao mlad imao je sluha za vrednosti. Kad je
u{ao u oslobo|eni Zagreb, na trgovima se spaljivalo sve {to je bilo usta{ko i nema~ko, pa tako i
nacisti~ke marke. Videv{i to, Peko ih je zaustavio,
rekav{i da }e ih on li~no spaliti. I tako je postao
najve}i kolekcionar NDH maraka. Dragocene su i

w w w.tur istickisvet- hot new s.com

NAJLEP{A MARKA NA SVETU
Dok je u biv{oj Jugoslaviji uveliko besneo rat, a
Srbija pod sankcijama, duboko izolovana, grcala u
hiperinflaciji, priznanje za najlep{u marku na svetu
1993. godine pripalo je autorskom delu Radomira
Bojani}a. Povod i tema bilo je 500 godina od
Kolumbovog otkri}a Amerike.
- Nismo uspeli da dobijemo vizu, pa nismo ni prisustvovali dodeli ove nagrade, koja ima jednak
zna~aj kao "Oskar" u filmskoj industriji. Priznanje
je primio na{ ata{e u Parizu, a za pobedu smo
zahvalni predsedniku `irija, koji je insistirao da se
u izbor ne me{a politika, nego da se bira najlep{e
- prise}a se na{ sagovornik, akademski slikar po
vokaciji.

dovoljno u~inili za svoju zemlju i opravdali poverenje.
Uglavnom se trudimo da to budu isklju~ivo zna~ajne i istorijski potvr|ene li~nosti - isti~e direktor "Srbijamarke", koja
godi{nje izda oko 20 razli~itih serija, od kojih je polovina sa
doma}om, nacionalnom tematikom, a druga polovina sa
evropskim i svetskim motivima. Tako su se, uz redovnu
Bo`i}nu i Uskr{nju seriju, ove godine {tampale marke sa
za{ti}enim `ivotinjskim vrstama, lunarnim horoskopom,
florom, mostovima, ali i marke povodom obele`avanja 75
godina zoolo{kog vrta u Beogradu, 150 godina od osnivanja
prvog Srpskog pozori{ta u Novom Sadu, pola veka od prve
konferencije Pokreta nesvrstanih i isto toliko od dodele
Nobelove nagrade Ivi Andri}u.

mnoge druge ratne marke sa na{eg podneblja, jer
su tad nestajali i ljudi, a kamo li marke. A ~ega
nema, to je vredno - pripoveda na{ sagovornik.

Postage stamps were primarily used for the payment
of post services, and then people, fascinated by their
beauty and what they show, started to unstick them and to collect them. Finally, someone came to the idea to print occasional postage stamps, designed for collectors and that is how
philately started to develop. A postage stamp is a huge travelling exhibition, which promotes our culture, ethnography, history, art, science, flora and fauna, and everything else. Many
people doubt that new technologies reduce the number of
stamps, but the most prosperous country in the world of technology - Japan - issues stamps more than ever - according to
Radomir Bojanic, the general manager of "Sribijamarka".

Filatelija je neobi~na me{avina kolekcionarstva,
ljubavi i trgovine. Osim filatelista klasi~ara, koji skupljaju stare marke, postoje i kolekcionari noviteta,
maraka koje tek izlaze. Neki od njih se bave i sitnom
trgovinom ovih aktuelnih sredstava pla}anja
po{tanskih usluga. Postoje i tematski filatelisti - ljudi
koji skupljaju samo ptice, `ivotinje, brodove, avione,
pojedinu zemlju, istorijske li~nosti... Za marku va`i
pravilo da ne priznaje politiku. Ona podr`ava
estetiku, kulturu, umetnost, nauku, tehniku, kao i
istorijsku distancu, zbog ~ega se izbegava {tampanje maraka sa likovima `ivih ljudi.
- Izuzetak su bili Milorad ^avi} i na{i teniseri, kao i
Rod`er Federer u slu~aju [vajcarske, koji su ve}

Ve} uveliko radimo na specijalnoj ediciji povodom obele`avanja
17 vekova od Milanskog edikta 2013. godine. Re~ je o tripartitnom
izdanju, koje uklju~uje saradnju sa Nema~kom i Italijom.

ME\UNARODNA SARADNJA
- Uspostavili smo zajedni~ku saradnju sa Brazilom, tako {to
smo mi iskoristili Andri}a, a oni njihovu ~uvenu kni`evnicu i
napravili zajedni~ku marku, sa tira`om od 100.000, koju
}emo na jesen promovisati i ovde i u Rio de @aneiru.
Me|unarodna saradnja je uobi~ajena praksa, tako da ve}
uveliko radimo i na specijalnoj ediciji povodom obele`avanja
17 vekova od Milanskog edikta 2013. godine. Re~ je o tripartitnom izdanju, koje uklju~uje saradnju sa Nema~kom i
Italijom. Ve} smo obavili preliminarne razgovore, prezadovoljni su idejom i ostaje jo{ da osmislimo likovno re{enje otkriva Bojani}, koji ne sumnja u reprezentativnost ovog
svetskog putnika, po{tanske marke, koja ima mo} da zaviri
u svaki kutak globusa i na najlep{i na~in predstavi zemlju iz
koje dolazi.
- Marka je velika putuju}a izlo`ba, koja promovi{e na{u kulturu, etnografiju, istoriju, umetnost, nauku, floru, faunu i sve
ostalo. Mnogi sumnjaju da je zbog nove tehnologije sve
manje maraka, ali i najnaprednija zemlja u tehnolo{kom
svetu, Japan, izdaje ih vi{e nego ikad - zaklju~uje direktor,
uveren da tehnolo{ki napredak ne ugro`ava uticaj ove lepe
sli~ice. Jer, po{ta }e se uvek slati. u
Biljana Bosni}

april / jun 2011

TURISTI^KI SVET

5017

Tema broja

U susret velikom jubileju hri{}anske vere - 1700 godina
Milanskog Edikta

Neprocenjiva komercijalna i
turisti~ka {ansa Ni{a i Srbije
Hri{}anski vernici i hri{}anski hramovi {irom sveta uveliko se pripremaju
da u leto 2013. godine dostojno proslave 17 vekova od dono{enja
Milanskog edikta, kojim je za vladavine rimskog cara Konstantina,
hri{}anska vera izjedna~ena sa zvani~nim dr`avnim religijama.
I dok je ostali svet u `urbi, u Srbiji i gradu Ni{u, rodnom
mestu cara Konstantina, malo toga se uradilo. Savet za
pripremu organizacije jubileja, formiran pro{le godine, jo{ se
nije sastao, dok je Sveti arhijerejski sabor Srpske
pravoslavne crkve, na prole}nom zasedanju, odlu~io da na
proslavu zna~ajnog jubileja pozove poglavare svih
pravoslavnih crkava i visokorangirane predstavnike i delegacije sa Zapada. Po re~ima vladike ba~kog Irineja, portparola Sabora, isklju~ivi organizaror proslave u na{oj zemlji
bi}e SPC kao {to }e to uraditi crkve u Italiji, Nema~koj i
Britaniji. Jubilej }e se, pre svega, obele`iti liturgijski, rekao je
vladika, zatim kroz me|unarodne skupove, konferencije, kao
i razli~ite manifestacije.
PAPA BEZ POZIVA
Sabor nije uputio poziv poglavaru rimokatoli~ke crkve, papi
Benediktu [esnaestom. Takva odluka je zainteresovala

5018

TURISTI^KI SVET

april / jun 2011

javnost zato {to je od ranije poznat stav patrijarha
srpskog Irineja da bi sve~anost u Ni{u bila izuzetna
prilika za bratsko okupljanje predstavnika svih
hri{}anskih zajednica, i da bi u slu~aju dolaska
Pape, dve crkve, katoli~ka i pravoslavna, imale o
~emu da razgovaraju. Ve}ina episkopa, kako se
saznaje, protivi se ovoj poseti zbog nere{enih pitanja nasle|enih iz bli`e i dalje pro{losti. Njihovo
mi{ljenje je da bi pre istorijskog susreta katoli~ka
crkva trebalo jasno da se odredi prema pojedinim
istorijskim ~injenicama i doga|ajima.
Nezvani~no, i Patrijar{ija u Moskvi poru~uje SPC da
o pozivu poglavaru rimokatoli~ke crkve ne bi trebalo sama da odlu~uje i da ukoliko Papa do|e u Ni{,
patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril, ne bi se odazvao pozivu, jer ne `eli da se sretne sa poglavarom

w w w.tur istickisvet- hot new s.com

rimokatoli~ke crkve u drugoj zemlji. Postoje i
mi{ljenja izvan Crkve, da godi{njicu najzna~ajnijeg
hri{}anskog dokumenta, u Srbiji i Ni{u, treba
proslaviti ne samo kao sna`an verski, ve} i kao
doga|aj od izuzetnog istorijskog i kulturnog
zna~aja. Tako }e grad Ni{ i ni{ka regija dobiti neprocenjivu komercijalnu i turisti~ku {ansu, a Srbija se
afirmisati kao turisti~ka destinacija verskog i
hodo~asni~kog turizma koji je u svetu poslednjih
decenija u ekspanziji.
ZA^ETAK VERSKOG TURIZMA
Prema podacima Svetske turisti~ke organizacije, od
1,4 milijarde turista koji putuju po svetu, 250 miliona
svake godine odlazi na hodo~asni~ka putovanja.
Taj broj turista, u 21. veku, svake godine je u porastu. Sada je vreme za odluku da li }e se takva
{ansa iskoristiti ili }e za ovaj deo Srbije biti
nepovratno izgubljena.

SIMBOL

JEDNSTVA

Povodom jubileja 1700 godina od Milanskog edikta, po{te
Srbije, Italije i Nema~ke izda}e zajedni~ku po{tansku marku,
najavljeno je iz Po{te Srbije. Datum njenog izdavanja nije
preciziran.
Ideja o ovom zajedni~kom projektu nastala je iz ~injenice da
se gradovi Trir u Nema~koj, Milano u Italiji i Ni{ u Srbiji
povezuju sa imenom i li~no{}u rimskog cara Konstantina i
da }e svi oni 2013. godine obele`iti dono{enje dokumenta
kojim je hri{}anstvo priznato za slobodnu dr`avnu religiju.

naj~uvenijim primerom poznoanti~ke i dvorsko-provincijske
arhitekture, a udaljena je tek par desetina kilometara od Ni{a.
Lokaliteti Sirmium i nezaobilazni Viminacium sa izvanredno
prezentovanim rimskim nasle|em, zatim Timacum Minus
kod Knja`evca, kao i Trajanova tabla, rimski kasteli Pontes i
Diana, ostaci Trajanovog mosta, i jo{ mnogo toga - trebalo
bi da upotpune sliku i do~araju vreme, duh i atmosferu u
kojoj su `iveli rimski carevi na ovome tlu.
Da bi 2013. godina mogla da ozna~i za~etak verskog turizma u Srbiji, kojeg danas nema ni u naznakama, izri~it je i
Borivoje Dimitrijevi}, afirmisani arheolog i direktor Muzeja
u Zaje~aru. Po njegovim re~ima, ne treba zaboraviti da od 17
rimskih imperatora koji poti~u sa dana{nje teritorije Srbije,
dvojica od njih, Konstantin i Galerije, doneli su prva dva edikta o toleranciji hri{}anstva i to je, uz na{e predivne manastire, ogroman resurs na kojima bi ve} sutra mogao da se
bazira verski turizam. - Ta dvojica imperatora, dva suvladara,
ro|ena na tlu Srbije, zapravo je ono {to postoji samo u Srbiji
i nigde drugde. Ako su koreni tamo gde je ~ovek ro|en, onda
bi Srbija trebalo, ne samo sebi, ve} Balkanu i svetu da se
plasira kao zemlja u kojoj se nalaze koreni evropskog
hri{}anstva - smatra Dimitrijevi} i tvrdi da su takvi dokumenti "kameni me|a{i" u svetskoj istoriji, jer pre i posle njih
ni{ta nije isto. Jedna religija, jedan svet, zvani paganstvo,
zauvek je oti{ao u istoriju, u knjige, a do{ao je drugi, i zove
se hri{}anstvo. Dva imperatora, Konstantin i Galerije su
upravo temelj svega toga. Na dr`avi je sada da shvati i
razume da te 2013. godine, Srbija treba da se pozicionira pod
sloganom: zemlja sa korenima evropskog hri{}anstva.
Turisti~ka organizacija Srbije mora mnogo vi{e da se
anga`uje i osposobi da stru~ne projekte promovi{e na
me|unarodnom nivou i da ih inostranoj javnosti predstavi
kao dr`avne projekte - naglasio je Dimitrijevi}.

Sve~anost u Ni{u prava je prilika za turisti~ku promociju nekoliko lokaliteta sa neprocenjivim arheolo{kim blagom iz vremena cara Konstantina i rimskog ranohri{}anskog perioda koji spadaju u sam
vrh svetske kulturne ba{tine.

NI[ PO^INJE PRIPREME
Sre}na okolnost da je veliki rimski car ro|en u Ni{u, ovome
gradu do sada nije donela mnogo koristi. Otuda re{enost
grada da spremno do~eka 2013. godinu i stav gradona~elnika Milo{a Simonovi}a da je hri{}anski jubilej velika {ansa i
za grad Ni{ i za Srbiju da poka`u svoje vrednosti i da na pravi
na~in iskoriste ovu istorijsku ~injenicu.

U tom visokom dru{tvu ve} se nalazi Feliks
Romuliana, carska palata iz III veka. Ona se smatra

Prve pripreme zapo~ele su izgradnjom va`nih saobra}ajnica
od Tvr|ave do Medijane, arheolo{kog lokaliteta sa ostacima

april / jun 2011

TURISTI^KI SVET

5019

Tema broja

Konstantinove palate. Ovaj lokalitet ima}e verovatno posebno mesto u obele`avanju jubileja, s obzirom na najave iz
Ministarstva za kulturu da Medijanu do 2013. godine o~ekuje
status za{ti}enog arheolo{kog parka. Od njegove povr{ine
od oko 80 hektara, projektom za{tite obuhvati}e se 4,3
hektara.
Svi su izgledi da }e Medijanu krasiti spomenik caru
Konstantinu, visok {est metara sa kapijom iznad njega
visokom 20 metara. Prema idejnom re{enju, spomenik }e se
nalaziti iza Konstantinove vile sa kojom }e ~initi jedinstvenu
celinu.
Imaju}i u vidu da su kulturni i verski turizam ekonomski
isplativ resurs, u gradu na Ni{avi inicirana je izgradnja
spomen kompleksa posve}enog caru Konstantinu koji }e
na Viniku, brdu pored grada, zauzimati povr{inu od oko
13 hektara. Kompleks }e krasiti monumentalni krst
~eli~ne konstrukcije visok 80 metara, koji }e no}u obasjavati laserski zraci. Lift za posetioce uspinja}e se do
visine od 60 metara. Izgradnja ovakvog monumenta
ko{ta}e oko 1,5 miliona evra, a finansira}e se sredstvima donatora. U podno`ju krsta nosioci ove ideje predla`u izgradnju muzeja hri{}anstva, amfiteatra, hotela,
multimedijalne sale, restorana, lokala za prodaju suvenira i sve to u duhu i stilu Konstantinovog vremena.
- Ukoliko bude pameti i razumevanja, glavna tema na
Sajmu turizma naredne godine mora da bude Milanski
edikt, jer je to sjajna {ansa za me|unarodnu promociju tog
doga|aja - naglasio je Dimitrijevi}. Utisak je da ne shvataU MILANO

DOLAZI VI[E
STOTINA HILJADA VERNIKA

Proslave u Milanu traja}e
punih sedam dana, uz
u~e{}e najuticajnijih li~nosti iz hri{}anskog sveta.
Slavi}e se kako u crkvenim objektima, tako i na
ulicama Milana, u brojnim
pozori{tima, bioskopskim
dvoranama i na stadionu San Siro, koji mo`e da primi 85.000
ljudi.
Planira se odr`avanje niza crkvenih konferencija, me|unarodnih verskih skupova i raznih obrazovnih i informativnih
seminara. U toku je realizacija tematskih filmskih projekata,
koji }e uveli~ati slavlje. Veliku pa`nju privla~i najava da
Vatikanski muzej, Milanski Triennale i Muzej Diocesano
zajedi~ki organizuju grandioznu retrospektivnu izlo`bu,
posve}enu evoluciji hri{}anske umetnosti.
Uveliko se radi na pripremi objekata za sme{taj mnogobrojnih posetilaca. Objavljeno je da veliki broj gostoljubivih
milanskih porodica nudi besplatno preno}i{te u svojim
domovima za vernike koji dolaze iz zemalja u razvoju.
Zorica Tatomirovi}

5020

TURISTI^KI SVET

april / jun 2011

mo dovoljno zna~aj tog datuma i svega {to }e se
de{avati, kao i da je ovaj doga|aj sada, pa za sto
godina. Ako tu ~injenicu ne mogu da shvate
Christian believers and Christian temples all
over the world have already been preparing
for the summer 2013 to celebrate 17 centuries since the
Edict of Milan was signed, by which, at the time of the
Roman Emperor Constantine's rule, Christian religion
became equal to the official state religions. The celebration in Nis is a great opportunity for tourist promotion
of several Serbian localities from the time of
Constantine and Roman early-Christian period, as they
represent the top of the world's cultural heritage. This is
also a possibility for religious tourism development, with
the idea for the Edict of Milan to be the theme of the
Tourism Fair in Belgrade the following year, since, in the
opinion of the archeologists and the general manager of
the Zajecar Museum, Borislav Dimitrijevic, it would be a
great chance for the international promotion of this
event, and of our country as well.

odgovorni u TOS-u, u resornom ministarstvu i
dr`avi, napravi}emo veliku gre{ku i propustiti sjajnu priliku za promociju Srbije. Takav doga|aj,
smatra Dimitrijevi}, mo`e veoma mnogo da doprinese Srbiji, jer se radi o sjajnoj istorijskoj faktografiji, o datumu svetskih razmera. u
Zdravka Bubre{ko

Turisti~ki projekti

Tematske rute kadarke, piva i rakije u Vojvodini

Egészségedre, @iveli!
"Centar za istra`ivanja i studije turizma" iz Novog
Sada po~eo je realizaciju novog projekta pod nazivom
"Egészségedre, @iveli". Ovaj projekat se realizuje u
okviru IPA prekograni~nog programa Ma|arska-Srbija,
s ciljem da se formiraju tematske turisti~ke rute
kadarke, piva i rakije u Vojvodini i u `upanijama
^ongrad i Ba~- Ki{kun u Ma|arskoj, kao deo zajedni~kog turisti~kog proizvoda euroregije Dunav-Kri{Mori{-Tisa (DKMT).

Bogata, mo}na i jaka Vojvodina danas je sinonim za lepotu,
a da bi tu lepotu pribi`ili i svim potencijalnim turistima,
"Centar za istra`ivanja i studije turizma" iz Novog Sada
po~eo je realizaciju novog projekta pod nazivom
"Egészségedre, @iveli". Realizuje se u okviru IPA prekograni~nog programa Ma|arska-Srbija u saradnji sa
Pokrajinskim sekretarijatom za me|uregionalnu saradnju
Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine i Agencijom za razvoj
Dunav-Kri{-Mori{-Tisa iz Ma|arske s ciljem da se formiraju
tematske turisti~ke rute kadarke, piva i rakije u Vojvodini i u
`upanijama ^ongrad i Ba~- Ki{kun u Ma|arskoj, kao deo
zajedni~kog turisti~kog proizvoda euroregije Dunav-Kri{Mori{-Tisa (DKMT).
Vojvodina je veoma plodna i od davnina poznata kao
pogodno tlo za gajenje vinove loze, reznovrsnih i kvalitetnih
sorti vo}a i `itarica. Upravo na toj ~injenici utemeljena je
ideja da se na teritoriji Vojvodine mapiraju svi raspolo`ivi
resursi, kao i da se evidentiraju i animiraju svi potencijalni
ponu|a~i proizvoda i usluga koji se uklapaju u tematiku
projekta.
Realizacija projekta zapo~eta je organizovanjem tri interaktivne radinice tokom februara na Pali}u i u Segedinu, na
temu Tematska ruta kadarke, piva i rakije. U~estvovali su svi
zainteresovani proizvo|a~i, koji su mogli da ostvare saradnju sa ostalim stejkholderima, kako bi se uklju~ili u formiranje mre`e ponu|a~a proizvoda i usluga, a uklju~ili su se i
predstavnici turisti~kih organizacija s ciljem da se kreira {to
bolja i kvalitetnija nova turisti~ka ponuda Vojvodine.
Vina sa vojvo|anskih prostora od davnina su poznata po
kvalitetu {irom Evrope, pa "Tematska ruta kadarke" predstavlja ekskluzivni program posete vinogradarskim

5022

TURISTI^KI SVET

april / jun 2011

podru~jima u kojima se gaji ova veoma retka sorta
vinove loze, odre|enim podrumima, sala{ima i
~ardama gde }e se degustirati vina, a obuhvata i
manifestacije koje se vezuju za vinogradarstvo i
proizvodnju vina - Berbe, Gro`|enbali, Festivali
vina, i sli~no.
Kroz "Tematsku rutu rakije" potencijalni turisti mo}i
}e da otkriju po ~emu je "srpska rakija" specifi~na.
Ruta }e obuhvatiti ponu|a~e iz sva tri vojvo|anska
podregiona - Srema, Banata i Ba~ke, koji }e turiste
upoznati sa istorijom i na~inom pripreme ovog
autenti~nog srpskog pi}a..
Prema egipatskoj legendi pronalaza~ piva bio je
Oziris, bog plodnosti, zemlje i vegetacije, i ono se od
davnina smatralo dobrim pi}em, ali i lekom i hranom. Zato nije ni ~udo {to se ba{ u Vojvodini bogatoj `itaricama nalazi 8 pivara od ukupno 14 koliko ih
ima u Srbiji! To je i pravi razlog za organizovanje
"Tematske rute piva" u okviru koje }e turisti imati

w w w.tur istickisvet- hot new s.com

"The Centre for Research and Tourism
Studies" from Novi Sad started the realization of the new project named: Egészségedre, Ziveli!
This project has been realized under IPA over-border program Hungary-Serbia, with the aim to form
the tourist routes of kadarka (a sort of red wine),
beer and rakija (brandy) in Vojvodina and in the
counties of Congrad and Bac-Kiskun in Hungary, as
the part of the common tourist product of euroregion Danube-Kris-Moris-Tisa (DKMT).

priliku da obi|u na{e pivare i degustiraju izvrsni
vojvo|anski "te~ni hleb".
Glavne destinacije Tematskih ruta kadarke, piva i
rakije u Vojvodini bi}e Subotica, Pali}, Sombor, Novi
Sad, Sremski Karlovci, Zrenjanin, Kikinda i Vr{ac, a
obuhvati}e i Ma|arsku i Rumuniju. Tematske rute
}e se realizovati u turisti~kim aran`manima u trajanju od tri do osam dana, a bi}e ponu|eni preko
specijalizovanih turisti~kih agencija i na turisti~kim
sajmovima.
Nakon zajeni~ki formirane mre`e i jasno definisanih
ta~aka koje }e obuhvatiti svaka od ovih ruta, u toku
je izrada dve bro{ure na 5 jezika (ma|arski, srpski,
rumunski, engleski i nema~ki). Bro{ure }e biti podeljene u tri dela i predstavlja}e destinacije DKMT regije, odnosno zemlje u~esnice projekta: Ma|arsku,
Srbiju i Rumuniju. U okviru turisti~ke bro{ure za
svaku destinaciju bi}e predstavljeni odabrani poizvo|a~i selektovani prema proizvodima koje proizvode, a druga bro{ura }e biti gastronomski vodi~ sa
tradicionalnim vojvo|anskim receptima koji se
dobro sla`u uz kadarku, pivo i rakiju.
Sve informacije o rutama turisti }e mo}i da prona|u
na zvani~nom web sajtu, koji }e posetiocma pru`iti
informacije o destinacijama u okviru kojih su formirane tematske rute, kao i detaljan opis svake rute, a
mo}i }e da ostvare i specijane pogodnosti prilikom
obilaska odre|ene rute. Re~ je o tzv. turisti~kom
paso{u koji }e svaki posetilac mo}i da skine sa
sajta, od{tampa ga i prilikom posete izabranoj ruti
zahvaljuju}i njemu ostvari odre|ene popuste na
proizvode i usuge.

Osnovana Regionalna turisti~ka
organizacija isto~ne Srbije
Op{tina Sokobanja, odnosno Odeljenje za privredu i
ekonomski razvoj, inicirala je i pokrenula proces stvaranja regionalne turisti~ke
organizacije isto~ne Srbije.
Projekat, koji se finansira iz
Evropske unije, zapo~et je
pre godinu i po dana kroz
border program sa Bugarskom, i za cilj ima ujedinjenje i stvaranje jedinstvene turisti~ke ponude, pre
svega, Stare planine i
Sokobanje i bolje pozicioniranje ove regije.
Projekt menad`er Marija @iki} isti~e da je ~itav projekat
u postupku usvajanja odluka na lokalnim skup{tinama
Pirotskog i Zaje~arskog okruga, grada Ni{a, op{tine
Aleksinac, ali postoji i inicijativa iz Leskovca i Surdulice.
Ideja nosioca projekta je da se naprave i brendiraju turisti~ki proizvodi jugoisto~ne Srbije, uz pomo} prof. Dr
Bojana Ze~evi}a, u ovom projektu tim lidera. Ve} se zna
da }e se na ovom podru~ju razvijati: adrenalinski turizam,
biciklizam, planinarenje, ruralni turizam, spa i wellness. U
projekat Regionalne turisti~ke organizacije isto~ne Srbije
ulo`eno je 130.000 evra i ceo projekat se odnosi na
povezivanje svih aktera u turizmu, kao i na stvaranje
institucionalne forme koja }e u budu}nosti mo}i da realizuje razvoj i promociju regionalnog proizvoda. Do sada je
ura|en promotivni materijal, katalog u formi planera putovanja, gde su opisane sve destinacije i regionalna karta
sa ve} nekim definisanim i ponu|enim rutama i
mogu}nostima. Trenutno su u izradi regionalni web portal i multimedijalne prezentacije. u

Verujemo da su Tematske rute kadarke, piva i rakije zanimljiv program koji }e motivisati turiste da
putuju sa jedne na drugu destinaciju i da na jedan
potpuno nov na~in otkrivaju i do`ive lepotu
euroregije Dunav-Kri{-Mori{-Tisa. Ovo je zasto i izazov i pozivnica: "Egészségedre, @iveli"! u
Jelisaveta Puri}
Project manager
Centar za istra`ivanja i studije turizma
Novi Sad

april / jun 2011

TURISTI^KI SVET

5023

Marketing & prodaja

"\erdap turist" - Kladovo

Pozicioniranje na MICE mapi Srbije i regiona
Sredinom aprila ove godine menad`ment Hotela "\erdap" u
Kladovu uprili~io je za nekolicinu novinara i svojih poslovnih
klijenata, koji su tokom godina saradnje dobili status "prijatelja ku}e" - jedan nezaboravan vikend, ~ija je glavna
atrakcija bilo vi{e~asovno uzbudljivo putovanje od Tekije do
Kladova turisti~kim {etnim brodom "\erdap", jedinstvenim u
donjem toku Dunava.
Bilo je to dru`enje s prijateljima, ali pre svega zanimljiva promocija raznovrsne turisti~ke ponude Hotela "\erdap", upakovane u nekoliko opu{tenih sati obilaska \erdapske klisure
brodom, impozantnog prolaska kroz prevodnicu na \erdapu,
u`ivanja u nezaboravnom pogledu s bele la|e i najboljoj gastronomskoj ponudi tog kraja, dobro zalivanoj selekcijom
odabranih regionalnih vina ~ija je degustacija i ocenjivanje
bilo sastavni deo tog uzbudljivog putovanja lepim, nemirnim
Dunavom, dok se o obe obale odbijao eho muzike u kojoj su
jednako u`ivali i gosti i doma}ini. Neumorni u poku{aju da
poka`u sve najbolje i najlep{e {to imaju, gostoljubivi kakvi
jesu, potro{ili su dva dana da goste uvere u svoje dobe
namere i da zajedno s njima bez mnogo pri~e (jer nisu navikli
da pri~aju ve} da rade!), provere i na Dunavu i na kopnu, program koji bi mogao da bude prijatno iznena|enje za sve
poslovne ljude koji, recimo, o~ekuju uobi~ajene poslovnokongresne stereotipe na bilo kojoj destinaciji.

A strategic turn-over to the development of
business and conference tourism, for
which the hotel "Djerdap" has the necessary infrastructure and appropriate resources, and it is the
space not having been properly filled in this part of
eastern Serbia yet. That is why, for them, the young
and creative people, educated and business-talented, it can be a real challenge to position themselves
in due time in MICE map of Serbia, the region, why
not of Europe as well?

Strate{ki zaokret ka razvoju upravo tog segmenta
turizma, za koji u Hotelu "\erdap" realno postoji
potrebna infrastruktura i odgovaraju}i resursi, ni{a
je koju u ovom delu isto~ne Srbije jo{ niko nije na
pravi na~in popunio. Zato za njih, mlade i ma{tovite,
a obrazovane i talentovane za biznis, to mo`e da
bude pravi izazov da se na vreme pozicioniraju na
MICE mapi Srbije, regiona, za{to ne i Evrope?!
Spajanjem visokih standarda kvaliteta sme{taja,
kongresne infrastrukture i tehni~ko-tehnolo{kih preduslova za kvalitetnu organizaciju poslovno-kongresnih skupova, uz wellness, spa i sportskorekreativne, kao i izletni~ke sadr`aje, i specifi~ni
muzi~ki i gastro-enolo{ki do`ivljaj (poput onog na
brodu "\erdap"), u kojem se tradicionalno spaja i
prepli}e s modernim, uz pristojne cene za kvalitet
plus - Hotel "\erdap" ima realno ostvarivu
budu}nost, pod uslovom da sve investicije u hotelski hardver prati i profesionalno, dobro obu~eno
hotelsko osoblje s neizostavnim osmehom na licu i
adrenalinom u venama, spremno da vr{e}i svoju
ambasadorsku ulogu ne propusti da svakog hotelskog gosta pridobije za lojalnog ~lana velike
"\erdapove" porodice.
A znaju}i kakva ekipa stoji iza Hotela "\erdap",
mogu se kladiti da }e ve} koliko sutra, Kladovo biti
nezaobilazna, atraktivna destinacija za poslovnokongresni turizam na Dunavu. @ivi bili, pa videli! u
Ljiljana Rebronja

5024

TURISTI^KI SVET

april / jun 2011

Tradicija i prstohvat
suvremenosti

najve}em dalmatinskom otoku Bra~u i
Supetru, njegovoj prijestolnici, mnogi su ve}
pisali i poku{ali rije~ima do~arati njegove ljepote, komparativne prednosti i zna~ajke. U ljetnom
izdanju ameri~kog ~asopisa "Islands" 2009. otok Bra~
je svrstan na listu deset najpo`eljnijih otoka svijeta za
`ivot. Uz Kretu u Gr~koj, jedini je europski otok na toj
listi. Neka ovo priznanje bude iskrena pozivnica u
Supetar i na Bra~, svima koji od `ivota i putovanja
tra`e "ono ne{to".
Supetar u ovom vremenu op}e gospodarske i
usudio bih se re}i moralne krize, pronalazi svoje
mjesto i privla~i prijatelje, goste da u njega svrate
i na jedinstven na~in do`ive ljepote dalmatinskog
otoka. Idealno mjesto za odmor oduvijek je bio
i jeste Supetar. Ugo|aj Dalmacije i Mediterana,
prekrasna priroda okupana ~istim, azurno-plavim
morem, javne i skrivene pla`e, jedinstven na~in
oto~kog `ivota za~injen prstohvatom suvremenosti
i dragi ljudi, daju Supetru kontekst idili~ne oto~ke
destinacije.
Izuzetna povezanost sa kopnom i okru`enje
prekrasnog Bra~a, garant su da }e svatko tko u
Supetru odlu~i provesti godi{nji odmor, pustolovni
vikend ili bra~no putovanje, iz njega oti}i nasmijan
i zadovoljan vi|enim i do`ivljenim.
Vidjeti "Pustinju Blaca", taj u svijetskim okvirima
jedinstveni spomenik ljudske upornosti, "Zmajevu
{pilju" - jo{ uvijek nedoku~eni dijamant ljudske
skromonosti, "Zlatni rat" u Bolu - jednu od najljep{ih
pla`a svijeta, gastronomske delicije u ugo|aju dalmatinske konobe - vitalac, tortu Hrapo}u{u i bra~ku
tortu, nadaleko poznati bra~ki sir, srdele, vino, maslinovo ulje, i klapsku pismu, zna~i potpuno u`ivanje.
Preporu~amo Supetar svakome tko u svoj `ivot `eli
unijeti duh jednostavnosti i istinske ljepote `ivljenja.
Supetar i otok Bra~ imaju i svoje suvremeno lice.
Doga|ajima poput Festivala modernog europskog
dokumentarnog filma, Festivalom ekstremnih sportova "Vanka regule" u Sutivanu, Oto~kim festivalom u
rujnu i Ljetnim karnevalom u srpnju, Bra~ privla~i i
mlade, `eljne urbane zabave i no}nog provoda.

O

Bra~ vas o~ekuje s rado{}u !

Turisti~ka zajednica grada Supetra
Porat 11 - 21400 Supetar
Tel./Fax +385 21 630900
tzg-supetar@st.t-com.hr
www.supetar.hr

Marketing & prodaja

Hotelijerstvo i nove tehnologije

Socijalne mre`e - deo
globalnog marketin{kog
plana
Internet i dru{tvene mre`e za ve}ini ljudi predstavljaju
prozor u svet, ali s druge strane, kompanije, posebno
one u sferi usluga, dovode u veliku konfuziju.
Nenad Marinkovi}
Ritz Carlton, Lisabon
nenad_marinkovic@hotmail.com
Koncentracija na ciljne grupe da}e vam odgovor koji mediji
su najzastupljeniji u komunikaciji i {ta se od vas o~ekuje da
pru`ite u svetu socijalnih medija. Najve}i broj hotela koristi
socijalne medije kako bi promovisali svoje ponude turistima.
^esto se mogu prona}i agenti turoperatora koji bri`ljivo prate
podatke o hotelu i komentarima gostiju, i na taj na~in dobijaju va`ne informacije o segmentima o kojima treba diskutovati pre ugovornih uslova i dovo|enja grupa. Hoteli su na
ovaj na~in mnogo vi{e izlo`eni vetrometini od ostalih, ali je
to i na~in da uvidite neke od slabosti za koje niste ni znali da
postoje.
Svaki medij ima svoje dobre i lo{e strane, stvari koje smete ili
ne smete raditi, dok ve}ina lanaca ima svoja pravila u komunikaciji sa socijalnim medijima. Jedna od stvari koja ni u kom
slu~aju nije preporu~ljiva jeste da bri{ete lo{e komentare o
va{em hotelu ili da ih ne objavljujete.
ZA I PROTIV DRU[TVENIH MRE@A
Najve}i broj hotela koristi socijalne medije kako bi promovisali
svoje ponude i promocije turistima, ali ima i onih koji
isprobavaju i ostale mogu}nosti. Marriott je za svoja 33 miliona aktivnih ~lanova napravio sopstveni mre`ni medij na kome
oni mogu razmenjivati iskustva i pri~e, ali i imati pogled iznutra na neke od Marriott-ovih profesionalaca. Hyatt ima svoj
program Zlatni paso{ na Facebook-u, koji je malo druga~iji od
programa e-consierg na Twitter-u i koji gostima pru`a
mogu}nost korespondencije jedan na jedan u svakom
mogu}em trenutku.
Hotelijeri su i dalje stidljivi u prihvatanju novih tehnologija, pre
svega, zbog mogu}e izlo`enosti kritikama, ili nemogu}nosti
pronala`enja domena iskori{}enosti socijalnih medija sa uticajem na goste. Ve}ina hotela posmatra socijalne medije iz
dva ugla. Prvi se ti~e pozicioniranja hotela na raznim besplatnim i va`nim servisima po~ev od Google Maps-a, preko

5026

TURISTI^KI SVET

april / jun 2011

YouTube-a, Twitter-a, Facebook-a itd. kao manje vi{e pridodatog vagona koji, hteo ne hteo, mora da
ide u istom pravcu sa glavnom lokomtivom, ali se s
druge strane ogra|uju od istih i potro{nju vremena
svojih zaposlenih smatraju dosta bezvrednom ako je
utro{ena na socijalnim medijima. Opravdanje nalaze
u nemogu}nosti izra~unavanja direktnog uticaja
socijalnih medija na odluku gostiju, ali to je danas
pro{lost. S druge strane, nemali broj velikih brendova ima posebna uputstva za komunikaciju preko
socijalnih medija sa preporu~enim na~inom
odr`avanja veza sa gostima.
MEDIJI ZA SVAKOG
U zavisnosti {ta biste `eleli od socijalnih medija i
kome da se obratite, ima nekoliko vrsta medija za
razli~ite tipove ljudi:
Masovnost vam mo`e pru`iti Twiter na kom }ete
veoma brzo ra{iriti svoju mre`u i biznis afinitete.
Kori{}enjem pretra`iva~kih alata ili direktorijuma,
kao {to su Twellow i Listorius, prona}i}ete prospekte, kontakte, uticajne trendove i klju~ne re~i i na taj
na~in nadgledati razgovore. Twitter se najvi{e
koristi u domenu e-concierg-a, kontakta sa miting
planerima.
Li~ni nivo sa klijentima mo`ete obezbediti najvi{e
preko Facebook-a. Naj~e{}e se to ~ini nakon li~nog
upoznavanja sa klijentima, i to preko li~nog profila,
gde se o njima i njihovim navikama mo`e saznati
dosta toga i onda im preporu~iti da postanu fanovi
oficijalne stranice hotela na Facebook-u.
Profesionalci se najvi{e slu`e blogovima i
Linkedinom. Najve}u pa`nju na blogovima ostvaruju profesionalna iskustva i njihovi saveti, kao {to je
na primer blog Bila Meriota. Linkedin je verovatno
najbolje sredstvo da profesionalno upoznate svoje
kolege. Tako|e se koristi za biznis pretra`ivanje po
lokacijama, veli~inama, klju~nim ljudima. Ovaj medij
ne podr`ava direktne kontakte sa ljudima koje ne
znate ali to je mogu}e u~initi preko tre}ih lica,
uklju~ivanjem u grupe povezane sa zanimljivm
sadr`ajem ili formalizovanjem ve} ste~enog prijateljstva.

w w w.tur istickisvet- hot new s.com

Lokacija i akcija su verovatno i najprivla~nije za sve
ugostiteljske objekte, jer prikazuju hotel sa opisima,
slikama, video klipovima i ponudama na besplatnim
sajtovima, kao {to su Google Maps, TripAdvisor,
YouTube. Svetska, regionalna i lokalna vidljivost
obezbe|ena je svima.
NAJVA@NIJI PRINCIPI
Postoje uop{tene reference koje kazuju {ta je ono
{to treba prihvatiti kao realno u komuniciranju sa
socijalnim medijima. Dve najva`nije strane socijalnih
medija ti~u se uticaja na odluke gostiju, {to iziskuje
poznavanje i njih i njihovih navika.
Slu{aj, nemoj da pri~a{. Iako mnogi menad`eri prodaje misle da je brz uticaj na gosta ili agenta turoperatora mogu}e ostaviti dozom va`nih ~injenica o
svom objektu tokom furioznog obilaska kongresnih
sala, najboljih soba i restorana, realnost je druga~ija
i prestala je da postoji na na~in na koji su se nekada prodavali audio i video ure|aji. Danas se hoteli ne
mere samo njihovom ekskluzivno{}u i servisom, ve}
odnosom koji imaju sa svojim gostima, kupcima, sa
najva`nijim stejkholderima. Gost koji se vra}a istom
brendu ili hotelu je odraz zdrave ukupne marketi{ke
politike koja budu}nost prilago|ava sebi, a svom
biznisu sigurnu egzistenciju.
Princip "napravi produkt, prilagodi ga tr`i{tu i
konkurenciji, brini se da bude savremen i neko }e se
ve} upecati" je pro{lost. Svedoci smo dinami~nih
promena koje hotelu, kao dosta stati~noj kategoriji,
name}u da se prilago|ava brzim promenama na
tr`i{tu, novim trendovima, uticajima, globalnim
komunikacijama... tako da mo`ete na gosta uticati
vrstom usluga, ljudskim potencijalom i usvajanjem
novih komunikacionih mogu}nosti. Dobrim
slu{anjem do}i }ete do informacija koje gosti `ele da
~uju, ono {to po definiciji "prevazilazi o~ekivanja
gosta i stvara nezaboravnu uslugu". Ovakvi gosti
postaju va{i glasnogovornici, va{a kompetitivna
prednost, sigurnost za budu}nost i, na kraju, va{
komunikacioni kanal. Navike gostiju se najlak{e saznaju preko internih ili eksternih mre`a, dosta njih
nudi svoje usluge na Internetu, dok neke mo`ete
prona}i i sami, preko socijalnih medija.
Drugi va`ni koncept Podeli, ne poku{avaj da proda{,
protivure~i osnovnoj funkciji biznisa, ali ovo je samo
lukavo izgra|ena teza koja u su{tini ka`e da treba
da znate kada je mogu}e i na koji na~in prodati
uslugu preko socijalnih medija. Kao {to ljudi izbegavaju prodajne agente i sklanjaju se od njih i njihovih ponuda, popusta, sni`enja itd., tako ne vole ni
kada ih neko na taj na~in "obra|uje" i putem socijalnih medija. Napraviti dobar sadr`aj i povezati se sa
velikom mre`om ljudi mo`e prodati ve}i broj soba od

Social networks, particularly those related to the communication with the guests, are becoming more and
more significant. The greatest number of hotels uses social
media in order to promote their offers for tourists. It is often possible to find the agents of tour operators who carefully follow the
data about a hotel and guests' comments, and, in that way, they
get the important information about the segments that are to be
discussed before the contractual conditions or group guidance.
In social media you can create the visibility of your business, promote your online reputation, and gain better browser position
and generate publicity attention. Even for these actions, you
have to have a very good marketing plan, but social media
should be used as a part of the global marketing plan.

standarnih na~ina. Takav koncept vam daje mogu}nost
ubacivanja letimi~nh promocija, {to vam "prijatelji" ne}e
zameriti.
POLIGON UTICAJA NA LJUDE
Mnogi prave gre{ku poku{avaju}i da uguraju sve goste i prijatelje koje imaju u veliku grupu prijatelja na Facebook-u, ne
znaju}i da je koncept segmentacije podgrupa, sa
prilago|enom tematikom, mnogo zna~ajniji.
Socijalni mediji smatrani su poligonom uticaja na mlade ljude,
koji ih naj~e{}e i prihvataju, ali tako|e i za razli~ite vrste
aktivnog i pasivnog uticaja na starije generacije u vreme
nakon prvog udara. O~ekujemo uskoro br`i {irokopojasni
Internet koji }e uveliko ra{iriti mogu}nosti sada{njih socijalnih
mre`a i jo{ vi{e okrenuti turisti~ki marketing ka sebi.
U skoro svakom izvoru koji budete prona{li na Internetu ukucavaju}i klju~ne re~i "social media hotel tips" mo`ete uvideti
kako je veoma va`no imati na umu povratak investicije i njen
period, koji se mo`e izra~unati u izvorima kao {to su Google
Analytics, Post Rank Analytics, TweetStats, TweetReach,
Twitalyzer, Social mention itd.
Verujem da }e mnogi od vas biti razo~arani ~injenicom da u
ogromnoj ve}ini slu~ajeva u socijalnim medijima mo`ete
izgraditi vidljivost va{eg biznisa, unaprediti va{u online reputaciju, izgraditi bolju pretra`iva~ku poziciju i generisati pa`nju
javnosti. ^ak i za ove akcije morate imati veoma dobar marketin{ki plan, ali socijalne medije treba, pre svega, koristiti kao
deo globalnog marketin{kog plana.
I da zaklju~imo. ^ini se da hotelijeri jo{ uvek nisu na{li pravi
modus kori{}enja socijalnih medija, mada se pojedini trude i
u tome profitiraju. U su{tini, posle prvog koraka svi su shvatili
da je prisustvo na socijalnim medijima moranje, pa se na tim
principima zasniva i njihova globalna vidljivost. Jednom re~ju,
ukoliko se ne nalazite na njima, onda ne postojite! U socijalnim medijima mo`ete izgraditi vidljivost va{eg biznisa,
unaprediti va{u online reputaciju, izgraditi bolju pretra`iva~ku
poziciju i generisati pa`nju javnosti. ^ak i za ove akcije morate
imati veoma dobar marketin{ki plan, ali socijalne medije treba,
pre svega, koristiti kao deo globalnog marketin{kog plana. u

april / jun 2011

TURISTI^KI SVET

5027

Banjski turizam

Tre}i kongres banja Srbije

^ekaju}i novi
Zakon o banjama...
Srpske banje treba da se modernizuju, usmere na
specifi~an segment i me|usobno diferenciraju, s ciljem da postanu konkurentne i dostupne i ljudima sa
posebnim potrebama, ugledaju}i se na inostranu
praksu, ali i doma}e primere, poput Specijalne bolnice "Merkur". Na tom putu treba da im pritekne u
pomo} revidirana Strategija razvoja turizma Srbije i
novi Zakon o banjama, ~ija ratifikacija jo{ nije na
pomolu - zaklju~ak je ovogodi{njeg Kongresa banja
sa me|unarodnim u~e{}em, odr`anog 17. i 18.
maja u Vrnja~koj Banji.
Nakon gotovo dva veka banjskog turizma u Srbiji, ovaj segment jo{ uvek nije uspeo da se pozicionira na mesto koje
mu, u odnosu na potencijale koje poseduje, pripada - ~ulo
se po ko zna koji put i na III kongresu banja Srbije. Nude}i
proverene na~ine za brz ekonomski napredak srpskih banja,
prvog dana Kongresa predstavljeni su primeri dobre prakse
u banjskom turizmu Austrije i Slovenije. S obzirom da se
banje deklari{u kao le~ili{ta, zdravstveni, preventivni i rehabilitacioni centri, one treba da budu dostupne svim posetiocima, istaknuto je, naro~ito kad se zna da evropsko
stanovni{tvo stari i da zna~ajan deo populacije ~ine ljudi sa
posebnim potrebama.
PRISTUPA~NOST I DIFERENCIRANJE BANJA
- Odr`ivi turizam uklju~uje i dru{tvenu odgovornost, koja
po~iva na pravu svih ljudi na le~enje, odmor i rekreaciju na
istom mestu, odnosno, pravo da svi budu uklju~eni u op{te
tokove turizma. S druge strane, zbog nepristupa~nih turisti~kih objekata i saobra}ajnih usluga, kao i nedostatka
stru~no osposobljenih kadrova, ostaje mno{tvo
neiskori{}enog potencijala. Treba biti svestan da
pristupa~nost obezbe|uje da hoteli budu du`e otvoreni,
smanjuje sezonsku fluktuaciju, pove}ava mobilnost i
zaposlenost - ukazao je Miha Bratec, istra`iva~ na Me|unarodnom institutu za turizam u Ljubljani, podse}aju}i da je
potrebno ukloniti arhitektonske prepreke za ljude sa invaliditetom, razumeti profil ovih gostiju, njihove potrebe i o~ekivanja, obezbediti kvalitetne informacije o pristupa~nosti i eliminisati kulturne predrasude.

5028

TURISTI^KI SVET

april / jun 2011

Predava~ iz Austrije prof. dr Kai Illing naglasio je da
su, osim starenja stanovni{tva, aktuelni trendovi na
evropskom tr`i{tu i liberalizacija zdravstvenog osiguranja, kao i sve ve}a konkurencija u zdravstvu i turizmu. Stoga bi banje trebalo da poseduju {to vi{e sertifikata koji }e im omogu}iti bolji plasman na tr`i{tu,
ali i inovativnost i diferencijaciju ~ime bi se izdvojile
od konkurencije. Zato je potrebno prethodno ispitati
{ta gosti `ele i na taj na~in odrediti tr`i{nu ni{u.
Predsednik Bugarske asocijacije za wellness i spa
Stanimir Stankov ukazao je na potrebu stvaranja
regionalnog udru`enja - Balkanske asocijacije
banja, koja bi svojim kvalitetom privukla velike
investitore, pozivaju}i banje Srbije da u~estvuju na
Prvom balkanskom kongresu banja.
OTVOREN BLATNI BLOK I HIPERBARI~NA KOMORA
Ipak, srpske banje ne treba da tragaju za primerima
dobre prakse samo u inostranstvu. Jedan od takvih
primera u na{oj zemlji, koji bi svakako trebalo slediti, jeste Specijalna bolnica "Merkur" iz Vrnja~ke
Banje, na ~ijem ~elu je dr Dejan Stanojevi},
predsednik Udru`enja banja Srbije.
- "Merkur" je institucija koja traje 76 godina.
Poslednjih desetak godina, `elja za napretkom naterala nas je da iza|emo iz toka bolnice i da ogromnom broju turista i pacijenata ponudimo raznovrsne
sadr`aje. Popunjenost u "Merkuru" danas iznosi 80
procenata i `elja nam je da povu~emo kolege iz
drugih banja da krenu napred - istakao je
Stanojevi}, koji je sve~ano otvorio Blatni blok u
sklopu Termomineralnog kupatila, a prisutni su imali
priliku i da obi|u savremeni Blok za hiperbari~nu
medicinu.
Ali, tu nije kraj iznena|enjima. Specijalna bolnica
"Merkur" prva je u Srbiji utemeljila jedinstveni Klub
lojalnih gostiju kakav imaju mnoge velike i va`ne
kompanije u svetu. Osnivanjem Loyality Cluba,

w w w.tur istickisvet- hot new s.com

"Merkur" je obele`io novu fazu u promociji i
unapre|enju prodaje, s idejom da se dugogodi{njim gostima izrazi posebna zahvalnost za vernost. Gostima sa najdu`im sta`om "Merkur" je, u
saradnji sa redakcijom ~asopisa "Turisti~ki Svet",
pripremio Paso{ Loyality Cluba Merkur. Ekskluzivni
paso{ na srpskom i engleskom jeziku, pod visokim
pokroviteljstvom NJ. K. V. Prestolonaslednika
Aleksandra II, deo je projekta Kraljevske banje
Srbije. Sa ugra|enom me|unarodnom za{titom originalnim hologramom Specijalne bolnice
"Merkur", jedinstveni je dokument koji }e svojim
vlasnicima obezbediti status i zna~aj koji zaslu`uju,
ali ih u~initi i najboljim promoterima "Merkura", i
istovremeno Vrnja~ke Banje i Srbije - {irom sveta.
Ovom prilikom, paso{ lojalnosti podeljen je partnerima i najvernijim gostima Specijalne bolnice,
od kojih neki dolaze u "Merkur" ~ak 30 godina
zaredom!

DVA VEKA BUKOVI~KE BANJE
Udru`enje banja Srbije dodelilo je op{tini Aran|elovac
povelju povodom 200 godina poslovanja Bukovi~ke
Banje. Primaju}i povelju, predsednik op{tine Aran|elovac
Vlada Gaji} podsetio je da ova banja, uz luksuzni hotel
"Izvor", danas ima brojne sadr`aje i raznovrsne
sme{tajne kapacitete, i da je Specijalna bolnica za rehabilitaciju "Bukovi~ka banja" mesto gde se na bazi lekovite
mineralne vode primenjuju najsavremenije terapijske
metode.

velike promene, kako na me|unarodnom, tako i na
doma}em tr`i{tu. Neophodno je da Nacionalna turisti~ka korporacija (NTRK) bude u funkciji sprovo|enja razvoja turizma,
tako {to }e razvijati partnerske mre`e na celoj teritoriji dr`ave.
Od pro{le godine radilo se na edukaciji kadrova, odr`ano je
13 radionica, a ankete su dale dragocene odgovore, koji su
bitna smernica u daljem razvoju banjskog, ali i kompletnog
Serbian spas should be modernized, and directed to
the specific segment, differentiate among themselves, aiming to become competitive and available for the
people with special needs as well, following the foreign practice, but the domestic models as well, for example the Special
Hospital "Merkur". On their way, they should be supported by
the revised Tourism Development Strategy of the Republic of
Serbia and the new Spas Law, the ratification of which has not
happened yet - this is the conclusion of this year's Congress
of Spas with international participation, which was held on
17/18 May in Vrnjacka Banja.

STRATEGIJA I ZAKON O BANJAMA
Tre}i kongres banja organizovan je u saradnji sa
Timom za podr{ku i implementaciju Strategije
razvoja turizma, ~iji je zadatak da za dve godine
sredstvima Evropske unije izradi projekat za razvoj
turizma u Srbiji. Osnovno polazi{te je da se pove}a
udeo turizma u bruto dru{tvenom proizvodu zemlje,
otvore nova radna mesta, ubrza razvoj regiona i
omogu}i bolja promocija prirodnih, kulturnih i ljudskih potencijala. Na taj na~in bi se unapredila
konkurentnost Srbije u pore|enju sa zemljama EU.
- Revizija Strategije turizma Srbije je neophodna, jer
su se od njenog dono{enja 2006. godine desile

turizma Srbije. Revizija strategije treba da doprinese ve}oj
poseti stranaca u srpskim banjama, kako bi do 2015. godine
oni ~inili 40 odsto u strukturi banjskih gostiju - istakao je
Janez Sir{e, vo|a Tima za podr{ku i implementaciju
Strategije.
Razgovorom o novom Zakonu o banjama, koji predla`e
Udru`enje banja Srbije, zavr{en je Tre}i kongres. Na
okruglom stolu, sekretar Udru`enja banja Srbije Vladan
Ve{kovi} naglasio je ciljeve zakona o banjama - da one budu
definisane, klasifikovane, odr`ive i primenljive, da zakon
za{titi izvore, reguli{e naknadu za njihovo kori{}enje, i
najva`nije - da za{titi banje. Na`alost, predstavnik
Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Stojan
Arizanovi} kazao je da Vlada RS ove godine nema u planu
dono{enje Zakona o banjama.
Sa novim zakonom, ili bez njega, organizatori idu}i Kongres
banja najavljuju za 15. i 16. maj 2012. godine, kada o~ekuju
prisustvo ve}eg broja nadle`nih iz resornih ministarstava,
predstavnika lokalnih samouprava i doma}ih banja, kojima bi
ova tematika trebalo da bude od su{tinskog zna~aja.u
Biljana Bosni}

april / jun 2011

TURISTI^KI SVET

5029

Banjski turizam

Primer dobre prakse u regionu

Banje - stub
slovena~kog turizma
Dok se u Srbiji stalno govori o banjama kao ogromnom razvojnom potencijalu, ali slabo dela, srpski turisti su uveliko u slovena~kim termama, koje zahvaljuju}i velikim i pametnim ulaganjima, raznovrsnoj
ponudi, kvalitetnoj usluzi i dobrim promotivnim
kampanjama privla~e sve vi{e gostiju. ^arobnu formulu uspeha otkriva direktor Udru`enja banja
Slovenije Iztok Altbauer.
• Na ~emu se temelji banjska ponuda Slovenije?
- Okosnicu slovena~kih banja ~ine zdravstveni programi, na
~emu je i zasnovano Udru`enje banja Slovenije, koje postoji od 1957. godine i trenutno okuplja 15 banja. Me|utim,
unapre|enjem ponude, naro~ito u poslednjih 15 - 20 godina,
naglo se razvijao wellness i spa program, uz koji smo istovremeno zadr`ali zdravstveni deo i pro{irili ga sna`nim preventivnim programima, uva`avaju}i ~injenicu da su danas ljudi
optere}eni mno{tvom problema i konstantno pod stresom.
RAME UZ RAME SA NAJBOLJIMA
• Primetno je da je Slovenija poslednjih nekoliko godina
zna~ajno unapredila kvalitet banjske ponude. Koliko ste
zadovoljni popunjeno{}u i posetom turista iz Srbije i ostalih
zemalja u okru`enju?
- Nije tajna da je poslednjih 5 - 6 godina investirano vi{e od
270 miliona evra u obnovu ili izgradnju hotelskih i bazenskih
kompleksa, kao i dela za rehabilitaciju, ~ime smo dostigli
svetski nivo i renomiran standard. Sada, bez sumnje,
mo`emo da stanemo rame uz rame sa najboljim banjama
Austrije, [vajcarske, Nema~ke, a pozicionirali smo se ispred
nekih ~e{kih ili ma|arskih banja! U ovom momentu, doma}i
gosti ~ine izme|u 58 i 60% od ukupnog broja posetilaca, a
strani posetioci 40 odsto. Raduje nas {to je, pogotovo pro{le
godine, do{lo do buma gostiju iz Srbije, ~iji su dolasci u odnosu na 2009. godinu pove}ani za 117 procenata. U brojkama
to izgleda ovako: oko 18.000 gostiju iz Srbije ostvarilo je vi{e
od 87.000 no}enja u pro{loj godini! Po no}enjima su srpski
gosti na {estom mestu, a po broju dolazaka na ~etvrtom.
• Mo`ete li nam otkriti {ta je tome doprinelo? Dobra reklama,
atraktivna ponuda...
- Veoma va`an uticaj imalo je ukidanje viza gra|anima
Srbije, a i na{e banje su se odli~no spremile za srpsko

5030

TURISTI^KI SVET

april / jun 2011

w w w.tur istickisvet- hot new s.com

tr`i{te, kojem su slovena~ke banje dobro poznate
jo{ iz vremena biv{e Jugoslavije. Naravno, zahvalnost dugujemo i veoma privla~noj ponudi agencija i
turoperatora koji su srpskim klijentima predstavili
vrlo interesantne aran`mane za na{e banje.
INVESTICIJE - KLJU~ USPEHA
• Mnoge banje u Srbiji, na`alost, prili~no zaostaju za
slovena~kim banjama. [ta biste im poru~ili?
- Mi smo u poslednjih 20 godina ulazili u razli~ite
procese privatizacije i razvoja, kakav se mo`e videti i na primeru grupacije "Sava". To je velika i sna`na
firma koja se bavi gumenom industrijom. Deo
proizvodnje prodala je ameri~kom "Good Year"-u, a
novac ulo`ila u izgradnju i obnovu banja. To je jedan
uspe{an model. Na`alost, bez ulaganja ne mo`e se
ni{ta napraviti, a danas, u vreme globalne
ekonomske krize, veoma je te{ko na}i investitore.
Znamo i kako je sa bankama i kreditima, i to je
verovatno najte`i put koji }e srpske banje morati da

The general manager of Slovenia Spa Alliance, Iztok
Altbauer, discovers that more than 270 million Euros
has been invested in Slovenian spas, by which the world's
level has been achieved. Today, spas are the central part of
Slovenian tourism and represent 33% all the overnight stays in
Slovenia, that is, 2.7 million overnight stays. The current spa
occupancy is 62% and all the upcoming actions will be directed to the promotion, presentation and selling of the accommodation capacities.

pro|u, jer je za obnovu jednog kompleksa potrebno izme|u 20
i 80 miliona evra. S druge strane, neophodno je na}i primere
dobre prakse, i to ne samo iz na{e sredine. Primera radi, mi
smo obi{li Indiju, Tajland, Ju`nu Ameriku, Japan... prakti~no
ceo svet, da bismo primenili njihove metode, uz kombinaciju sa
na{im tradicionalnim, koje poti~u jo{ iz rimskog doba.
• I rezultat je tu...
- Jako smo ponosni {to su banje stub slovena~kog turizma.
Banje bele`e 33% svih no}enja ostvarenih u Sloveniji, a to u
brojkama iznosi 2,7 miliona, {to je sjajno! Trenutna popunjenost banjskih kapaciteta je 62%, tako da jo{ ima mesta i
svaki gost je dobrodo{ao. Najvi{e dolazaka imamo iz
Nema~ke i Italije, a sve je vi{e i Rusa koji bele`e rast oko 2030%. Ipak, jo{ treba raditi na prepoznatljivosti na{ih banja,
naro~ito u zemljama Zapadne Evrope.
• Koji je va{ slede}i cilj?
- U planu je izgradnja jednog novog hotela tokom ove godine
i obnova velikog kompleksa, ali ve}ih investicija narednih
godinu - dve, ne}e biti. Sve na{e snage usmeri}emo u promociju, prezentacije i prodaju, kako bismo {to bolje popunili
kapacitete koje smo izgradili. u
Biljana Bosni}

april / jun 2011

TURISTI^KI SVET

5031

Kraljevske banje Srbije

Specijalna bolnica Ribarska banja

Od srednjeg veka do Evrope
Kada je 2003. godine dr Branislav Katan~evi} stao na
~elo Specijalne bolnice Ribarska banja, ni sam verovatno nije znao koliko }e rada, energije i vremena morati
da potro{i da jedno zapu{teno le~ili{te pretvori u
ekskluzivnog predstavnika srpskog zdravstvenog turizma, lidera koji je postao i pokreta~ razvoja ~itavog tog
kraja. U besparici udru`enoj sa mno{tvom drugih problema, dr Katan~evi} je mnogo puta bio gotov da odustane, i samo sna`an ose}aj li~ne odgovornosti, izrazita
hrabrost, kreativnost i pogled stalno uperen u
budu}nost - podse}ali su ga uvek iznova da je u
Ribarsku banju do{ao da pobedi. Kao graditelj po
vokaciji, danas kada je daleko od po~etka, ali jo{ uvek
ne tako blizu kraja, dr Katan~evi} s ponosom pri~a
"kako se kalio ~elik" i za "Turisti~ki Svet" otkriva svoju
viziju budu}nosti Ribarske banje.
Pre samo sedam godina kada je dr Branislav Katan~evi}
preuzeo direktorsku poziciju, Ribarska banja je bila jedno
uru{eno le~ili{te, stereotip klasi~ne bolnice za le~enje
ortopedskih, ko{tano-zglobnih i degenerativnih oboljenja,
zapu{tena bud`etska ustanova koja je radila preko Fonda za
zdravstvenu za{titu, imala za {est meseci 100 gostiju i
zapo{ljavala 150 radnika, od kojih je vi{e od pola bilo pred
penzijom. Infrastruktura je bila - srednji vek, telefonska centrala posleratna ili predratna. Put do Banje - katastrofa. Uz
mnogo te{ko}a i nerazumevanja, najvi{e u sopstvenoj sredini, uspeo je prvo da izdejstvuje popravku 32 km puta do
Banje i dalje do Toplice, da re{i infrastrukturne probleme i
po~eo korak po korak da revitalizuje banju. Ubrzo je sma-

njen procenat gostiju koji je i{ao preko Fonda, uz
tendenciju okretanja tr`i{nom privre|ivanju. Tako je
danas od 510 le`aja, raspore|enih u devet komfornih, savremeno opremljenih vila, ina~e izgra|enih
krajem 19. i po~etkom 20. veka, svega 230 u sistemu zdravstvenih ustanova Srbije.
POKRETA^ UKUPNOG RAZVOJA
- U samom selu registrovano je jo{ 400 mesta za
sme{taj pacijenata koji se kod nas le~e, tako da
smo napravili jednu pozitivnu povratnu spregu sa
okolinom. Na`alost, morali smo prosto da nateramo
ljude da se bave ovim poslom, jer su bili stra{no
nepoverljivi - ka`e direktor Katan~evi}. - Otvorili
smo 210 novih radnih mesta i to uglavnom za mla|e
ljude, sposobne, kreativne i radne. To je podstaklo
razvoj celog ovog kraja. Ljudi se sa fakulteta
vra}aju iz gradova u ova sela, a Ribarska banja sa
okolinom nema problem nezaposlenosti. O~ekujem
da }emo otvoriti 2-3 nove firme u saradnji sa ljudima koji se bave zdravom ishranom, {to se dobro
uklapa u na{u pri~u. U selu Srndalj, koje je bilo
najsiroma{nije, otvorili smo etno-restoran, jedan od
najpose}enijih u ovom delu Srbije. Svi poljoprivredni vi{kovi tih seljana se sad tamo koriste. Ima jo{
takvih sela. Na{a je du`nost da kao dru{tveno
odgovorna firma poma`emo i na{u okolinu. Na

w w w.tur istickisvet- hot new s.com

kraju sve nam se to vra}a: ljudi no}e kod njih, kod
nas se hrane ili le~e, i svi imamo koristi od toga.
Kona~no, s dolaskom dr Katan~evi}a na ~elo
ustanove, kre}u i prve investicije. Zahvaljuju}i preporuci Svetske zdravstvene organizacije da se
prirodni lekoviti faktori (voda, blato, atraktivna klima)
umesto samo za le~enje i rehabilitaciju usmere i u
preventivne svrhe, prvom ~oveku Ribarske banje
otvorila se u pravom trenutku jasna vizija razvoja
banje kao centra za prevenciju sr~anih oboljenja,
hroni~nih i drugih bolesti, ali i modernog wellness i
spa centra. Investirano je oko 10 miliona evra u
izgradnju i opremanje objekta koji je jedna od
najve}ih investicija u ovo kraju, projekat koji obuhvata i otvoreni i zatvoreni bazen, i masa`e, i saune...
i jednu posebnu fiozofiju `ivljenja, sa mno{tvom
specifi~nih standarda koje je trebalo usvojiti. Kako
je popunjenost kapaciteta na godi{njem nivou u
proseku vi{a od 95%, verovatno da gostima u
Ribarskoj banji prija i da im je lepo, {to bi zna~ilo da
je u Banji wellness kao koncept za`iveo i to uporedo sa zdravstvenom uslugom koja je na vrhunskom
nivou. Upravo to je i doprinelo da Ribarska banja
postane ozbiljna nastavno-nau~na baza beogradskog Medicinskog fakulteta.
TURSKI AMAM NA SAVREMENI NA^IN
Jedna od investicija koja je jo{ u toku je moderan
turski amam na 5.000 kvm sa najrazli~itijim
sadr`ajima. Radni naziv tog projekta je Spa i wellness centar Ribarska banja, a o~ekuje se da }e biti
otvoren ve} ovog leta.
- Bilo je veoma te{ko napraviti spoj drevnog,
isto~nja~kog i savremenog na ostacima starog
turskog kupatila s po~etka 18. veka. I u arhitektonskom i funkcionalnom smislu bio je to veliki zadatak,
ali smo ga na najbolji na~in re{ili. Bi}e to objekat koji
}e wellness ponudu Srbije podi}i na vi{i nivo, jedan
kompleksan centar koji pru`a mogu}nost za vrhunsku relaksaciju, sa nekoliko centara: sauna, spa, fitness i beauty centrom... Ovde su nekada dolazile

When doctor Branislav Katancevic became the general manager of Ribarska Banja Spa in 2003, he himself did not know how much effort, energy and time would be
necessary to make a devastated spa into an exclusive representative of Serbian health tourism, the leader which has
become an activator of the whole area development. With
impecuniosity joined together with a multitude of other problems, doctor Katancevic was ready to give up in many situations, but only the strong feeling of personal responsibility,
exceptional courage, creativity and a look always directed to
the future - reminded him again and again that he had come to
Ribarska Banja to win. Being a constructor by vocation, he has
done a lot since the beginning, but he has not finished yet, doctor Katancevic tells proudly about "the way steel was tempered"
and he discovers his vision of the future of Ribarska Banja for
"Turisticki Svet".

dvorske dame da u lekovitoj, blagotvornoj vodi neguju i
odr`avaju lepotu i revitalizuju ~itav organizam, i mi }emo
samo tu dobru tradiciju nastaviti. Bi}e tu i otvoreni i zatvoreni
bazeni, kao i amfitetar u kome }e se odr`avati kulturna zbivanja - s ponosom isti~e dr Katan~evi}.
KULTURA KAO LEK
Kad smo kod kulture, malo je poznato da Ribarska banja
sama pravi kulturno leto koje traje od kraja maja gotovo do
oktobra. To je najve}a kulturna manifestacija u tom delu
Srbije, sa vi{e od 3.000 do 4.000 u~esnika sa gotovo svih
kontinenata i vi{e od 100.000 gledalaca. Program je bogat,
koncipiran za sve ukuse i uzraste, i za mnoge goste predstavlja odli~no "pomo}no lekovito sredstvo".
Ne treba ni nagla{avati da je Ribarska banja jedna od najstarijih srpskih banja koja je zvani~no po~ela da radi 1834.
godine, kao i da predstavlja jednu od osam kraljevskih banja
Srbije. Ne postoji nijedna krunisana glava Obrenovi}a i
Kara|or|evi}a koja nije bila u Banji. Jo{ uvek postoji kada
Drage Ma{in, ali i kada Jelisavete Kara|or|evi} - jedne od
najdra`ih go{}i Ribarske banje i njeno za{titno lice.
Tokom leta, pored kulturnih, postoje i drugi sadr`aji namenjeni gostima: biciklizam, {etnje stazama zdravlja do
restorana na padinama Jastrepca, obilazak Ju`ne Morave,
srednjevekovnih manastira i Mojsinjske svete gore sa ~ak 77

Kraljevske banje Srbije

crkava i crkvi{ta... Ponuda izleta svake je godine bogatija. U
samoj Ribarskoj banji najve}a je, ipak, atrakcija restoran na
vidikovcu, poput restorana na Avalskom tornju!
Mnogo posla za ne ba{ previ{e zaposlenih koji, da bi mogli
da prate dr Katan~evi}a, moraju da budu obrazovani, ali, pre
svega, odani poslu.
- Da bi se danas neko zaposlio u Ribarskoj banji mora da zna
bar jedan od svetskih jezika i da poznaje informatiku, da stalno unapre|uje znanje i traga za informacijama. Od njih se ne
tra`i da se uklope u sredinu, nego da sredinu menjaju na bolje.
Za sada{nje zaposlene i one koji }e tek do}i ima jo{ puno
posla. Dr Katan~evi} planira da do kraja 2012. godine
Ribarska banja bude na sajtu Evropskog udru`enja banja, {to
bi trebalo da olak{a dolazak stranih gostiju, kojih sada ima oko
12%, a sigurno mo`e vi{e. Ne{to se ve} de{ava. Zahvalju}i
velikoj promociji nekoliko srpskih banja koja je u martu ove
godine, na inicijativu i uz pomo} li~nih veza dr Katan~evi}a,
odr`ana u na{oj ambasadi u Parizu, uspostavljen je link sa
sindikatima francuske `eleznice i policije i dogovoreno da ve}
u maju krenu prve grupe u Ribarsku banju, Vrnja~ku Banju,
Sokobanju, Banju Kovilja~u i Banju Kanji`u.

jardu i 800.000 evra u svojih 12 banja i uporedite to
sa milion i po evra koliko je ulo`ila na{a zemlja, a
Slovenije je, pritom, 4 puta manja od Srbije!

BANJE - PROFITABILNE INVESTICIJE
- Eto, mi smo sami krenuli i uspeli. Iskreno, ja sam ube|en
da je ovo jedna od mogu}nosti izlaska iz krize, jer se radi o
veoma profitabilnoj grani. Mi ra~unamo da }emo za tri
godine povratiti ulo`eno. Koji to posao jo{ mo`e? Zapo{ljava
mnogo ljudi, uklju~uje poljoprivredu, a mi imamo sve elemente za to. Ima jo{ direktora koji svojim zalaganjem i bez
i~ije pomo}i sami rade i stvaraju profitabilne firme a profit
ula`u u kvalitet nadaleko poznatog proizvoda. Kada bi nam
dr`ava pomogla da unapredimo i afirmi{emo taj kvalitet gde
bi nam bio kraj - s rezignacijom }e dr Katan~evi} i dodade:
Zamislite Sloveniju koja je u poslednje tri godine ulo`ila mili-

Na sre}u, ipak, postoje ljudi stvaraoci, graditelji,
vizionari, ljudi pozitivni i hrabri poput dr Katan~evi}a
koji su sebi stavili u zadatak da "~ekanje Godoa"
prepuste nekom drugom, a oni da ~ine ono {to
mogu za Srbiju i generacije koje dolaze, shvataju}i
te{ko}e kao izazov. Zato, bez obzira {ta }e biti u
budu}nosti, jedno je sigurno: dr Katan~evi} ne}e
odustati od svoje vizije Ribarske banje, koja }e,
uveren je, u 2013. ve} biti u Evropi i po kvalitetu
usluga i usvojenim standardima, naro~ito ekolo{kim, biti pandan evropskim banjama. u
Ljiljana Rebronja

w w w.tur istickisvet- hot new s.com

SB "Merkur"- Vrnja~ka Banja

Hiperbari~na komora

Specijalna bolnica "Merkur" svoju lidersku
poziciju u oblasti zdravstvenog turizma ve}
godinama odr`ava kontinuiranim investicijama i stalnim inovacijama u cilju unapre|enja
svojih usluga.
U duhu razvojne politike koju menad`ment
"Merkura" vodi poslednjih godina i u prethodnoj
godini mnogo se radilo na unapre|enju svih usluga.
U `elji da se gostima obezbedi ve}i komfor i udobnost, renovirani su sme{tajni kapaciteti (objekti
"[umadija lux", "Sveti \or|e", "Merkur - novi" - I, IV,
V, VI i VII sprat), zamenjena aluminijumska stolarija,
ura|ena fasada objekta "Merkur"- novi i "Sveti
\or|e", kao i gasifikacija objekta "Sveti \or|e",
rekonstruisana kuhinja, magacinki prostor i hladnja~e po HACPP standardu i instalirana prate}a
oprema u "Merkuru - novom", renoviran je terapeutski blok kada u Termomineralnom kupatilu.
"Merkur" je trenutno u postupku sertifikacije ISO
9001:2008 standarda i HACCP sistema u ugostiteljstvu, a u toku 2010. godine pristupio je i standardizaciji medicinske usluge za goste iz Austrije i
Nema~ke, zbog ~ega je odre|eni broj sme{tajnih
kapaciteta renoviram prema standardima austrijskog Fonda zdravstva.
Renovirane su i savremeno ure|ene lekarske ordinacije u zgradi Termomineralnog kupatila u kojima
se dobro ose}aju i lekar i pacijent. Ordinacije su
opremljene i najsavremenijom medicinskom opremom nove generacije.
Zavr{eni su istra`ni radovi i pripremljena je bu{otina
za eksploataciju na novom izvoru "Tople vode", {to
predstavlja kapitalnu investiciju "Merkura".

Investicije u budu}nost
The special hospital "Merkur" has been keeping the
leading position in the field of health tourism for years by
its continuous investments and never-ending innovations in order
to promote its services, with their basic business motto "a satisfied guest". Only during the last year, all the accommodation
capacities were redecorated, the kitchen was reconstructed and
all the supporting equipment was installed, and the therapeutic
block in the Thermomineral Bathroom was redecorated, with the
medical service standardized, and Merkur has been in the phase
of certification ISO 9001:2008 standard HACCAP system in hotel
management. The research works have been finished and a bore
for exploiting at the new "Hot water" spring has been prepared,
which is the capital investment of "Merkur" , and two new blocks
- Peloid-Mud Bathroom "Limus Romanus" and the block for
Hyperbaric Medicine have been opened recently.

Nastoje}i da stalno oboga}uje ponudu kvalitetnih medicinskih
i wellness programa, u "Merkuru" je otvoren novi blok:
Peloidno-blatno kupatilo "Limus Romanus", kojim se gostima
omogu}ava kori{}enje najnovijih dostignu}a u oblasti terapije,
relaksacije i kozmeti~kih tretmana lekovitim peloidom - blatom.
Po~eo je sa radom i blok za Hiperbari~nu medicinu ~ije }e
usluge biti dostupne svim gostima "Merkura", i komercijalnim
gostima i osiguranicima RZZO-a koji }e usluge hiperbari~ne
terapije koristiti na osnovu uputa izabranog lekara, a na predlog specijaliste odgovaraju}e zdravstvene ustanove.
Kontinuirano se investira u Wellness centar i inoviraju spa i
wellness sadr`aji. Idu}i u korak sa vode}im svetskim trendovima, ponuda "Fons Romanus"-.a oboga}ena je novom
kozmeti~kom linijom francuske ku}e Mary Cohr.
U toku je i implementacija softvera koji }e objediniti sve organizacione jedinice u jedinstveni informacioni sistem.
Osim projekata standardizacija usluga u toku je izrada projekta Strategijskog planiranja koji }e predstavljati platformu
za dalji razvoj ove Ustanove.
Upravljanje ljudskim potencijalom je jedna od najve}ih preokupacija menad`menta "Merkura" u procesu sprovo|enja nove
poslovne orijentacije. Nova poslovna politika, okrenutost
prema tr`i{tu, zahtevali su stvaranje jednog potpuno
druga~ijeg odnosa ne prema pacijentu, ve} prema gostu tj. klijentu. Osnovni moto u poslovanju je "zadovoljan gost".
Da bi se nastavio rast poslovanja i narednih godina, treba i
dalje gledati napred, razumeti trendove i kretati se brzo kako
bi se stekla spremnost za ono {to sledi. Cilj je ostati lider u
zdravstvenom, wellness i spa turizmu. u

Limus Romanus
april / jun 2011

TURISTI^KI SVET

5035

Kraljevske banje Srbije

Specijalna bolnica "Sokobanja"

Punim plu}ima u
budu}nost!
Ve} gotovo ~itavu deceniju, od kada je na ~elo
Specijalne bolnica "Sokobanja" stala dr Ljiljana
Isakovi}, ova elitna zdravstvena ustanova bele`i
stalan rast i napredak u svim segmentima rada i
poslovanja. Svojim znanjem, neverovatnom energijom i vizionarskom percepcijom budu}nosti
"Sokobanje", ona je uspela da pokrene i motivi{e
svoje saradnike da u spoju tradicionalnog, prirodnih
lekovitih faktora i savremene medicine naprave
strate{ki zaokret u razvoju banje. Kroz neprekidan
proces investiranja u kadrove, opremu najnovije
tehnolo{ke generacije, sme{tajne i bolni~ke
kapacitete, zdravstvene i wellness projekte i u
visoke standarde kvaliteta u svim segmentima,
Specijalna bolnica "Sokobanja" pozicionirala se i na
me|unarodnom tr`i{tu, i promovi{u}i sopstvene
potencijale postala i najbolji promoter Sokobanje.
Jo{ od vremena Rimljana poznata po svojoj blagotvornoj
klimi sa dosta negativnih jona, rasko{noj prirodi, lekovitom
vazduhu i termomineralnim vodama, Sokobanja je jedina je
od osam kraljevskih banja Srbije poznata kao prevashodno
vazdu{na banja. Centralna zdravstvena ustanova u Banji,
koja poslednjih godina zbog zanimljivih programa sve vi{e
postaje i turisti~ki atraktivna je Specijalna bolnica
"Sokobanja", sme{tena na najlep{oj lokaciji u Sokobanji - na
brdu na kojem se di{e punim plu}ima i sa kojeg puca
najlep{i pogled na grad i okolinu. Sama bolnica, koja je vi{e
hotel nego zdravstvena ustanova, pravo je mesto i za
odrasle i decu asmati~are, bolesnike sa hroni~no-opstruktivnom bole{}u plu}a, raznim alergijskim i plu}nim oboljenjima, izuzev tuberkuloze. Mnogi ne znaju da je osim vazduha,
za plu}ne bolesnike izrazito blagotvorna i lekovita termomineralna banjska voda. Ona sadr`i gas koji veoma povoljno
deluje na sluzoko`u disajnih puteva, pa se zato koristi i za
inhalaciju. Ina~e, jo{ je Evlija ^elebija zapisao da je sokobanjska voda dobra za le~enje asme i reumatizma, ali da
poma`e i u le~enju - }elavosti!
KVALITET - TEMELJ USPE[NOSTI
- Specijalna bolnica, mo`e se re}i, postoji koliko i Sokobanja.
Prete~a bolnice je tzv. [pitalj - objekat iz vremena Kneza
Milo{a, sa svega 25 postelja. To je duga tradicija, a mi se

5036

TURISTI^KI SVET

april / jun 2011

trudimo ne samo da je odr`imo, ve} i da ono {to
nam je ostavljeno unapre|ujemo - ka`e dr Ljiljana
Isakovi}, generalni direktor Specijalne bolnice
"Sokobanja", dodaju}i da bolnica danas ima 560
postelja, raspore|enih u ~etiri objekta - dva za decu
i dva za odrasle. - Na{oj bolnici nisu samo rasli
gabariti. Ve} je odavno poznato da se ovde strogo
vodi ra~una o kvalitetu usluga i upravo to je jedan
od temelja na{eg uspe{nog poslovanja. U bolnici je
za`iveo ISO standard, a HACCP sistem ve} godinu
dana uspe{no funkcioni{e u ugostiteljskom delu.
Poseban napor Specijalna bolnica ula`e da dr`i
korak sa savremenom medicinskom tehologijom,
investiranjem u nabavku aparata najnovije generacije koji slu`e u dijagnosti~ke i terapeutske svrhe,
pa mogu s ponosom da ka`em da je neinvazivna
dijagnostika za plu}e bolesti trenutno na evropskom
nivou. Tako|e treba re}i da od 2005. godine imamo
i kardiologiju, sa 5 koronarnih postelja, za zbrinjavanje akutnih stanja u kardiologiji, {to je od
ogromnog zna~aja i za me{tane i za goste
Sokobanje, kojih u letnjim mescima bude i po 5.000
dnevno. Me|u njima uvek ima i onih kojima je
pomo} kardiologa neophodna unaro~ito u prvih sat

w w w.tur istickisvet- hot new s.com

vremena, tzv. "zlatnom satu" - nagla{ava dr
Isakovi}, koja je ina~e internista i iz te oblasti je doktorirala, a sada je na subspecijalizaciji iz kardiologije.
NOVE INDIKACIJE I PROGRAMI
Pro{le godine na listu indikacionih podu~ja kojima
se bave u ovoj ustanovi, uvedena je nova indikacija
- reumatologija, za koju imaju i opremu i kadar, {to
je izuzetno va`no. U ovoj bolnici mogu da se
pohvale da imaju specijaliste za svaku pojedinu
indikaciju - ~ak 33! I jo{ ne{to: Sokobanja je jedna
od ~etiri banje u Srbiji predvi|ene za rehabilitaciju
dece i to za sve indikacije osim za endokrinologiju.
Novina u ovoj ustanovi je i uvo|enje bronhoskopije,
{to je izuzetno va`no, jer pulmolo{ki bolesnici sada
mogu da budu kompletno dijagnostikovani na jednom mestu.
Ono {to je, tako|e, novina u "Sokobanji" je jo{ jedan
atraktivan rekreativni program - "Staza zdravlja",
duga kilometar i 300 m, na kojoj pacijenti, ali i svi
drugi koji `ele da sti~u kondiciju, mogu da na|u svoj
korak i da se fizi~ki aktiviraju, uz stru~no osoblje
koje procenjuje njihovu snagu, mogu}nosti, predispozicije i na osnovu toga preporu~uje kojom stazom da idu, koliko dugo i kojim korakom. Ovu stazu
finansirala je Nacionalna slu`ba za zapo{ljavanje i
ona je za Specijalnu bolnicu vrlo zna~ajna, jer predstavlja i odli~nu dopunu antistres programu, jednom
od najinteresantnijih komercijalnih programa u ovoj
ustanovi, koja je, zahvaljuju}i dalekovidosti
menad`menta, na vreme prepoznala svoju {ansu u
toj profitabilnoj oblasti.
- Obzirom da mi imamo 560 postelja, od toga u
mre`i zdravstva oko 300, ostatak je na slobodnom
tr`i{tu, pa smo se potrudili da svojim klijentima

ponudimo i neke dodatne, relaksiraju}e programe, poput
wellnessa, fitnessa, kupanja u termomineralnoj vodi i
masa`a u hamamu koji je restauriran, zadr`av{i svoju autenti~nost. Osmislili smo vikend programe za fizi~ko i duhovno
opu{tanje, sa dobrim ru~nim masa`ama, bisernim kupkama,
podvodnim masa`ama... koje goste mogu da oslobode
stresova od posledica isuvi{e brzog tempa `ivota... U tome
je termomomineralna voda odli~na anti-stres terapija. Voda u
kupatilu Banjica, pritom, veoma prija nervno labilnim bolesnicima, pacijentima sa umerenom hipertenzijom, a povoljno
deluje kod umerenog parkinsonizma. Po{to ima pacijenata
koji se vra}aju, to je dobar znak da ta voda ipak doprinosi
pobolj{anju - isti~e dr Isakovi}.
U NEPREKIDNOM INVESTICIONOM CIKLUSU
Specijalna bolnica je jedan kompleksan, `iv i dinami~an organizam i zahteva stalna ulaganja na vi{e frontova: u medicinski i ugostiteljski deo, u objekte, kadrove, programe... a sve
vezano za finansije. Zato je fotelja generalnog direktora jedne
ovakve ustanove istinski "vru}a stolica" na koju dobrovoljno
sedaju samo najsposobniji i, rekli bismo, najhrabriji. A dr
For almost a decade, since Ljiljana Isakovic became the
general manager of the special hospital "Sokobanja",
this elite medical institution has been recording a constant growth
and progress in all business and work segments. With her knowledge, the amazing energy and visionary perception of the future,
she has succeeded in moving and motivating her cooperatives to
make the strategic turn-over in the spa development, joining the
tradition, natural medical factors and contemporary medicine.
Through the incessant process of personnel investments, equipment of the latest technological generation, accommodation and
hospital capacities, medical and wellness projects, and high-level
quality standards in all the segments, the Special Hospital
"Sokobanja" has been positioned on the international market, and,
promoting its own potentials, it has become the best promoter of
Serbia.

Kraljevske banje Srbije

Ljiljana Isakovi} ve} ~itavu deceniju tu teoriju dokazuje u
praksi.

nastavlja njenim stopama i sada je na doktorskim
studijama, a radi na plasti~noj hirurgiji u Beogradu.

- Poslu nikad kraja, kao ni planovima, bez kojih nijedna ozbiljna ku}a, u stvari, i nema budu}nost. A mi idemo iz investicije u investiciju i pred stalnom smo dilemom {ta pre da
po~nemo - s osmehom }e dr Isakovi}. - Planirana je rekonstrukcija kupatila Banjica, izgradnja otvorenih bazena u
dvori{tu oko Specijalne bolnice i to ove godine, sre|ivanje
inhalatorijuma koje je u toku, sre|ivanje rehabilitacionog
bloka i njegovo izdvajanje, a planirali smo i da renoviramo
vilu "Dalmacija", namenjenu malim pacijentima, koja je jedina
ostala nesre|ena. Prethodnih godina potpuno smo renovirali
tri objekta, u~inili od njih komforne, savremeno opremljene
objekte u kojima se pacijenti i gosti sada ose}aju mnogo
ugodnije. Zahvaljuju}i tome i njihovo zaadovoljstvo je ve}e, a
sasvim sigurno i efekti le~enja i rehabilitacije.

Kad razmi{lja o sop{stvenoj budu}nosti sebe vidi
kao predava~a na fakultetu, u radu sa studentima.
Ve} sada je, ka`e, stekla uslove da konkuri{e za
mesto docenta. Kada joj se ta `elja bude ostvarila,
bi}e to, priznaje, najve}a satisfakcija za sve godine
napornog rada i `ivot posve}en - profesiji, bolnici,
pacijentima, va`nim pozicijama u strukovnim
udru`enjima... Nagla{ava da je, uz brojne obaveze,
sekretar Udru`enja RH centara Srbije i ~lan
ekspertskog tima u nedavno osnovanom Udru`enju
koronarnih jedinica Srbije, u va`noj komisiji koja se
bavi nabavkom odre|ivanjem i lekova...
Na pitanje: kako to sve posti`e, dr Isakovi} ka`e:
- Pa, malo spavam i nikad ne razmi{ljam koliko mi
je vremena potrebno. Postavim cilj i dr`im se toga.
Kad do|em do cilja, vi{e nisam umorna, jer imam
satisfakciju i motiv za dalji rad. Kad vidite napredak
pred sobom, kao {to ga ja gledam iz godine u godinu, i vidite da mo`e jo{ i da mo`e bolje, onda jednostavno ne razmi{ljate o vremenu, ve} gurate
napred najbolje {to znate.u
Ljiljana Rebronja

@IVOT SAZDAN OD OBAVEZA I - USPEHA
Iza tako ambicioznih planova i referentne zdravstvene
ustanove sa me|unarodnim ugledom, stoji, da ponovimo,
ve} vi{e od deset godina, jedna pametna, sna`na, veoma
hrabra, energi~na i, za{to ne re}i, lepa `ena - dr Ljiljana
Isakovi}. Kompletna li~nost, ostvarena i kao supruga i kao
majka. Zadovoljna. S ponosom ka`e da njen sin uskoro
zavr{ava ekonomiju, a }erka koja je diplomirala medicinu,

Specijalna bolnica za
nespecifi~ne plu}ne bolesti

"Sokobanja''
Vojvode Mi{i}a 48, 18230 Sokobanja
Centrala/Recepcija: +381 18/830-144,
+381 18/830-914, +381 18/830-124
Marketing: +381 18/830-367
Fax: +381 18/830-072
sokobolnica@open.telekom.rs
www.soko-banja.rs

w w w.tur istickisvet- hot new s.com

Milan i Sanja Kli~kovi}

Hotelijerima na dar
Tokom 10 godina izla`enja, oko "Turisti~kog Sveta"
kao medija koji je uvek emitovao samo pozitivnu
energiju, nisu se okupljali samo turisti~ki poslenici (u
naj{irem smislu te sintagme), ve} i vrsni umetnici
koji su svojim delima prenosili pri~u o lepoti ove
zemlje, njenoj duhovnosti i panevropskoj kulturi,
pokazivali izuzetnost svog kreativnog naboja i
razli~itih talenata imanentnih slovenskim narodima,
duboko emotivnim i zasanjanim, koje je, uprkos
svemu, upravo to genetsko nasle|e odr`alo na
balkanskoj vetrometini.
Mo`da je "Turisti~ki Svet" zahvaljuju}i ba{ takvim
saradnicima poput umetni~ke porodice Kli~kovi} Milana i Sanje, velikih prijatelja redakcije, uspeo da
tokom godina zadr`i onu neophodnu meru romantizma usred `estoke tr`i{ne utakmice, meru bez
koje bi krila koja smo `eleli da damo svojim ~itaocima bila mnogo, mnogo kra}a.
Poznati srpski vajar Milan Kli~kovi}, u ~ijem se
oku, dok u gipsane forme preta~e svoje strasne,
razigrane atove, jo{ uvek {iroko smeje de~ak iz
{ezdeset i neke, zadu`io je "Turisti~ki Svet", prvo,
svojim nepresu{nim entuzijazmom, a zatim
autorskom statuom neobi~ne lepote - triptihom
@ena-Ptica-List - jedinstvenim "oskarom" u hotelskoj
industriji Srbije, koji redakcija "Turisti~kog Sveta" ve}
godinama dodeljuje kao priznanje najboljem timu
hotelskog doma}instva Srbije u akciji "Ambasadori
dobre usluge". Ova statua odlivena u mesingu u
umetni~koj livnici "Bra}a Jeremi}", kojoj na{a redakcija duguje najve}u zahvalnost za pomo} i podr{ku
u ovom projektu, u procesu je redizajniranja i kada
na jesen bude promovisana na VIII forumu
menad`era hotelskih doma}instava, bi}e to vredno
umetni~ko delo izuzetne kompozicije kojim }e se,
During the period of 10 years of the issuing,
"Turisticki Svet", as the medium emitting
only positive energy, has not gathered only people of
tourism (in the most general sense of that construction), but also the specific artists, like Milan and Sanja
Klickovic, who, by their works, have passed the story
of the beauty of this country, its spirit and pan
European culture, they have shown the exquisiteness
of their creative passion and various talents immanent
for Slovene people, deeply emotional, which have
been retained on the Balkans bleakness only by that
genetic heritage.

"NEKA CVETA NEKA I PROCVETA"
Milan Kli~kovi} je pro{le godine dobio godi{nju nagradu za
skulpturu "Beogradski pupoljak". Ta nagrada i skulptura
poslu`ile su mu kao inspiracija za "Veliki pupoljak" koji je
donirao beogradskoj op{tini Savski venac za vrt ku}e kralja
Petra I na Senjaku, gde je i sve~ano postavljena. Skulpturu
je odlila livnica "Bra}e Jeremi}". Ina~e, Milan Kli~kovi} je
organizovao vi{e od 200 izlo`bi, manifestacija, humanitarnih
akcija.., imao 8 samostalnih izlo`bi i jedini je vajar donator
skulpture za obnovu i izgradnju avalskog tornja.
kao i do sada, ponositi i dobitnici i hoteli.
U porodici Kli~kovi}, pored oca
vajara, stasala je i sopran
Sanja Kli~kovi}, koja je svoje
{kolovanje zapo~ela u Beogradu, a onda nastavila u Atini
kao stipendista gr~kog konzervatorijuma "Athenaeum", u klasi
profesorke Hristine Gianakopoulou. Odr`ala je brojne
solisti~ke recitale, bila gost na
koncertima poznatih kolega,
bila ~lan hora "Gr~ke nacionalne opere", a po zavr{etku
studija vratila se u Beograd. Njen prvi nastup bio je upravo
na VII me|unarodnom forumu menad`era hotela i hotelskih
doma}instava u Privrednoj komori Srbije, u organizaciji
redakcije ~asopisa "Turisti~ki Svet"! Pevala je tako ~arobno
usred ozbiljnog nau~nog skupa, ostavljaju}i u~esnike bez
daha, pokazuju}i da je umetnost univerzalni jezik kojim se
ipak najbolje sporazumevamo. Do sada je odr`ala i ~etiri
solisti~ka koncerta: u Beogradu u "Centru lepih umetnosti
GUARNERIUS" i Galeriji "Progres", kao i u "RELAX" Centru
u Kova~ici i Kulturnom centru Rume.
Od aprila meseca ove godine primljena je u status
samostalnog umetnika Udru`enja muzi~kih umetnika Srbije
(UMUS-a).
Nastupi i snimci koncerata Sanje Kli~kovi} mogu se
odgledati na: www.justin.tv/sanjaklickovic u

april / jun 2011

TURISTI^KI SVET

5039

U `ivotu kao i u poslu, najva`niji je partner!
"Ne postoji ni{ta tako mo}no, kao ideja ~ije je vreme do{lo" - Viktor Igo.
Kada je UNIONCLEAN po~injao na ovim prostorima pre 15 godina, bio je to pravi trenutak za realizaciju jedne ideje, koja
danas vredi vi{e od 10.000 klijenata - najuspe{nijih privrednika na teritoriji biv{e Jugoslavije koji su sa nama po{tovali
prirodne principe kao {to su: posve}enost, me|uzavisnost, razumevanje i tolerancija. Danas, ponosni na na{a dela, koja
`ive na viziji - U `ivotu kao i u poslu, najva`niji je partner! Partner koji uspostavlja vezu sa svim relevantnim faktorima
ekonomskog razvoja jednog dru{tva, kompanije, pojedinca. Zato su klju~ne re~i koje opisuju moderni sistem dana{njice:
inovacija i partnerstvo. Inovativne strategije bazirane na partnerstvu sa korisnicima, snabdeva~ima ali i konkurentima, jedini su na~in za prilago|avanje stalnim promenama. To zna~i da se na terenu uporno radi edukacija ljudi, a ne samo prodaja. Jer koncept koji zagovara UNIONCLEAN je rad i na proizvodu, i na klijentu.
Na{ cilj je modernizacija. Na{ imperativ je kvalitet. Poverenje, pouzdanost i istrajnost - klju~ne su vrednosti kojima se
rukovodimo u poslovanju, a kvalitet robe i usluge je osnova na{e integrisane ponude. Zato na{i korisnici mogu slobodno
da se fokusiraju na svoj osnovni biznis, prepu{taju}i brigu o higijeni pouzdanom partneru.
U skladu sa na{im glavnim ciljem da budemo prisutni na svim svetskim tr`i{tima, na{a kompanija se nalazi u vrlo
aktivnom procesu implementacije najvi{ih standarda. Kvalitet sistema menad`menta kompanije UNIONCLEAN je proveren i sertifikovan po zahtevima standarda ISO 9001:2008, a posedujemo i HACCP standard za asortiman proizvoda.
Iskustva koja smo podelili sa na{im klijentima, u organizaciji i modernoj tehnologiji, sticana su na doma}em i inostranom
tr`i{tu, implementiraju}i saznanja, praksu i vode}e svetske trendove. Posebno vodimo ra~una o o~uvanju socijalne dobrobiti zajednice, favorizuju}i humano upravljanje ljudskim resursima i zdravo radno okru`enje, kao i za{titu `ivotne sredine
uz o~uvanje socijalnih, kulturnih i turisti~kih vrednosti na{e zemlje.
Brojna me|unarodna i doma}a priznanja, koja je UNIONCLEAN dobio poslednjih nekoliko godina, samo nas obavezuju
da u budu}nosti ostvarujemo jo{ zna~ajnije rezultate, pre svega u podizanju sveukupne nacionalne svesti iz oblasti higijenske kulture.
Mi mislimo unapred, gradimo strategije, imamo viziju...
Na{u viziju prepoznali su na{i poslovni partneri.
Hvala im na tome!

Va{ UNIONCLEAN

TE Nikola Tesla
Obrenovac

Ku}a fudbala
Stara Pazova

EPS “Kolubara”

5040

TURISTI^KI SVET

april / jun 2011

STOMATOLO[KI FAKULTET
PAN^EVO

Hoteli:
Hotel MOSKVA - Beograd; Hotel INTERCONTINENTAL - Beograd; Hotel "MAJESTIC" - Beograd; Hotel
"PREZIDENT" - Subotica; Hotel "PUTNIK - KLUB A" Kopaonik; Hotel "UNION" - Beograd; Hotel "BALKAN"
- Beograd; Hotel "PALISAD" - Zlatibor; Hot. Apart.
"JEZERO" - Vrnja~ka Banja; Hotel "N" - Beograd; Hotel
"NEDA" - Rudnik; Hotel "ALEKSANDAR PALACE" Beograd; Hotel "IN" - Beograd
Privredne institucije:
"J. P. PTT SAOBRA]AJA" - Beograd; "TELEKOM
SRBIJA" - Beograd; "PARKING SERVIS" - Beograd;
SKUP[TINA OP[TINE STARI GRAD; SKUP[TINA
OP[TNE NOVI BEOGRAD; SKUP[TINA OP[TINE
RAKOVICA; SKUP[TINA OP[TINE ZVEZDARA;
VLADA REPUBLIKE SRBIJE; DELEGACIJA EVROPSKE KOMISIJE; "SKUP[TINA GRADA BEOGRADA" Beograd; UPRAVA ZA ZAJEDNI^KE POSLOVE
REPUBLI^KIH ORGANA; STALNA KONFERENCIJA
GRADOVA I OP[TINA; BEZBEDNOSNO INFORMATIVNA AGENCIJA BIA
Banke:
RAIFFEISEN LEASING; SOCIETE GENERALE BANK;
VOLKS BANKA; ALFA BANKA; PO[TANSKA [TEDIONICA; ^A^ANSKA BANKA; PRO KREDIT BANKA
Ambasade/Strana predstavni{tva:
AMBASADA REPUBLIKE TURSKE; AMERI^KA AMBASADA; FRANCUSKA AMBASADA; BUGARSKA
AMBASADA; AMBASADA VELIKE BRITANIJE; KANADSKA AMBASADA; TRG. ODELENJE AMBASADE
AUSTRIJE; UJEDINJENE NACIJE; BRITISH COUNCIL;
UNHCR; FRANCUSKI KULTURNI CENTAR; NORVE[KA NARODNA POMO]; SAVE THE CHILDREN;
SEED; OEBS;
Firme:
"FORMA IDEALE" - fabrika name{taja - Kragujevac;
"BANINI" - Kikinda; "SWISSLION - MILODUH" - Kragujevac; "SOKO NADA [TARK" - Beograd; "TAKOVO FABRI" - G. Milanovac; ZLATARA MAJDANPEK - Bor;
"CENTRO PROIZVOD" - Beograd; "BIOMED" - Beograd; "PODRUM ALEKSANDROVI]" - Topola; "VITAL"
- Vrbas; "FABRIKA DUVANA" - Ni{; "JASMIL" Proizvodnja Arilje; "EFES - WEIFERT" Pivara Beograd; "CARLSBERG SRBIJA" - Beograd; DUVANSKA INDUSTRIJA
VRANJE - Vranje; "MARBO PRODUCT" - Beograd;
"NECTAR" - Ba~ka Palanka; Pivara "RODI] MB" Ruma; "HEINEKEN IMPORT" - Beograd; "MANUAL" Novi Sad; "BAMBI" - Po`arevac; "BIOMES" - Beograd;
"BIG BUL" - Beograd; "SI & SI COMPANY" - Subotica;
Cementara "KOSJERI]" - Kosjeri}; "GRAND SINTELON" - Ba~ka Palanka; Fabrika name{taja "DALAS"
- Tutin; "ELEKTROVOJVODINA" - Novi Sad; "BEOGRADSKE ELEKTRANE"; KOLUBARA METAL" Vreoci; KOLUBARA GAS BETON" - Lazarevac; ELEKTROPRIVREDA SRBIJE "ELEKTROISTOK"; DRIMSKO - LIMSKE HE" - Baina Ba{ta; EPS KRALJEVO" Kraljevo; BEOGRADSKI VODOVOD I KANALIZACIJA
- Beograd; DIOPTA; MANASTIR VISOKI DE^ANI

april / jun 2011

TURISTI^KI SVET

5041

Marketing & prodaja

Hotelski programi lojalnosti

Vernost se nagra|uje
Sve vi{e hotela u svetu ima svoje programe lojalnosti.
To je proverena strategija da se sa~uvaju stari i privuku
novi gosti.
Programi lojalnosti se razlikuju od hotela do hotela, ali ono
{to je zajedni~ko za sve je da gosti dobijaju odre|eni broj
poena ~ime se uklju~uju u raznovrsne sisteme beneficija i
bonusa. Ove pogodnosti vezuju ih za hotel i privla~e da
ponovo do|u.
POENI ZLATA VREDE
Gostima koji imaju mali broj poena, hoteli nude bonuse u
vidu besplatnih koktela i ~asopisa u sobi. Ve}i broj poena
obezbe|uje popuste na cenu sme{taja, besplatna no}enja
u sobama ili apartmanima i mno{tvo drugih, privla~nih usluga. Izme|u ostalog, tu spada sve~ani do~ek na aerodromu,
uz vo`nju u luksuznoj limuzini.
Za stalne goste, koji imaju veliki broj poena, hotelski
menad`eri nabavljaju bade mantile, {ivene po meri, pune im
kupatila luksuznim kozmeti~kim kolekcijama, na dan dolaska
u hotel donose im u sobu bukete cve}a, vo}e, slatki{e i
{ampanjac. Zahvaljuju}i ovakvom programu lojalnosti,
moskovski hotel "Sovetskij" uspeo je da privu~e 34% svojih
gostiju da ga ponovo posete.
Hoteli ~esto formiraju programe lojalnosti u saradnji sa
avionskim kompanijama, pa gost mo`e da bira da li da utro{i
ste~ene poene u hotelu ili da kupi aviokarte sa popustom.
Hoteli iz lanca "Hilton" daju dvostruke popuste. Gost dobija
poene prilikom boravka u hotelu, a tako|e i prilikom
kupovine avionske karte.

Gosti sa velikim brojem poena sti~u ~lanstvo u elitnim svetskim putni~kim organizacijama, kao {to su
AAA, CAA ili H.O.G, koje daju popuste na krstarenjima, pri organizaciji letovanja ili pru`anju finansijskih
usluga, kao {to su izdavanje kreditnih kartica ili
obezbe|ivanje putni~kih ~ekova.
To nije sve. Stalnim gostima lanca "Best Western"
pru`a se mogu}nost da nov~ani iznos svojih poena
prilo`e u fondove raznih dobrotvornih organizacija,
izme|u ostalog i za pomo} nastradalom
stanovni{tvu Japana.

OD [OPINGA DO MILOSR\A
Jedan od najstarijih programa lojalnosti je "Gold Crovn Club
International", hotelskog lanca "Best Western". Ovaj program
obele`io je nedavno svoju dvadesetogodi{njicu.

EKSKLUZIVNE PONUDE
Danas u svetu postoje hiljade programa i klubova
lojalnosti, sa velikim brojem ~lanova. U programu
"Marriott Revards" hotelskog lanca Marriott
u~estvovalo je do sada 24 miliona ljudi. U okviru
ovog lanca posluju luksuzni hoteli "Ritz-Carlton", sa
posebnim sistemom nagrada, namenjenih stalnim
posetiocima.

Gosti ovog lanca, osim uobi~ajenih pogodnosti u vidu umanjene cene sme{taja i besplatnih no}enja, dobijaju i nov~ane
kartice za {oping, popuste prilikom poseta restoranima,
iznajmljivanja automobila i kupovine benzina na pumpama
"Avis" i "Shell". Bonus poeni omogu}avaju im besplatne
posete ~uvenim centrima za zabavu, akvarijumima, akvaparkovima itd. Ste~eni bonusi se mogu koristiti i za kupovinu
robe {iroke potro{nje, bicikala, kamera, mobilnih telefona i
raznih drugih elektronskih ure|aja.

U sedamdeset hotela "Ritz-Carlton", gosti dobijaju
poklon - bonove. Za pet no}enja vrednost bona je
100 dolara, a za deset no}enja 250 dolara.
Bonovima se mogu platiti sve vrste dodatnih usluga u hotelu, kao {to su specijaliteti {efa kuhinje u
restoranu, SPA tretmani, kori{}enje terena za golf
itd. Ova kampanja }e trajati do 30. juna 2011.
godine, a po isteku tog roka slede nove, jo{
privla~nije ponude.

5042

TURISTI^KI SVET

april / jun 2011

w w w.tur istickisvet- hot new s.com

Program "The Ritz-Carlton Rewards" nudi stalnim
gostima i niz primamljivih programa, kao {to je obilazak butika ~uvenih dizajnera, u pratnji modnog
stiliste, uz privatne konsultacije i modne prezentacije. Tu su i organizovane posete elitnim kozmeti~kim
salonima, sa besplatnim tretmanima lica i tela i
umetni~kim {minkanjem. Posebnu nagradu predstavljaju ~etvorodnevni kursevi fotografije, koje za
ovaj hotelski lanac organizuju reporteri ~asopisa
"National Geographic".

njeve, a u Namibiji im se pru`a mogu}nost da posmatraju
zalazak sunca tokom vo`nje po nacionalnom parku.

Herve Humler, predsednik i glavni operativni direktor kompanije "Ritz-Carlton" izjavio je da }e nastaviti da anga`uju ekskluzivne partnere, koji }e ponuditi njihovim ~lanovima jedinstvena i nezaboravna
iskustva!

[to je vi{i nivo ~lanstva u klubu "Select Guest", nagrade su
primamljivije i ekskluzivnije. "Platinasti" nivo omogu}uje gostima da posete ragbi utakmicu na Novom Zelandu ili da ple{u
u ~uvenoj {koli sambe, koja u~estvuje na karnevalu u
Brazilu.

MA[TOVITE NAGRADE
Lanac "Omni hotels" ima program lojalnosti, koji se
sastoji iz tri nivoa: zlatnog (do devet no}enja), platinastog (od 10 do 29 no}enja) i crnog ( vi{e od 30
no}enja). Gosti sa "zlatnog" nivoa dobijaju niz
pogodnosti, koje po~inju sa besplatnom fla{iranom
vodom, jutarnjim pi}em po izboru, koje je servirano
u sobi, pristupom internetu i ~i{}enjem obu}e.

Najvi{i, "crni" nivo, obezbe|uje gostima privatno krstarenje
rekom Potomac u jahti biv{eg ameri~kog predsednika ili let
helikopterom iznad Los An|elesa. Ljubiteljima tehnike pru`a
se mogu}nost da kreiraju elektronsku muziku za sopstveni
mobilni telefon u "Microsoft" studiju u Sijetlu.

Uz to, svaki hotel ovog lanca nudi dodatne, jedinstvene programe. Na Maldivima, stalni gosti dobijaju ~asove udaranja u tradicionalne "Boduberu" bub-

The loyalty programs have become more and more
prevailing in hotel industry. They differ from each
other depending on the hotel itself, but what they all have in
common is that guests get a certain number of points by
which they are included in various benefits and bonuses systems. Big hotel chains compete in whose awards will be more
interesting and attractive for the guests.

PLA]AJU I KONKURENTIMA!
Svake godine bira se najbolji program lojalnosti. Progla{enje
pobednika i dodelu priznanja "Choice Awards" organizuju
urednici magazina "Oracle".
Poslednjih godina pobednik ovog takmi~enja je "Priority Club
Rewards", u sklopu najve}eg svetskog lanca
"InteroContinental". Od svog osnivanja 1983. godine, ovaj
program je obuhvatio 42 miliona osoba.
Gost koji boravi do 14 no}i u hotelima ovog lanca dobija Club
Level karticu, za 15-49 no}enja sti~e Gold Elite karticu (ili
20.000 poena), za vi{e od 50 no}enja Platinum Elite karticu
(ili 60.000 poena).
Uz kartice i poene dobijaju se i brojne pogodnosti, kao {to je
kasnije napu{tanje sobe, VIP pokloni i bonusi koji mogu da
uve}aju broj poena za 50%. Gostima je soba na raspolaganju 72 sata pre dana rezervacije. Za organizovanje
poslovnih sastanaka i kongresa tako|e slede vredne
nagrade i veliki broj bonusnih poena.
Poeni zna~e besplatne milje na letovima kod vi{e od 40 aviokompanija.Tako|e zna~e i popuste u vi{e od 10.000
restorana i velikom broju rent-a-car agencija. Program nudi
{iroku paleta kartica za kupovinu razne robe od elektronike
do name{taja. I jo{ mnogo toga.
Ste~eni poeni nikada ne zastarevaju. Iz "Inter•Continentala"
poru~uju:
- [to ~e{}e boravite u na{im hotelima, vi{e bodova }ete
zaraditi. Iskoristite na{e poene za besplatan boravak u bilo
kom hotelu, bilo gde, uklju~uju}i i hotele na{ih konkurenata! u
Zorica Tatomirovi}

april / jun 2011

TURISTI^KI SVET

5043

Marketing & prodaja

Trendovi u programima lojalnosti

Digitalne nagrade
Iako mnogi hoteli u svetu imaju svoje programe lojalnosti, oni ipak ostaju neiskori{}eni potencijal. U proseku, samo 20 - 40 procenata ~lanova uklju~enih u
programe lojalnosti redovno sakuplja poene za nagradna sni`enja. A hoteli gube zna~ajnu mogu}nost da
podstaknu najmanje 60 odsto svojih mu{terija da
postanu stalni i lojalni gosti.
[ta tra`e dana{nji potro{a~i u programima hotelske lojalnosti? Kakva nagrada }e biti najpopularnija u 2011. godini?
[ta bi trebalo hoteli da urade kako bi osigurali da njihov program lojalnosti privu~e {to {iri krug putnika?
Odgovori na ova pitanja mogu se na}i u najboljim primerima
ovih programa, od kojih se mnogi uvode u naprednim hotelskim lancima. Ovi primeri }e biti osnova za mnoge programe lojalnosti u narednim godinama.

ISTICANJE VREDNOSTI
Isticanje vrednosti nema tako veliki uticaj na
poslovne goste, koliko ima na turiste. Hoteli u kojima
ve}inom odsedaju gosti koji su na odmoru ili porodi~ni ljudi, trebalo bi da obrate posebnu pa`nju na
integrisanje programa lojalnosti orijentisanih na
vrednost, jer taj aspekt potro{a~i vide kao
najprivla~niji. ^ak 32 odsto ispitanika izjavilo je da je
recesija u~inila va`nijim njihovo u~e{}e u programima nagra|ivanja.
Jedan od na~ina na koji hoteli mogu da istaknu
vrednost unutar programa lojalnosti je da u~ine
nagradu privla~nijom. Lojaliti programi se oduvek
oslanjaju na unapre|enu ili potpuniju uslugu koja se
nudi kao bonus za ~lanstvo. Na primer, ~lan programa Marriott Rewards® u`iva u sadr`aju vi{eg
nivoa nego gost koji je prvi put do{ao, samo na
osnovu toga {to u~estvuje u programu. Dok ova
vrsta nagrade mo`e da bude efikasna za
privla~enje poslovnih gostiju, glavni motiv za ponovan dolazak je obra~unavanje poena lojalnosti.
Ipak, kod programa lojalnosti avio-kompanija, putnici ~esto budu iznervirani brojem poena potrebnih za
besplatno no}enje u hotelu.
Razumno je zaklju~iti da hoteli treba da krenu u
pravcu smanjivanja ograni~enja u sistemu
nagra|ivanja - strategija koja uklju~uje prelazak iz
domena "besplatnih no}enja" kao jedine nagrade za
lojalnost, i podstaknete goste nagradama koje su
ostvarljive i za samo jedno no}enje. Ove nagrade su
uvek isplative i vra}aju gosta u va{ hotel.
DIGITALNE NAGRADE
Sadr`aji digitalnih nagrada, kao na primer "skidanje"
sa Interneta muzike, filmova, video igrica, elektron-

5044

TURISTI^KI SVET

april / jun 2011

w w w.tur istickisvet- hot new s.com

Although many hotels have their loyalty programs, they still remain an unused potential.
The hotels, which provide accommodation for the
people on holiday or family people, should pay particular attention to integration of loyalty programs which
main orientation is to emphasize the value. Digital
awards, like "download" of music, films, video games,
electronic books, programs and magazines from the
Internet, etc. - are becoming more and more attractive
and effective. Digitally oriented loyalty programs are
becoming the leading consumers' tendencies. Giving
an access to the digital contents as awards, it, without
a doubt, puts the loyalty programs into the top priorities and profitability for the consumers.

skih knjiga, programa, magazina itd. - postaju sve
atraktivniji i efektniji. ^lanovi programa lojalnosti
`ele korisnije nagrade na pristupa~nijem nivou i
br`e prikupljanje poena. Tako se pojavljuje ve}a
interakcija izme|u potro{a~a i hotela, ~ime se ne
samo podsti~e ponovni dolazak gostiju, ve} se i
unapre|uje odnos gosta i hotelskog brenda.
Digitalno orijentisani programi lojalnosti svrstavaju
se u vode}e trendove potro{a~a. Obezbe|enje
pristupa digitalnim sadr`ajima kao nagradama, nedvosmisleno stavlja program lojalnosti u vrh prioriteta i profitabilnosti za potro{a~e.
Jo{ jedna velika prednost digitalnih nagrada je u
tome {to se upotrebljavaju ~e{}e, ~ime se smanjuje teret neiskori{}enih osvojenih poena. Jer, neostvareni poeni postaju finansijska odgovornost za
hotele koji imaju programe lojalnosti.
LOJALNOST U 2011.
Ove primere je sasvim jednostavno uvrstiti, ali oni
nose veliki potencijal i za sofisticiraniju uslugu i
efikasnost u izvr{enju. Isticanje vrednosti odnosi se
na prikazivanje potro{a~u "dobrih" cena za lojalnost, ali u stvari pokazuju sveobuhvatan prilaz
celokupnom programu lojalnosti. Nu|enje usluge
vi{eg nivoa, uz mogu}nost u{tede, je strategija koja
je vi{estruko dokazana kao efikasna za pove}anje
lojalnosti potro{a~a. Nove tehnologije, sofisticirane
mobilne naprave, i sve ve}a stopa upotrebe digitalnih sadr`aja u svim sferama `ivota - od iPoda do
mobilnih aplikacija - potpoma`u rast popularnosti
digitalnih nagrada.
Pra}enjem najboljih primera programa lojalnosti,
hoteli {irom sveta mogu da unaprede svoje programe i izgrade nove temelje za budu}nost.
Razmislite, mo`da je vreme da i va{ program lojalnosti postane digitalan.u
Priredila: Marija Obradovi}

Investicije u hotelskoj industriji
HOTEL "SQUARE NINE"

U

BEOGRADU

Luksuzni hotel sa pet zvezdica, koji se nalazi na
Studentskom trgu, poseduje 45 soba i apartmana, wellness i spa centar, bazen, konferencijsku salu, kao i lobi
i restoran u koji mogu da svrate i oni koji nisu gosti
hotela. Lobi je ure|en u stilu '30. i '40. godina pro{log
veka i opremljen je unikatnim name{tajem. Neobi~nim
detaljima, kao {to su lampe, globusi, kutijice i mnogi
drugi, brazilski arhitekta Isaj Vinfeld je `eleo da naglasi
temu hotela koja treba da bude "putnik". Tu se misli,
kako na putnike koji dolaze kao gosti hotela, tako i na
sve Beogra|ane koji odlu~e da u lobiju popiju pi}e ili
budu gosti restorana.

HOTEL "ROYAL DRINA"

U

MALOM ZVORNIKU

Lux apartmani "Piva", "Tara", "Godina" i "Bistrica"
do~ekali su svoje prve goste u maju mesecu ove
godine. U rekonstruisanom hotelu "Jezero", povr{ine
2.000 m2, sme{teno je i 35 soba, restoran, kafe picerija, prodavnica i sala za prijem. Ukupna vrednost rekonstrukcije hotela iznosi 30 miliona dinara, a sredstva su
obezbe|ena iz kredita Fonda za razvoj op{tine Mali
Zvornik, kredita nacionalnih banaka i sredstava preduze}a "Infofin" koje je investitor ovog projekta.

VILA PREZIDENT

U

SREMSKIM K ARLOVCIMA

Vila, koja posluje u sklopu novosadskog hotela Best
Western Prezident, sadr`i 10 luksuzno opremljenih
soba, jedinstveni etno restoran i vinski podrum.
Udaljena 1 kilometar od samog centra Sremskih
Karlovaca, na putu za Stra`ilovo, ovaj sme{tajni
objekat }e biti idealna dopuna za novi hotel u
Sremskim Karlovcima koji }e do kraja godine podi}i
kompanija Prezident. u

april / jun 2011

TURISTI^KI SVET

5045

Marketing & prodaja

V.I.P. status za najvernije goste SB "Merkur"

Loyalty Club Merkur
Osnovni moto poslovanja Specijalne bolnice "Merkur" u
Vrnja~koj Banji je "zadovoljan gost". Kako se iz godine u
godinu u "Merkuru" kvalitet usluga unapre|uje, sme{tajni
kapaciteti renoviraju, uvode novi sadr`aji, a kadrovski potencijal ja~a i usavr{ava, zadovoljnih gostiju je sve vi{e. To su
gosti koji godinama dolaze u Banju, gosti koji vi{e puta u
toku jedne poslovne godine koriste programe zdravlja i wellness programe. Za te najvernije goste "Merkur" je ove
godine pripremio iznena|enje: svi oni postali su ~lanovi
upravo osnovanog Kluba lojalnih gostiju "Merkura" (Loyalty
Club Merkur) i svakom od njih bi}e uru~en Paso{ Loyalty
Club-a Merkur - ekskluzivni proizvod ove ku}e, nastao u
saradnji sa redakcijom ~asopisa Turisti~ki Svet i Ljiljanom
Rebronjom, autorom ovog projekta.
NOVA FAZA PROMOCIJE I PRODAJE
Iako u svetskim okvirima u hotelijerstvu funkcioni{e na hiljade programa i klubova lojalnosti, sa velikim brojem ~lanova, a svetska iskustva govore da samo 2% pove}anja u
zadr`avanju gostiju ima isti uticaj na profit, kao i smanjenje
fiksnih tro{kova za 10%, u na{oj zemlji jo{ nijedna doma}a
kompanija nije ozbiljno po~ela da gradi svoj Loyalty program
ili klub. Menad`ment "Merkura", utemeljiva~ mnogih novih
progresivnih ideja, doneo je odluku da stvori jedan takav
klub od svojih dugogodi{njih vernih gostiju, pokazuju}i i na
taj na~in da po{tuje i ceni lojalnost onih od kojih, u stvari, `ivi.
Osnivanjem Kluba lojanih gostiju, "Merkur" je u{ao u jednu
novu fazu promocije i unapre|enja prodaje, daju}i svojim
dugogodi{njim gostima poseban status va`nih gostiju, kao i
set posebnih pogodnosti tj. bonusa. I dok ~lanovi u drugim
klubovima dobijaju ~lanske kartice, svim ~lanovima
Merkurovog Kluba lojalnih gostiju pripa{}e jedan presti`an
"dokument" kojim mogu da se ponose, jer je jedinstven u
svetu - Paso{ Loyalty Club-a Merkur, ~iji je pokrovitelj
NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II, ina~e pokrovitelj
projekta Kraljevske banje Srbije.
PASO{ "DR@AVE MERKUR"
Paso{ Loyalty Cluba Merkur ima izgled pravog paso{a,
{tampan je u zlatotisku, dvojezi~no - na srpskom i
engleskom jeziku, sa ugra|enom me|unarodnom za{titom originalnim hologramom Specijalne bolnice "Merkur", a izdaje se na rok od 5 godina. Svojim vlasnicima on }e obezbediti poseban status i zna~aj koji zaslu`uju, a oni }e, gde god
bili, sigurno nastaviti da s jo{ vi{e dobrih argumenata promovi{u Merkur, Vrnja~ku Banju i Srbiju. Paso{ sadr`i:

5046

TURISTI^KI SVET

april / jun 2011

osnovne podatke o vlasniku paso{a sa jedinstvenim registarskim brojem, dobrodo{licu direktora,
predstavljanje hotelskih i zdravstvenih kapaciteta
"Merkura", indikacija, programa zdravlja i wellness
programa, kadrovski potencijal, pri~u o
Nacionalnom edukativnom centru za dijabetes,
bonuse za vernost, evidenciju dolazaka u "Merkur",
predstavljanje Vrnja~ke Banje kao destinacije, petogodi{nji kalendar, prezentaciju farmaceutskih ku}a pouzdanih poslovnih partera "Merkura", kao i karticu preporuke koja i donosiocu i onome koji je preporu~io "Merkur" obezbe|uhe odgovaraju}e beneficije. Ovo je, ina~e, samo I faza u razvijanju
Loyalty Club-a koji }e "Merkur" iz meseca u mesec

w w w.tur istickisvet- hot new s.com

The basic motto of
business of the
hotel "Merkur" from Vrnjacka
Banja is "a satisfied guest",
and there are more and more
satisfied guests every year.
These are the guests who
have been coming to Banja
for years, the guests who
have been using the health
and wellness programs more
than once a year. For these
most faithful guests, "Merkur"
has prepared a surprise this
year: they all became the
members of the newly founded Club of Loyal Guests of the
"Merkur" hotel (Loyalty Club
Merkur) and each of them will
be awarded with the passport
of Loyalty Club Merkur - an
exclusive product of this
house, made in the cooperation with the editorial board of
the magazine Turisticki Svet
and Ljiljana Rebronja, the
author of this project.

unapre|ivati i oboga}ivati, s
ciljem da lojalne goste nagradi i zadr`i, a uz njihovu pomo}
osvoji i nove kandidate za svoj
Klub.
Klub lojalih gostiju Merkura ve}
sada ima veliki broj ~lanova,
zadovoljnih gostiju, poslovnih
partera i pojedinaca koji su posebno doprineli razvoju ove ku}e, od
kojih
neki,
poput
Raduna
Nedeljkovi}a, dolaze redovno u
"Merkur" i po 30 godina.
Na promociji Kluba lojalih gostiju "Merkura"
na III Kongresu banja Sebije, klupski paso{i
sve~ano su uru~eni i gospodinu Nedeljkovi}u i predstavnicima kompanija sa kojima "Merkur" godinama
sara|uje, me|u kojima su: Aluminijumski kombinat,
NIS, Rafinerija nafte Pan~evo, Elektroprivreda Srbije,
Ugljevik, Kolubara, Termoelektrane Nikola Tesla, farmaceutske ku}e Adoc, Yunycom, Scor i NovoNordisk, kao i redakcija ~asopisa Turisti~ki Svet. Bio
je to dobar trenutak da se na lep, neobi~an na~in
ka`e hvala onima koji su to zaslu`ili, da se da novi
impuls unapre|enju prodaje, ali i da se promocijom
jo{ jednog ekskluzivnog proizvoda potvrdi liderska
pozicija Specijalne bolnice "Merkur". u
Sla|ana Blagojevi},
direktor marketinga i prodaje SB "Merkur"

Uspe{no zavr{en Me|unarodni forum u
Portoro`u

Preduze}e [portni Turizem Portoro`, me|unarodna organizacija za razvoj turizma Sacen International i univerzitet
Educons bili su organizator Me|unarodnog foruma na
temu zdravstva, sporta i turizma, koji je 12 i 13. maja 2011.
godine odr`an u Grand Hotelu Bernardin u Portoro`u.
Uz uvodnu re~ direktora preduze}a [portni Turizem
Portoro`, Mladena Sredojevi}a i predsednika organizacije
Sacen International Dragana Gligorijevi}a, prisutne su
pozdravili gradona~elnik turisti~ke Op{tine Piran Peter
Bossman i Karmen Novarli~ iz Slovena~ke turisti~ke organizacije. Skup su uveli~ali i direktor lokalnog turisti~kog
udru`enja Portoro` Jadran Furlani~ i direktor sportskog
centra Op{tine Piran Matja` Ukmar.
U~esnici Foruma slo`ili su se da je ova tema budu}nost
turizma u regiji jugoisto~ne Evrope. Veoma kvalitetna i
edukativna predavanja imali su prof. dr Erdal Zorba iz
Turske - predsednik federacije sporta za Balkan i Tursku i
prof. dr Konstantin Konstantinides iz Gr~ke.
Predavanje o prakti~nom iskustvu Ma|arske odr`ala je
Szilvia Moricz, direktorka prodaje i marketinga hotela Spirit
u Sarvaru, koja je predstavila najbolju SPA destinaciju u
Ma|arskoj za 2010. godinu. Zapa`eno izlaganje imala je i
predstavnica Slovena~ke turisti~ke organizacije Karmen
Novarli~, koja je na zanimljiv na~in predstavila budu}nost
sportskog turizma i prenela slu{aocima nova vi|enja ove
teme.
Moderator Foruma, prof. dr Ognjen Baki} izneo je svoja
velika iskustva iz sveta turizma. Predavanja su imali i prof.
Bo`idar Veljkovi} sa fakulteta za turizam univerziteta u
Mariboru, Miha Bratec iz Nacionalne turisti~ke organizacije Slovenije, prof.Tomi Brezovec i Tina Zakonj{ek iz
Turistice, prof. Jovan Popesku iz Singidunuma i dr Nikola
Srem~evi}, koji je u izlaganju preneo deo svog velikog
iskustva u zdravstvenom turizmu.
Na posletku, u~esnici Foruma slo`ili su se da saradnja u
regionu i kvalitetna ponuda u turizmu predstavljaju veoma
va`an segment koji nas u svetu mo`e prikazati kao
stru~njake koji svoja teoretska znanja mogu preneti u vrlo
kvalitetnu praksu. u

april / jun 2011

TURISTI^KI SVET

5047

Arhitektura & dizajn

Projekat jedinstvenog hotelskog kompleksa

Arhitektonski valcer
"Na lepom plavom Dunavu"
Arhitektura hotela je ve} odavno u svetu daleko od onoga
{to bi se moglo nazvati stati~nom arhitekturom i arhitekturom
osnovnih geometrijskih tela. Eksperimenti{e se i istra`uje,
iako su rezultati ponekad, u najmanju ruku, neobi~ni.
Pokrenute forme, zanimljive vizure objekta, `elja da se formom stvori jasno prepoznatljiva i upe~atljiva slika u glavi
svakog posetioca duguju svoj nastanak osnovnoj `elji
investitora da dozvoli kreativnim pojedincima da za njegov
ra~un, a mo`emo re}i i za njegovu slavu, stvaraju nove simbole u oblasti hotelijerstva.
MO]NO ORU\E ZA PRENO[ENJE PORUKA
Na{a sredina, na`alost, optere}ena brojnim problemima, jo{
uvek ne prihvata pojedine iskorake iz ve} isprobanog, provereno funkcionalnog i uhodanog, ali ove{talog metoda
gra|enja hotelskih objekata, ~ak ni kod nekih sasvim savremenih objekata ovog tipa. Ne shvata se da je arhitektura
mo}no oru|e za preno{enje poruka i ponekad se ~ini da se
namerno onemogu}ava preno{enje bilo kakve poruke
arhitekturom.
Upravo ta `elja za pozitivnom promenom i pre svega promocijom ove zemlje u svoj svojoj lepoti podstakla je autore
hotelskog kompleksa na Smederevskoj adi da na~ine taj
klju~ni iskorak i predlo`e ne{to {to bi moglo, ukoliko se
materijalizuje u prostoru, da postane prepoznatljiva slika i
simbol nove Srbije - turisti~ke destinacije "Na lepom plavom
Dunavu".
ZA[TO DUNAV?
Dunav proti~e kroz deset zemalja i jedan je od na~ina spajanja vi{e od 80 miliona ljudi razli~itih nacionalnosti, jezika,
religije, kulturnog i istorijskog nasle|a. Dunav povezuje Be~,
Bratislavu, Budimpe{tu i Beograd, ~ine}i ih atraktivnim
centrima re~nog turizma u Evropi i obaveznom stanicom za
sve one koji Dunavom krstare.
Kroz Srbiju, Dunav proti~e u blizini veoma zna~ajnih i va`nih
turisti~kih i kulturno-istorijskih znamenitosti kao {to su:
tvr|ave (Ba~, Petrovaradin, Kalemegdan, Smederevo, Ram,
Golubac, i Kladovo), arheolo{ka nalazi{ta (Vin~a,
Viminacijum, Lepenski Vir, Trajanova tabla i most) i nacionalni parkovi (Fru{ka gora i \erdap).
Postoje}i hotelski i sme{tajni kapaciteti du` obala Dunava
nisu dovoljni, da ponudom i kapacitetom zadovolje potrebe

5048

TURISTI^KI SVET

april / jun 2011

sve ve}eg broja turista. Srbija, prema planu razvoja turizma, te`i da bude lider u regionu u oblasti
re~nog i poslovno-kongresnog turizma, a Dunav
zauzima zna~ajno mesto u toj strategiji.
ZA[TO SMEDEREVSKA ADA?
Smederevska ada, ostrvo izuzetne lepote i bogatstva prirode kao svojevrsni rezervat prirode, nalazi
se naspram grada Smedereva, koji sa svojim
okru`enjem ima zna~ajan, ali neiskori{}en, turisti~ki
potencijal. Zbog blizine aerodroma hotelski kompleks postaje dostupan gostima iz celog sveta.
Potencijali Smederevske ade su pre svega izuzetna
pozicija i bogate vizure. Obale Dunava pru`aju
odli~ne mogu}nosti za raznovrsne aktivnosti preko
cele godine kako na vodi, tako i na tlu, ali i u vazduhu.
MASTER PLAN
Osnovna zamisao je razvoj turisti~ko-rekreativnoposlovnog kompleksa sa 5 zvezdica na ostrvu, koji
}e staviti akcenat na o~uvanje postoje}eg biodiverziteta i stvaranje visoko samoodr`ivog kompleksa, konceptom ekolo{ke i odr`ive gradnje.
KAKO DO OSTRVA
Veza sa ostrvom je isklju~ivo putem vode, kako bi
se naglasio ose}aj "bekstva" u potpuno nov svet.
Ostrvu je mogu}e pristupiti sa plovnog puta reke
Dunav preko pristani{ta za turisti~ke brodove, koje
je uronjeno u pejza` i odakle se do odredi{ta prevoz vr{i ekolo{kim vozilima na elektri~ni pogon.
Dodatni kvalitet ostrvu obezbe|uje kanal koji
povezuje marinu na rukavcu Dunava sa sme{tajnim kapacitetima i drugim sadr`ajima. Gostima su

w w w.tur istickisvet- hot new s.com

na raspolaganju mali ~amci koji omogu}avaju
neposredan dodir sa prirodom, kao i brojne biciklisti~ke i trim staze. Marina je ujedno i centar
dru`enja, zabave, razonode i gastronomije na
ostrvu sa mnogobrojnim sadr`ajima.
SME[TAJNI KAPACITETI I SADR@AJI
Objekat hotela nudi ekonomi~ne, fleksibilne, standardne sme{tajne jedinice osmi{ljene kao
dvokrevetne sobe, studio apartmane i apartmane
sa kuhinjom. Sme{tajne jedinice su formirane
koriste}i oblik hotela koji omogu}ava pogled prema
prirodnom okru`enju od 360o. Svaka soba ima
prostranu terasu, poput dnevnog boravka na
otvorenom. Oko ostrvskog kanala su predvi|eni
sme{tajni kapaciteti koji mogu biti na kopnu (bungalovi i vile) ili na vodi (splavovi), dizajnirani da
naglase ose}aj izolovanosti i povezanost sa
prirodom. Oni su uto~i{te za ~ula i skloni{te za one
koji tra`e mir.
VIZUELNA KONCEPCIJA HOTELA
Oblik Smederevske ade i prirodna kretanja vode na
sudaru sa re~nim ostrvima formirali su ideju "vrtloga" centralnog sistema koji u sebe usisava i iz sebe
oda{ilje razli~ite aktivnosti i sadr`aje. Hotel je pozicioniran kao slobodnostoje}i objekat na uzvodnom
{picu ade, tako da bude saglediv za brodove koji
krstare Dunavom. U osnovi hotel predstavlja
zarubljeni trougao, koji se "vrtlo`no" kre}e u pravcu
suprotnom od kazaljke na satu i u svom kretanju
uve}ava prema vrhu. Hotel je okru`en spolja i iznutra slobodnim, zelenim i vodenim povr{inama, tako
da predstavlja "ise~ak" prostora koji je oduzet od
ostrva i artikulisan u turisti~ko-ugostiteljski objekat.
Sama reka Dunav poznata je zbog svojih vrtloga
koji su vekovima unosili nemir i nepoverenje ljudima
koji su do{li u dodir sa ovom velikom rekom. Upravo

Hotel Resort "Le Beau Danube Bleu" is located at a
prime location on the Island Smederevska ada to
provide it's clientele a unique 5 star sensations getaway, covering a variety of recreational activities and elite business
gathering and exchange places, challenging our contemporary needs and demands transforming them into unique experience.
DASH Architects recognized potentials and values of breathtaking local, national and European cultural and touristic landmark Danube, to develop sustainable and feasible splendid
business, tourist and recreational resort hub on Danube Island
and rediscover the image of Serbia as a front line of European
and Balkan river tourist leader and introduce contextual
approach in rebranding magnificent riverfronts along Danube.

ova pokrenuta forma uzeta je kao simbol izgradnje novog
poverenja, nove veze izme|u ljudi i reke Dunav.
U unutra{njosti hotela se formira jo{ jedan "vrtlog" koji predstavlja "vrtlog u vrtlogu" - atrijum i svetlarnik. Unutra{nji hodnici dobijaju prirodno osvetljenje ~ime se izbegava stvaranje
mra~nih, zatvorenih hodnika-tunela unutar objekta. Atrijum je
tretiran kao javni prostor koji osvetljava unutra{njost hotela i
omogu}ava korisnicima da u svakom momentu imaju vizuelnu vezu sa okru`enjem i njegovim dominantim elementima:
vodom, vazduhom tj. nebom i tlom.
Objekat hotela je elegantna transparentna forma koja se
isti~e u okru`enju svojom skulpturalnom pojavom. Rotiranje
osnove hotela ~ini da se hotel percepcira sa daljine kao
forma u pokretu i na taj na~in vibrira kao reper u okru`enju
mo~varnih {uma. Hotel je svojevrstan eksperiment u
ovakvom okru`enju i treba da predstvlja katalizator turisti~kih
i rekreativnih aktivnosti na ostrvu.
USKLA\ENOST SA REGULATIVOM U OBLASTI UGOSTITELJSTVA
Autori projekta su od samog po~etka formirali programski
okvir zasnovan na po{tovanju validne legislative u oblasti
ugostiteljstva koji je omogu}io ~vrstu vezu svake faze projekta, kao i svake od programskih celina sa stvarnim uslovima poslovanja jednog ugostiteljskog objekta za sme{taj.
Ovime je ostvarena ona, ~esto nedostaju}a, veza izme|u
artisti~kog i virtualnog, tzv. papirne arhitekure i zakonskih
okvira koja omogu}ava brz prenos sa papira u realni prostor
i koja omogu}ava potencijalnom investitoru da objekat
razvrsta u vrstu i kategoriju koju je imao na umu na samom
po~etku.
Vi{e o hotelskom kompleksu "Na lepom plavom Dunavu"
www.dash-architects.com.
Za informacije o konsaltingu u turizmu i arhitekturi i kategorizaciji ugostiteljskih objekata za sme{taj www.coenar.rs u
Sandra Dra{kovi}, dia
Sr|an Milo{evi}, dia

april / jun 2011

TURISTI^KI SVET

5049

Arhitektura & dizajn

Prof. Boris Podreka, vrhunski evropski
arhitekta srednje generacije

Genije koji ne robuje
stilovima
@alio se da je svuda radio, osim u Beogradu. Govorio je:
"Niko me nije zvao, a ja bih voleo da u Beogradu napravim
neku stvar, bar ne{to malo. Da se u mojoj biografiji uz
Zagreb, Ljubljanu, Be~, Pariz, Seul... na|e i Beograd." I, desilo se. Kona~no je, zahvaljuju}i ponudi da kreira jedan moderan hotel, do{ao da ostavi svoj umetni~ki potpis i u rodnom
gradu.
FALKENSTEINER U BEOGRADU
- Kako stvoriti ko`u koja je adekvatna specifi~nom miljeu? po ko zna koji put zapitao se Boris Podreka, dok se hvatao
u ko{tac sa projektovanjem modernog Falkensteiner hotela
sa ~etiri zvezdice u srcu poslovne zone Novog Beograda.
Na posletku, odlu~io se za upe~atljivu futuristi~ku fasadu, uz
koju je spojena dvanaestospratna poslovna kula, pa`ljivo
kombinuju}i mu{ke i `enske principe, ~ijim }e se pro`imanjem do kraja 2012. godine roditi dve moderne gra|evine.
- Novi Beograd je artificijelan grad i na{ hotel je tako koncipiran da bismo hipoteti~ki uz njega mogli da napravimo
~itav lanac gra|evina koje se, po tipologiji evropskog grada,
naslanjaju jedna na drugu. Hotel je jedan stabilan kubus, ~iji
prozori poput rezova izlaze iz fasade, omogu}avaju}i posmatra~u svestran pogled na bulevar. Poslovni objekat je
transparentan, translucidan, spoj `enskog i mu{kog - epike i
lirike, romana i soneta, koji ovu gra|evinu razlikuje od ostalih, jer ku}e nisu masa, nego individue za sebe - otkriva projektant.
STILSKI ANTIRASISTA
Rim, Venecija, Damask, Carigrad, Alep - njegova su inspiracija. Svet je `ivopisan, {aren, pa i on, poput slikara, magi~nu
ki~icu uma~e u raznobojnu paletu i polihromno oslikava
svoje gra|evine, igraju}i se sa svetlom i nijansama, oblicima
i konturama. Ne mare}i za li~ni stil, inspiraciju tra`i u ambijentu i situaciji.
- Ja nemam stil. Danas je doba pluralizma, danas mo`ete biti
arhitekta u postmodernom, u minimalnom, u dekonstruktivisti~kom stilu... Moja poetika, ka`u drugi, je politika
razli~itosti. Ne volim rasizam stilova. Ja reagujem na specifi~an kraj sa specifi~nom arhitekturom. Va`no je biti dobar
arhitekta, a ne misliti na stil.
On dubinski posmatra stvari. Oslu{kuje. Razbija konvencije.
U`iva u inovaciji, pluralizmu izbora, ponude, stilova... jednom

5050

TURISTI^KI SVET

april / jun 2011

Beogra|anin po ro|enju, Be~lija po adresi,
stanovnik sveta po postignu}ima... Eros
arhitekture. Majstor koji ne radi konfekciju,
nego "kroji odela" po meri, tretiraju}i svaku
gra|evinu kao individuu. Vrhunski stvaralac
koji ne misli na stil, nego menja istoriju,
udaraju}i joj {amare onda kad je slaba.
re~ju - u razli~itosti. Ve{to spaja novo sa starim,
istoriju sa savremenim. Ba{ kao u slu~aju
vreme{nog hotela Kempinski u Be~u, ~ije umivanje
mu je povereno. Ne o{te}uju}i pro{lost, ali i ne
uskra}uju}i budu}nost, on gra|evini daje novi
smisao.
- Volim istoriju, me|utim, nju treba transformisati, a
neki put, kad je slaba, treba joj i udariti {amar.
Potrebno je na}i "nervni sistem" koji je nov, jednu
novu muskulaturu, koja penetrira u te stare
gra|evine, ali ih ne ru{i, nego dolazi do dijaloga
izme|u jednog mladog i jednog starijeg arhitekta, i
onda se jednostavno ne{to desi u tom prijateljskom
konfliktu. U svakom gradu treba na}i ne{to specifi~no, neki miris, neki afekt, koji se onda transformi{e u moderno, ako je mogu}e. Nas interesuje ta
razli~itost - da zadovoljimo i dedu, i strica, mu`a,
decu, `enu... to lepo dru{tvo koje se, po istom principu, okupilo oko ve~ere i zajedni~ki je konzumira.
SPECIFI^NOST NASPRAM KONFEKCIJE
Evropu zanima razli~itost, ali ne i Ameriku. Stari
kontinent traga za sopstvenim re{enjima, dok Novi
svet iziskuje uniformnost. Tako je i sa turistima.
- Amerikanci, poslovni ljudi, kad putuju `ele da i u
Kopenhagenu odsednu u istoj sobu kakvu imaju u


Aperçu du document Magazin Turistički Svet. TS - 50 - za portal.pdf - page 1/80
 
Magazin Turistički Svet. TS - 50 - za portal.pdf - page 2/80
Magazin Turistički Svet. TS - 50 - za portal.pdf - page 3/80
Magazin Turistički Svet. TS - 50 - za portal.pdf - page 4/80
Magazin Turistički Svet. TS - 50 - za portal.pdf - page 5/80
Magazin Turistički Svet. TS - 50 - za portal.pdf - page 6/80
 




Télécharger le fichier (PDF)


Magazin Turistički Svet. TS - 50 - za portal.pdf (PDF, 13.3 Mo)

Télécharger
Formats alternatifs: ZIP



Documents similaires


magazin turisti ki svet ts 50 za portal
gastro print d o o
politicki program
jeannine achon
kako pospeiti trite voa i povra u srbiji
ava sr sept 2013 2

Sur le même sujet..