program razvoja srbije 2012 2017 .pdf



Nom original: program_razvoja_srbije_2012-2017.pdfTitre: Program razvoja Srbije 2012-2017.indd

Ce document au format PDF 1.6 a été généré par Adobe InDesign CS5 (7.0) / Adobe PDF Library 9.9, et a été envoyé sur fichier-pdf.fr le 30/04/2012 à 13:16, depuis l'adresse IP 178.253.x.x. La présente page de téléchargement du fichier a été vue 773 fois.
Taille du document: 5.3 Mo (298 pages).
Confidentialité: fichier public


Aperçu du document


Програм развојa

СРБИЈЕ
2012 – 2017. година

Нова индустријализација

САДРЖАЈ

1. УвоД .................................................................................................................................................................................................................................. 7
2. ПрИорИТЕТИ, ЦИЉЕвИ И мЕрЕ ЕКоНомСКог
оПоравКа У ПЕрИоДУ 2012 - 2017. гоДИНЕ ................................................................................................................................. 13
3. јавНЕ ФИНаНСИјЕ.............................................................................................................................................................................................. 31
3.1. Буџет .............................................................................................................................................................................................................................33
3.2. Пореска политика .................................................................................................................................................................................................35
3.3. Монетарна политика ...........................................................................................................................................................................................36
3.4. Међународно задуживање..............................................................................................................................................................................39
3.5. Унапређење извоза и смањење спољнотрговинског дефицита..............................................................................................41
3.6. Финансијска тржишта ........................................................................................................................................................................................43
3.7. Финансијска подршка извозу – формирање извозне банке.......................................................................................................44
4. раДНа мЕСТа Као ПрИорИТЕТ.................................................................................................................................................................. 47
4.1. Отварање нових радних места ......................................................................................................................................................................50
4.2. Конкурентност кроз подизање квалитета и продуктивности рада и зарада ...................................................................51
4.3. Социјални дијалог и социјални пакт..........................................................................................................................................................52
5. Нова ИНДУСТрИјаЛИзаЦИја СрПСКЕ ПрИврЕДЕ ................................................................................................................... 53
5.1. Преглед стања индустријског сектора у Србији..................................................................................................................................55
5.2. Нова индустријализација као основа развојног циклуса..............................................................................................................56
5.3. Развој индустрије на бази знања и иновација .....................................................................................................................................60
6. ПоЉоПрИврЕДа, ШУмарСТво И воДоПрИврЕДа .................................................................................................................. 63
6.1. Стање и мере за унапређење аграра Србије ........................................................................................................................................65
6.2. Унапређење ефикасности и повећање капацитета прехрамбене индустрије .................................................................70
6.3. Трансформација система аграрних робних резерви ........................................................................................................................71
6.4. Ревитализација и изградња система за наводњавање.................................................................................................................73
6.5. Шумарство .................................................................................................................................................................................................................75
6.6. Водопривреда .........................................................................................................................................................................................................75
7. ЕНЕргЕТИКа, рУДарСТво И гЕоЛоШКа ИСТраЖИваЊа .................................................................................................... 77
7.1. Опште стање ............................................................................................................................................................................................................79
7.2. Циљеви политике Демократске странке Србије у области енергетике,
рударства и геолошких истраживања......................................................................................................................................................80
7.3. Енергетска политика Демократске странке Србије у области енергетике,
рударства и геолошких истраживања......................................................................................................................................................81
7.4. Приоритети Демократске странке Србије у области енергетике,
рударства и геолошких истраживања......................................................................................................................................................82
7.5. Гасна привреда .......................................................................................................................................................................................................82
7.6. Нафтна привреда ..................................................................................................................................................................................................83
7.7. Производња, пренос и дистрибуција електричне енергије ........................................................................................................83
7.8. Рударство и геолошка истраживања........................................................................................................................................................84
7.9. Пет конкретних решења која ће у електропривреди спровести
Демократска странка Србије у периоду 2012-2017. године .......................................................................................................84
8. ПовЕЋаЊЕ ИНвЕСТИЦИја ........................................................................................................................................................................... 85

3

ПРОГРАМ РАЗВОЈA СРБИЈЕ / 2012 – 2017. ГОДИНА / НОВА ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА

9. ПоДСТИЦајИ ИНвЕСТИЦИјама ............................................................................................................................................................... 91
10. граЂЕвИНарСТво ............................................................................................................................................................................................. 99
10.1. Постојеће стање у грађевинарству.......................................................................................................................................................101
10.2. Стратешки приоритети и мере за опоравак грађевинарства...............................................................................................102
11. КоНКУрЕНТНоСТ И развој вЕЛИКИХ ПрИврЕДНИХ СИСТЕма ................................................................................ 107
11.1. Стратешко партнерство за ревитализацију и модернизацију петрохемијског комплекса.................................111
12. ФормИраЊЕ развојНЕ БаНКЕ .......................................................................................................................................................... 115
12.1. Кредит Руске Федерације и развојна банка ...................................................................................................................................118
13. СоЦИјаЛНа заШТИТа граЂаНа......................................................................................................................................................... 121
13.1. Реформа пензионог система ....................................................................................................................................................................123
13.2. Решавање питања избеглица и повратка ........................................................................................................................................126
13.3. Запошљавање жена у Србији ..................................................................................................................................................................126
14. ПоЛИТИЧКа НЕУТраЛНоСТ СрБИјЕ И оДНоС ПрЕма ЕвроПСКој УНИјИ ...................................................... 129
15. ПрЕИСПИТИваЊЕ ССП У ИНТЕрЕСУ СрБИјЕ И СрПСКЕ ПрИврЕДЕ ....................................................................... 133
15.1. Ток примене ССП .............................................................................................................................................................................................135
15.2. Пољопривреда ће поднети најтеже бреме ЕУ интеграција ..................................................................................................136
15.3. Последице досадашње примене ССП ................................................................................................................................................138
15.4. Правни аргументи за одбацивање ССП ............................................................................................................................................138
15.5. Изводи из правне анализе Споразума о стабилизацији и придруживању ..................................................................139
16. ЕКоНомСКИ оДНоС СрБИјЕ И ЕУ ..................................................................................................................................................... 143
16.1. Криза еврозоне.................................................................................................................................................................................................145
16.2. Криза у Србији ...................................................................................................................................................................................................145
16.3. Утицај кризе еврозоне на Србију ...........................................................................................................................................................146
16.3.1. Спољнотрговински односи Србије и ЕУ ........................................................................................................................................146
16.3.2. ИПА фондови .................................................................................................................................................................................................148
16.3.3. Утицај кризе еврозоне на финансијски сектор Србије .........................................................................................................148
17. БорБа ПроТИв КорУПЦИјЕ ................................................................................................................................................................... 151
18. заШТИТа ДомаЋИХ ПроИзвоЂаЧа У ПоСТУПЦИма јавНИХ НаБавКИ .......................................................... 157
19. ЕКоНомСКИ развој СрПСКЕ зајЕДНИЦЕ На КоСовУ И мЕТоХИјИ................................................................... 163
20. ПрЕДУзЕТНИШТво И развој маЛИХ И СрЕДЊИХ ПрЕДУзЕЋа............................................................................... 167
21. развој оБразоваЊа И НаУЧНо – ИСТраЖИваЧКог раДа ....................................................................................... 173
21.1. Развој научно-истраживачке делатности.........................................................................................................................................177
21.2. Развој иновационог друштва ...................................................................................................................................................................178
22. равНомЕрНИ рЕгИоНаЛНИ развој .............................................................................................................................................. 181
22.1. Неравномерна регионална развијност Србије ..............................................................................................................................183
22.2. Стање регионалног развоја у другим земљама ...........................................................................................................................183
22.3. Политика ДСС за постизање равномерног регионалног развоја ......................................................................................184
22.4. Стварање економских зона од посебног интереса за регионални развој ...................................................................186
22.5. Локални програми развоја за 21 град и општину у Србији ...................................................................................................187
22.5.1. Успостављање мреже за равномерни регионални развој ................................................................................................188
22.5.2. Стратешки планови развоја општина у Србији.........................................................................................................................188

4

САДРЖАЈ

22.5.3. Унапређење конкурентности локалних привреда и предузетништва .......................................................................189
22.5.4. Обезбеђење извора финансирања локалних привреда и увођење
адекватаног система подстицаја ......................................................................................................................................................190
22.6. Активне мере запошљавања у неразвијеним подручјима ....................................................................................................191
22.7. Унапређење инфраструктуре ...................................................................................................................................................................192
22.8. Развој спортске инфраструктуре у руралним срединама ......................................................................................................194
22.9. Унапређење комуналне инфраструктуре и ефикасности рада јавно-комуналних предузећа .........................195
22.10. Стварање услова за рурални развој .................................................................................................................................................197
22.11. Одрживо коришћење природних ресурса и обновљивих извора енергије .............................................................198
23. равНомЕрНИ рЕгИоНаЛНИ рУраЛНИ развој (рррр) ..................................................................................................... 201
23.1. Успостављање националне мреже за РРРР ...................................................................................................................................204
23.2. Побољшање вредности људског капитала.....................................................................................................................................205
23.3. Обезбеђивање конкурентности пољопривреде ..........................................................................................................................206
23.4. Развој руралне непољопривредне економије ...............................................................................................................................206
23.5. Заштита природних ресурса и животне средине ........................................................................................................................207
24. јавНо-ПрИваТНа ПарТНЕрСТва Као моДЕЛ ФИНаНСИраЊа
ЕКоНомСКог развоја СрБИјЕ .......................................................................................................................................................... 211
25. СаоБраЋај И ТЕЛЕКомУНИКаЦИјЕ ............................................................................................................................................... 219
25.1. Развијеност и значај саобраћаја за привреду Србије ................................................................................................................221
25.1.1. Стратешки оквири развоја саобраћајног система ..................................................................................................................222
25.2. Друмски саобраћај ..........................................................................................................................................................................................223
25.3. Кључни пројекти у изградњи путне инфраструктуре ................................................................................................................224
25.4. Железнички саобраћај .................................................................................................................................................................................225
25.5. Авио – саобраћај ..............................................................................................................................................................................................228
25.6. Водни саобраћај...............................................................................................................................................................................................229
25.7. Телекомуникације ...........................................................................................................................................................................................230
26. ТрговИНа .............................................................................................................................................................................................................. 233
26.1. Републичке робне резерве ........................................................................................................................................................................236
27. ТУрИзам................................................................................................................................................................................................................. 239
28. зДравСТвЕНа ИНФраСТрУКТУра, мЕДИЦИНСКИ И БаЊСКИ ТУрИзам ........................................................... 245
28.1. Здравство као извор економског развоја ........................................................................................................................................249
28.2. Медицински туризам.....................................................................................................................................................................................251
28.3. Бањски туризам................................................................................................................................................................................................252
29. ЕКоНомСКИ оПораваК НамЕНСКЕ ИНДУСТрИјЕ ............................................................................................................... 255
30. рЕФорма јавНог СЕКТора ПрИврЕДЕ........................................................................................................................................ 259
30.1. Циљеви реформе.............................................................................................................................................................................................261
30.2. Приступ реформи ............................................................................................................................................................................................261
30.2.1. Реструктурирање ........................................................................................................................................................................................263
30.2.2. Корпоратизација .........................................................................................................................................................................................263
30.2.3. Приватизација ..............................................................................................................................................................................................264
31. рЕСТИТУЦИја ..................................................................................................................................................................................................... 267

5

ПРОГРАМ РАЗВОЈA СРБИЈЕ / 2012 – 2017. ГОДИНА / НОВА ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА

32. ИНФормаЦИоНЕ ТЕХНоЛогИјЕ ........................................................................................................................................................ 273
33. УКЉУЧИваЊЕ ДИјаСПорЕ У ЕКоНомСКИ развој СрБИјЕ ....................................................................................... 279
34. заШТИТа ЖИвоТНЕ СрЕДИНЕ И ЕКоНомИја ........................................................................................................................ 285
34.1. Управљање отпадом .....................................................................................................................................................................................287
34.2. Чврсти отпад ......................................................................................................................................................................................................288
34.3. Економски аспект бављења пословима рециклаже у региону и Европи.....................................................................288
34.4. Законодавни оквир о рециклажи .........................................................................................................................................................289
34.5. Рециклажом до уштеда ...............................................................................................................................................................................290
34.6. Стање рециклаже у Србији ........................................................................................................................................................................290
34.7. Заштита природних ресурса и животне средине у руралним срединама ....................................................................291
34.8. Обновљиви извори енергије (ОИЕ).......................................................................................................................................................292
34.9. Енергија ветра...................................................................................................................................................................................................292
34.10. Соларна енергија .........................................................................................................................................................................................293

6

ЗДРАВСТВЕНА ИНФРАСТРУКТУРА, МЕДИЦИНСКИ И БАЊСКИ ТУРИЗАМ

1

УвоД

7

УВОД

Д

емократска странка Србије представља „Програм развоја Србије од 2012- 2017. године“ као
круну рада у последње четири године током којих
смо се залагали за два главна циља: запошљавање
и развој домаће привреде.
У условима економске кризе нема пречег задатка од
остварења ова два циља. Због тога је ДСС као странка одговорних људи, већ са првим знацима економске
кризе у свету припремила „Програм развоја Србије од
2009-2012. године“. И тада смо наглашавали да ће криза која долази бити највећа у новијој историји, говорили смо да ће њене главне последице осетити најшири
слојеви становништва, пољопривредници, мала и средња предузећа, али и то да је улога државе да управо у
таквим условима смањењем јавне потрошње и ефикасним пословањем јавних предузећа створи амбијент у
коме се тешкоће лакше превазилазе и подједнако расподељују на све актере привредног живота земље.
Улогу државе да покрене инвестициони цилкус у
условима пада приватних инвестиција, посебно страних, преточили смо у једноставан и економски јасан
принцип по коме је сваки кредит који је уложен у
привреду и запошљавање - оправдан, док су сви они
кредити који су усмерени на финансирање дефицита
и високе јавне потрошње - неоправдани. Принципе
и кључне мере нашег програма смо представили и у
виду „Декларације о економској будућности Србије“
која је показала недвосмислено опредељење наше
странке за економски просперитет Србије заснован
пре свега на унутрашњем развоју и расту домаће
привреде и производње. Указали смо на потребна
унапређења на тржишту рада и капитала, понудили
ефикасне подстицаје привреди, посебно пољопривреди, и предложили адекватне моделе економских
партнерстава наших компанија са страним улагачима, који су спремни и способни да, и у овим условима,
улажу у нове пројекте у инфраструктури и индустрији.
Наше стално залагање за већу запосленост, развој
домаће привреде и раст животног стандарда за све
грађане Србије преточили смо у „Локалне програме

развоја за 21 град и општину у Србији“, као и у „Програм развоја Војводине“. Израдом ових програма
ДСС је једина у нашој земљи демонстрирала секторски приступ решавању проблема ослањајући се на
различите економске потенцијале којима располаже
одређена територија и нудећи конкретна и остварљива решења за сваку локалну заједницу понаособ.
Учинили смо све што је у моћи једне опозиционе
странке да одговорни за стандард становништва и
економску будућност Србије донесу праве одлуке и
мере за очување радних места и конкурентност српске привреде. Ипак, учињеним не можемо бити задовољни, напротив, можемо бити само разочарани.
Запосленост у Србији је на историјском минимуму,
зараде су и даље у паду, више предузећа је затворено него што је регистровано, а висина јавног дуга
је толика да су њим оптерећени и они који данас још
нису ни кренули у школу.
Пред нама је нови талас кризе, чији је епицентар у
Европској унији. Географска и економска повезаност
Србије са земљама Европске уније увећава могућност од њеног преливања на финансијске и привредне токове у Србији. Спољнополитичка униполарност
Србије умањила је наше могућности за развој стратешких партнерстава са земљама изван Европске уније
која би нашој привреди обезбедила већу доступност
свежег капитала и нова тржишта за извоз домаћих
производа. Због једностраног тумачења предности
такве спољнополитичке оријентације Србија је платила високу цену која је још више увећана применом
ССП, која се значајно одразила на стање јавних финансија земље. Применом овог споразума Србија је
у протекле три године изгубила директне приходе
због нижих царина, али индиректна штета је далеко
већа, а то је губитак радних места и затварање домаћих предузећа која су изложена неравноправној
тржишној утакмици са знатно конкурентнијим компанијама из Европске уније.
Програм развоја Србије од 2012. до 2017. доследно прати политику Демократске странке Србије која

9

ПРОГРАМ РАЗВОЈA СРБИЈЕ / 2012 – 2017. ГОДИНА / НОВА ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА

се изјаснила за „економски самосталну, политички и
војно неутралну“ Србију која задржава своју независност и остаје ван интеграционих токова у Европску
унију и НАТО. Чврсто верујемо да је овакво стратешко
опредељење наше земље најбољи начин да се обезбеди очување територијалног интегритета и суверенитета Србије, као и заштита њених најважнијих економских интереса. Политички неутрална Србија била
би ослобођена терета да због неког другог доноси
одлуке које су штетне по било који њен интерес као
што је данас случај са применом ССП.
Економска политика актуелне владе вођена у претходне четири године уназадила је нашу државу чак
и у оквирима регионалног поређења. Таква политика изгубила је поверење, а људи који су је спроводили, кредибилитет пред грађанима Србије. Због тога
Демократска странка Србије, као национално одговорна странка која заступа интересе свих грађана
Србије, нуди јавности наше земље нови програм унутрашњег развоја - Програм развоја Србије од 2012.
до 2017. године.
То је кровни економски документ странке којим исказујемо наше орпедељење за стварање економски јаке и социјално праведне Србије – државе у којој сви
имају једнаке могућности да живе достојанствено од
свог рада и у којој су извори просперитета засновани
на раду, способностима и залагању, а не на припадности некој политичкој партији. Петогодишњи плански
хоризонт показује систематичност и поступност у реализацији мера за испуњење најважнијих циљева програма, као и дугорочну оријентисаност Демократске
странке Србије на економски јаку и стабилну Србију.
Основни циљеви овог програма су запошљавање,
развој домаће привреде и раст животног стандарда грађана, а основне претпоставке остварења ових
циљева видимо у порасту инвестиционе активности
и унапређењу конкурентности домаћих предузећа.
Демократска странка Србије залаже се за повећање
улагања у области пољопривреде, инфраструктуре,
енергетике и грађевинарства, као области које запо-

10

шљавају највећи број грађана Србије и обезбеђују посао за највећи број других сектора привреде.
ДСС процењује да ће развој Србије у будућности зависити од нове индустријализације у којој ће стране инвестиције имати изузетно важну улогу, али ће
пресудну улогу имати привредни амбијент. Подршка
индустријске политике мора бити најпре усмерена ка
делатностима домаће привреде које ће у најкраћем
времену повећати производњу, запосленост и извоз,
односно ка оним гранама које располажу капацитетима и технолошким нивоом који већ сада обезбеђује
конкурентску предност на постојећим тржиштима. Ту
пре свега мислимо на пољопривредно-прехрамбени
сектор, хемијски и петрохемијски сектор, текстилну,
обућарску и дрвопрерађивачку производњу. У средњем року треба предузимати мере за побољшање
међународне конкурентности сектора који имају нове
производе и који могу освојити нова тржишта. Овим
захтевима одговарају сектор енергетике, металске,
посебно аутомобилске индустрије, грађевинарства
и рециклаже. У дугом року потребно је искористити
потенцијале раста у области телекомуникација, биоинжењеринга и „зелене енергије“, што подразумева
и примену нових научно-технолошких платформи.
Овај економски програм полази од опредељења да
је очување и раст стандарда грађана најзначајнији приоритет, а нужан услов његовог остварења је
запошљавање. Раст стандарда грађана обезбеђује
заштиту економских слобода и развој демократије,
које представљају темељне вредности на којима се
заснива друштвени просперитет Србије. Приоритет
је дат активној улози институција државе у стварању услова за убрзани привредни развој, стварању
повољног инвестиционог амбијента, заштити стандарда становништва кроз запошљавање и очување
постојећих радних места, као и социјалној солидарности као услову за друштвену стабилност и развој
демократије.
Пред вама је најкомплетнији и најцеловитији економски програм који Србија данас има. На његовој

УВОД

изради били су ангажовани стручњаци Економског
савета ДСС и других органа странке као и велики
број професора, привредника и економских стручњака који нису чланови наше странке, али подржавају
нашу политику. Овај програм је необорив доказ да су

стручност, искуство и људи који данас чине и подржавају ДСС спремни и способни да поново преузму
улогу водеће политичке снаге и да са тог места дају
пуни допринос економском и друштвеном просперитету Србије.

11

ЗДРАВСТВЕНА ИНФРАСТРУКТУРА, МЕДИЦИНСКИ И БАЊСКИ ТУРИЗАМ

2

ПрИорИТЕТИ, ЦИЉЕвИ И мЕрЕ
ЕКоНомСКог оПоравКа У
ПЕрИоДУ 2012 - 2017. гоДИНЕ

13

ПРОГРАМ РАЗВОЈA СРБИЈЕ / 2012 – 2017. ГОДИНА / НОВА ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА

14

ПРИОРИТЕТИ, ЦИЉЕВИ И МЕРЕ ЕКОНОМСКОГ ОПОРАВКА У ПЕРИОДУ 2012 - 2017. ГОДИНЕ

1. оЧУваЊЕ И раСТ СТаНДарДа
граЂаНа
Раст зарада и запошљавање су повезани са растом запослености и продуктивности, што ће се постићи улагањима у отварање нових радних места, у модернизацију
компанија у јавном и приватном власништву, а услов
за то је покретање производње, раст домаће тражње и
међународне конкурентности српских компанија.
Цене које су под контролом државе, електрична
енергија и гориво, морају за време економске кризе бити примерене последицама које она изазива
на стандард грађана, а за грађане са најнижим примањима треба да буду субвенционисане у мери расположивих буџета државе и јавних предузећа. Цене
основних животних намирница морају бити контролисане, како би се ефекти субвенција произвођачима и трговцима, пренели на крајње потрошаче, који у
овом тренутку плаћају највише цене хране, а примају
најниже плате у региону.

2. ИНвЕСТИЦИјЕ
Повећаћемо поверење инвеститора у исплативост
њихових улагања путем државних подстицаја инвестицијама, али уз поштовање закона о контроли државне помоћи, који ће онемогућити дискриминацију
инвеститора било због порекла, величине, места улагања или делатности коју обављају. Сваки страни инвеститор је добродошао у Србију, под једнаким условима који важе за све домаће инвеститоре.
Подстицаје инвестицијама треба претежно усмерити
на кључне привредне гране: пољопривреду, грађевинарство, инфраструктуру и енергетику. Ове гране
ланчано покрећу делатност у свим осталим привредним гранама и у највећој мери доприносе запослености и подстицању потрошње грађана.
Променићемо све законе који онемогућавају инвеститоре да улажу у поједине делатности јавног сек-

тора, као што су јавни железнички и авионски превоз, у електро-енергетске капацитете, комуналне
објекте. На тај начин ћемо створити услове за пуну
примену Закона о јавно-приватном партнерству и за
стратешка партнерства домаћих компанија приватног и јавног сектора са инвеститорима из иностранства. Убрзаћемо процедуре добијања грађевинских
дозвола и пратеће администрације у грађевинарству
и енергетици.

3. КоНКУрЕНТНоСТ КЉУЧНИХ
ПрИврЕДНИХ граНа
Запошљавању, али и економској ефикасности српске привреде, су и у претходном периоду највећи
допринос пружали: пољопривреда, металургија, машиноградња, електро-машиноградња, хемијска и
металска индустрија, грађевинарство, енергетика,
саобраћај и наменска индустрија. Ове гране креирају три четвртине прихода целокупне привреде и због
тога треба да буду адекватно подржане да се даље
развијају, кроз модернизацију капацитета, улагање у
развојне програме и иновације. Финансијску помоћ
привреди треба претежно усмеравати преко државних фондова за развој.

4. Нова ИНДУСТрИјаЛИзаЦИја
Развој Србије у будућности ће зависити од нове индустријализације, вођене циљевима који се могу постићи
на извозним тржиштима, у којој ће стране инвестиције имати изузетно важну улогу, али ће пресудну улогу имати привредни амбијент. Подршка индустријске
политике мора бити најпре усмерена ка делатностима
домаће привреде које ће у најкраћем времену озбиљније повећати производњу, запосленост и извоз, односно ка оним гранама које располажу капацитетима
и технолошким нивоом који већ сада обезбеђује конкурентску предност на постојећим тржиштима. Ту пре
свега мислимо на пољопривредно-прехрамбени сектор, хемијски и петрохемијски сектор, текстилну, обу-

15

ПРОГРАМ РАЗВОЈA СРБИЈЕ / 2012 – 2017. ГОДИНА / НОВА ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА

ћарску и дрвопрерађивачку производњу. У средњем
року треба предузимати мере за побољшање међународне конкурентности сектора који имају нове производе и/или који могу освојити нова тржишта. Овим
захтевима одговарају сектор енергетике, металске,
посебно аутомобилске индустрије, грађевинарства и
рециклаже. У дугом року потребно је искористити потенцијале раста у области телекомуникација, биоинжењеринга и „зелене енергије“, што подразумева и
примену нових научно-технолошких платформи.

5. СТаБИЛаН БУЏЕТ
Раст дефицита, уз истовремено смањење инвестиција,
субвенција привреди и пољопривреди, је недопустив.
Зато је потребно што пре усвојити концепт штедљиве
државне администрације, а трошење буџетских средстава треба ставити под снажну контролу Скупштине и
јавности, што подразумева редовно подношење завршних рачуна државних органа и локалних самоуправа.
Јавну потрошњу треба свести на меру развијености
привреде, а њен раст условити повећањем улагања у
капиталне пројекте и подршку привреди. Буџете треба
припремати за период од три године, како би се обезбедила буџетска и макроекономска стабилност и реализовале неопходне реформе у домену промене структуре прихода и расхода буџета уз што мање потреса.
Трошење буџета треба усмерити ка подршци привреди и инвестицијама приватног сектора, док директне
инвестиције у предузећима треба минимизирати, јер
се на тај начин смањује притисак ка повећању ефикасности и рационалној употреби националних ресурса.

6. ПоДСТИЦајНа ПорЕСКа ПоЛИТИКа
У условима економске кризе, готово све земље су
промениле своју пореску политику у правцу већег
растерећења привреде и грађана. Зато и наш порески систем, мора бити заснован на широј бази пореских обвезника и смањењу пореских стопа, односно
на давању пореских подстицаја свима онима који

16

својим деловањем доприносе отварању нових радних места, као и онима који су директно захваћени
економском кризом и боре се са њеним последицама, одржавајући запосленост, извозне и друге пословне операције.
Наставиће се са напорима за свеобухватну фискализацију, како би токови новца у промету у пуној мери били регистровани, што је кључна мера у борби
са сивом економијом и корупцијом. Смањићемо број
различитих захватања и стопа социјалних доприноса на зараде радника, као подстицај запошљавању и
смањивању неопорезованог рада у привреди.

7. УравНоТЕЖЕНа моНЕТарНа
ПоЛИТИКа
Водићемо рестриктивну и реалну монетарну политику,
која ће обезбедити стабилност курса динара, али не на
штету извозне конкурентности наших предузећа и смањења инвестиционе активности јер су то два кључна
циља економске политике у условима економске кризе.
Циљана стопа инфлације ће се постепено смањивати како би се задржала мотивација за инвестиције.
Каматне стопе Народне банке Србије, стопу обавезне
банкарске резерве и интервенције на девизном тржишту треба ставити у функцију обезбеђења стабилности курса и мотивације за инвестиције и извоз.
Рад трезора ћемо учинити транспарентнијим, посебно када се ради о емитовању обвезница и благајничких записа ради обезбеђења краткорочне ликвидности буџета.

8. ограНИЧЕНо заДУЖИваЊЕ ДрЖавЕ
Побољшање услова за улагање домаћих и страних
инвеститора и запошљавање ће допринети да се
привредни раст оствари без прекомерног задуживања државе. Задуживање код комерцијалних ба-

ПРИОРИТЕТИ, ЦИЉЕВИ И МЕРЕ ЕКОНОМСКОГ ОПОРАВКА У ПЕРИОДУ 2012 - 2017. ГОДИНЕ

нака треба смањити на најмању меру због смањења
трошкова финансирања дефицита и кратких рокова
враћања. Кредити међународних финансијских институција и кредити од земаља које су стратешки
партнери Србије и на другим пољима деловања
обезбедиће ефективност и економичност задуживања, али и смањење ризика од економске зависности.
Усвојиће се државна стратегија управљања јавним
дугом. При доношењу одлука о новом задуживању
треба се руководити принципом да ниједан кредит
није скуп ако је уложен у домаћу производњу и запошљавање, а да ниједан није повољан ако је намењен
државној потрошњи. Дефицит, кредити и емитоване
хартије од вредности не могу бити наслеђе које ћемо
оставити наредним генерацијама да га враћају.

9. ФормИраЊЕ ИНТЕрвЕНТНог ФоНДа
за ПоДрШКУ ПрЕДУзЕЋИма
ПогоЂЕНИм ЕКоНомСКом КрИзом
Неопходно је неколико пута повећати буџет Фонда за развој, са наменом финансирања санационих
програма у привреди. Основу оправданости примене овакве мере видимо у чињеници да је отварање
једног радног места скупље за државу него подршка
његовом очувању. Средства за ове намене треба
додељивати на основу јавног позива, како би обезбедили услове за равноправан положај свих предузећа заинтересованих за ову врсту помоћи. Услови
одобравања кредита, критеријуми оцењивања пристиглих захтева и одлуке о додели морају бити јавни.
Корисници кредита су дужни да поднесу одговарајуће гаранције за враћање кредита, као и пословне
планове који оправдавају доделу ове врсте кредита.

10. УНаПрЕЂЕЊЕ Извоза И СмаЊЕЊЕ
СПоЉНоТрговИНСКог ДЕФИЦИТа
Пружићемо конкретну финансијску и административну помоћ компанијама које имају извозне програме, у

виду јефтиних кредита, са дужим роковима отплате и
путем снижавања трошкова гаранција за извозне послове јер је извоз главни извор дугорочне монетарне
стабилности и привредног раста.
Велики допринос запослености и извозним резултатима ће дати већа подршка страним директним
инвестицијама у сектору индустрије, посебно производње, јер досадашњи подаци говоре да су такви
улагачи највећи генератор раста извоза и нових радних места.
Неопходно је подржати повећање степена финализације производа намењених извозу и предузети
активности како би се остварила географска диверзификација извоза јер готово целокупни спољнотрговински суфицит Србија остварује на тржиштима
пет земаља, као и претежни део увоза.

11.ФормИраЊЕ ИзвозНЕ БаНКЕ
Готово све земље имају специјализоване агенције за
пружање финансијске подршке извозу. Ове агенције
могу бити организоване као банке, реосигуравајућа
друштва или финансијске корпорације, и углавном су
у власништву државе. Такво решење је примењено у
свим развијеним земљама и у земљама региона које
имају много већи извоз од Србије, те се може веровати да би и код нас дало позитивне резултате.
Држава треба у првој фази да буде једини власник како би њено пословање било организовано на непрофитном принципу, што би допринело понуди много
повољнијих услова кредитирања од садашњих, док би
сви пласмани били осигурани државним гаранцијама,
а евентуални профит би био реинвестиран у проширење кредитног потенцијала. Поред остварења извозних
циљева, оснивањем извозне банке би се већа пажња
могла посветити остваривању циљева регионалног
развоја јер би се у критеријуме за одобравање кредита
уврстили и приоритети у вези са повлашћивањем извозника из најнеразвијенијих делова Републике.

17

ПРОГРАМ РАЗВОЈA СРБИЈЕ / 2012 – 2017. ГОДИНА / НОВА ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА

12. ПоЛИТИЧКа НЕУТраЛНоСТ СрБИјЕ
Крајем 2011. године, ДСС се изјаснила за „економски самосталну, политички и војно неутралну“ Србију, односно Србију која задржава своју независност
и остаје ван интеграционих токова у Европску унију
и НАТО – две организације чије је руководство али и
већина чланица нашој земљи јасно ставило да знања
да не жели да поштује наш територијални интегритет
на Косову и Метохији и условило даље интеграције
постепеним, али децидним признањем КиМ као ентитета који је одвојен од Србије.
Политичка неутралност подразумева успостављање
нових односа Србије и ЕУ који би се заснивали на чистом рачуну и на развијеној економској сарадњи у
обостраном интересу.
Свођење чистог рачуна и здраве економске сарадње
са ЕУ мора да уважи чињеницу да су чланице Европске уније највећи економски партнери Србије али и
да је инсистирање на томе да „ЕУ нема алтернативу“ у условима економске кризе потпуно погрешно.
Политика „безалтернативности“ је та која води ка
економској зависности и губљењу економског суверенитета, док би политика проналажења економских
и политичких алтернатива могла да отвори српској
економији нове хоризонте, тржишта, партнерства и
савезништва.

13. заЛагаЊЕ за ПрЕИСПИТИваЊЕ ССП
Влада Србије је почела са једностраном применом
Споразума о стабилизацији и придруживању 1. јануара 2009. године. Тада је започео процес укидања
царинских баријера за индустријске и пољопривредне производе из ЕУ, са образложењем да се „скрати
време“ између примене споразума и стицања статуса
кандидата за чланство у ЕУ.
ДСС је и тада тврдила, и до сада није променила став,
да је таква одлука штетна по Србију, да домаћу при-

18

вреду, посебно пољопривреднике ставља у неравноправан положај у односу на конкуренте из ЕУ и да
се у његовој примени налази имплицитно признање
Косова као “суседне државе“ са којом треба развијати добросуседске односе. Због тога је наш став да је
потребно усвојити национално одговорну платформу
сарадње са ЕУ, која је заснована на принципима равноправности, државног интегритета и суверенитета
Србије, која је окренута интересима привреде Србије.
На основу такве платформе се не би могли склапати,
а посебно не примењивати, споразуми који су штетни
по било који интерес Србије, а посебно по њен територијални интегритет и државни суверенитет.
Снижење царина на основу ССП значајно је смањило буџетске приходе, а тај мањак у буџету се морао
надокнадити из других извора те су несразмерно повећаване акцизе на гориво, цигарете, кафу и алкохолне напитке. Имајући у виду прве три године примене
ССП процењено је да је укупни губитак само од ненаплаћених царина већи од 500 милиона евра, а као
колатерална штета се појављује повећани трошак
за грађане у виду већих акциза које су за три године
увећане за суму од око 80 милијарди динара.

14. ДрЖавНИ ПоДСТИЦајИ
ИНвЕСТИЦИјама
Донећемо свеобухватан пропис којим ће бити регулисано питање права на државну помоћ, критеријуми
којима давалац државне помоћи треба да се руководи приликом одлучивања, укупан обим средстава
која се могу доделити користећи инструмент државног подстицаја, затим укупан обим и облик државне
помоћи које један корисник може добити.
За одређивање висине државне помоћи инвестицијама користићемо стандарде најразвијенијих европских земаља. Законом ћемо регулисати приоритете
доделе државне помоћи са становишта привредне
гране или географске области у којој се реализује
пројекат за који се траже државни подстицаји.

ПРИОРИТЕТИ, ЦИЉЕВИ И МЕРЕ ЕКОНОМСКОГ ОПОРАВКА У ПЕРИОДУ 2012 - 2017. ГОДИНЕ

Посебну пажњу треба усмерити на оне пројекте који
креирају нова радна места, који су усмерени на улагања у производне делатности, улагања у неразвијена
подручја, и у којима постоји јасно одређено сопствено
учешће носилаца пројекта. Сматрамо да је потребно
направити разлику између тела која се баве оценом
приспелих пријава за државне подстицаје и њиховим
одобравањем, од тела која контролишу начин употребе државних подстицаја и ефекте, како би се избегла
ситуација да исти државни орган одлучује о додели
средстава и врши контролу коришћења средства државне помоћи. Контролу државне помоћи ће обављати комисија независна од извршне власти.

15. ФормИраЊЕ развојНЕ БаНКЕ
Све земље региона, које су успешно прошле кроз
процес транзиције, изградиле и обновиле постојећу инфраструктуру, процес промена у привредној
структури и финансирање изградње инфраструктурних пројеката базирале су на пословању развојних
банака. Поред кредитирања привреде, управљања
кредитним линијама за финансирање инфраструктурних пројеката, развојне банке се баве и пословима издавања гаранција за правна и физичка лица која су склопила кредитне послове са комерцијалним
банкама, а гарант свих пласмана и издатих гаранција
развојне банке је држава.
У Србији основну улогу у кредитирању развоја привреде из државних извора врло успешно обавља
Фонд за развој Србије. Процењује се да би за потребе
убрзаног развоја привреде било неопходно обезбедити бар три пута већи кредитни потенцијал од сада
расположивог. Управо због тога се предлаже да поред Фонда, који треба да настави свој успешан рад,
у процес подршке привреди и инвестицијама буде
укључена новооснована развојна банка. Средства за
пласмане би се обезбедила на бази кредитних линија из међународних финансијских институција (ММФ,
ЕИБ, ЕБРД, развојних банака других држава), кредита од других држава (кредит Руске Федерације) и од

средстава из буџета која су намењена реализацији
капиталних инвестиција, али и на основу издавања
обвезница, са гаранцијом државе.

16. раЦИоНаЛНа ПоТроШЊа УмЕСТо
ШТЕДЊЕ
Криза је допринела да се подразумева да штедња
увек мора бити један од принципа рада државне
управе. Истовремено, држава не сме да престане да
инвестира. Излаз је у инвестицијама и паметном улагању. Све земље које се одговорно понашају према
својој привреди повећале су издвајања за инвестиције како би надокнадиле пад инвестиционе активности
приватног сектора и пад извозне тражње. Док српска
предузећа не постигну конкурентност довољну да
обезбеде раст на бази извоза, држава мора да подстиче домаћу потрошњу кроз инвестиције у грађевинарство, пољопривреду, инфраструктуру, енергетику.
Ове гране обезбеђују највећи број радних места и прихода привреде, а инвестиције ће обезбедити ланчани
ефекат пораста тражње и за производима других грана. Раст тражње ће бити остварен на основу смањења
цена, као и на основу потрошње грађана, чији ће се
приходи осигурати и повећати због покретања инвестиционог циклуса у наведеним гранама.

17. јавНо-ПрИваТНа ПарТНЕрСТва
Јавно-приватно партнерство (ЈПП) као модел финансирања инфраструктурних пројеката има значајне предности над финансирањем на основу издвајања из буџета, а посебно задуживања у иностранству.
ЈПП захтевају мања улагања државе, смањују ризике за обе стране, обезбеђују трансфер технологије,
поделу добити, при томе нема угрожавања својине
над имовином јер су уговори временски ограничени. Примена овог модела финансирања инвестиција
у свету је врло распрострањена у пројектима попут
изградње путева, електрана, мостова, тунела, модернизације пруга и обнављања возног парка, изградње

19

ПРОГРАМ РАЗВОЈA СРБИЈЕ / 2012 – 2017. ГОДИНА / НОВА ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА

комуналне инфраструктуре градова, јавног превоза,
депонија, водовода, канализационе мреже. Имајући
у виду потребе за великим улагањима која су неопходна у модернизацији и изградњи инфраструктуре,
што ће у кратком року дати велики допринос упошљавању домаћих компанија, овај модел финансирања инфраструктурних пројеката ће имати најзначајније место.

18. ПоДСТИЦаЊЕ развоја вЕЛИКИХ
ПрИврЕДНИХ СИСТЕма
Велики привредни системи јавног или приватног сектора су окосница технолошког и индустријског развоја свих земаља. Ова криза је доказала да привреде
чија је снага заснована на конкурентности великих
привредних система имају већу стабилност. Рад великих система везује упошљеност и конкурентност
највећег дела малих и средњих предузећа, понекад
и читавих региона, обезбеђује усавршавање техничке
и кадровске основе привреде, пресудно утиче на извозне резултате земље, те њихову улогу треба схватити много шире од тумачења заснованог на броју
запослених и економској ефикасности. Оживљавање
рада великих привредних система ће допринети и
подмлађивању кадровске структуре инжењерског и
високостручног кадра, као и радника у производњи.
Млади људи морају имати олакшан пут запошљавању у привреди.

19. ПрИваТИзаЦИја јавНог СЕКТора
ПрИврЕДЕ
Приватизацију и улагање приватних улагача у формирање компанија у домену јавног сектора треба
подстицати на националном и локалном нивоу, али
кључна јавна предузећа морају остати у претежно
државном власништву.
Јавни сектор привреде треба реформисати тако да се
најпре, кроз организационо и финансијско реструкту-

20

рирање, обезбеди његова способност да конкурише
приватним понуђачима јавних услуга, што треба да
буде учињено у року од најдаље три године. За то
време треба отклонити све административне и регулаторне препреке уласку приватних улагача и компанија у сектор јавних услуга, а када се створи критична маса понуђача, кроз дерегулацију цена, отворити
простор за равноправну утакмицу свих учесника на
тржишту за придобијање постојећих и нових корисника производа и услуга.
Рад, цене и квалитет услуга јавног сектора треба регулисати кроз контролу и утицај регулаторних тела
која морају бити ослобођена од утицаја државних органа, посебно појединих партија.
За јавни сектор постоји велико интересовање страних улагача које је за сада занемарено. Стварањем
услова за мањинско улагање и за изградњу нових капацитета на принципима заједничког улагања са државним компанијама и концесија, треба искористити
испољену заинтересованост без губитка контроле
над тим сектором.

20. УНаПрЕЂЕЊЕ КомУНаЛНЕ
ИНФраСТрУКТУрЕ И ЕФИКаСНоСТИ
раДа јавНо-КомУНаЛНИХ ПрЕДУзЕЋа
Током израде Локалних програма развоја, многе општине су истакле да се још увек суочавају са озбиљним проблемима недостатка квалитетне пијаће воде,
другима је највећи проблем питање одвођења отпадних вода, у трећима управљање чврстим отпадом, а
у свима су цене и квалитет испоруке гаса апострофирани као нарастајући проблем. При томе становници
Србије, посебно већих градова, издвајају и до 30 %
месечне зараде за плаћање комуналних услуга (гаса,
воде, градског превоза, одржавања јавних и зелених површина, одношења смећа, јавног осветљења
и других рачуна). Један од разлога толиког учешћа
трошкова комуналних услуга у укупним трошковима
домаћинстава је и монополски положај и одговарају-

ПРИОРИТЕТИ, ЦИЉЕВИ И МЕРЕ ЕКОНОМСКОГ ОПОРАВКА У ПЕРИОДУ 2012 - 2017. ГОДИНЕ

ће понашање јавно комуналних предузећа. Решење
се налази у репрограмирању дугова грађана и укидању затезних камата за дуговања краћа од 6 месеци,
усклађивању цена са растом просечних зарада, а не
као до сада са порастом цена на мало, и рационалнијем пословању јавних комуналних предузећа на основу уштеда у непотребним трошковима.

21. заШТИТа ДомаЋИХ ПоНУЂаЧа
У време економске кризе одговори на текуће проблеме морају бити ефикасни, а један од начина да држава одговори захтевима привреде јесте и њена активна
улога као наручиоца у поступцима јавних набавки. Показало се да су, у условима кризе, за мерама заштите
домаће индустрије и домаће привреде посегле и најразвијеније земље света. Подршка домаћој привреди
није питање протекционизма, већ економске рационалности, јер за време кризе нема важнијег задатка
од очувања домаће привреде и радних места. С обзиром да многи понуђачи на тендерима јавних предузећа и државе учествују нудећи стране производе,
понекад потпуно сумњивог квалитета, али често са
дампиншким ценама, како би довели до пропасти домаћу конкуренцију, крајње је време да се прецизније
дефинише шта је то домаћи производ и да се његовом произвођачу дају значајне предности у односу на
стране производе, наравно, никада на штету грађана
Републике Србије као крајњих корисника.

22. развој ПоЉоПрИврЕДЕ

укрупњавање поседа који се обрађују, пуна примена
основних агротехничких мера као што је наводњавање и коришћење вештачког ђубрива, организовани и
конкурентни откуп уз гарантоване цене. Субвенције
за млеко и месо морају да прате трендове њихових
кретања у земљама у окружењу.
Да бисмо остварили овај циљ, обезбедићемо двоструко већи аграрни буџет од онога који Србија има
данас. На основу већег буџета ће моћи да се обезбеде повећане инвестиције у опрему и механизацију.
Да би се повећана издвајања искористила на најбољи начин, неопходно је подићи ниво знања о примени нових технологија, увођењу стандарда и добре
пољопривредне праксе, као и продаји, маркетингу и
управљању газдинством.
Финансијска подршка пољопривреди не треба да зависи само од обрађиване површине или броја грла
стоке, већ ће бити усмерена и на премирање цена
производа, како би се подстакла заинтересованост
за веће приносе, затим на смањење цена репроматеријала и потребне опреме, а посебни програми
подршке треба да буду усмерени на јачање инфраструктуре произвођача који имају извозне потенцијале. Правилним усмеравањем подршке и подстицањем конкуренције на страни откупа обезбедићемо
субвенционисање произвођача и корисника, уместо
оних који тргују производима.
Финансираћемо програме пољопривреде који су
повезани са вишим фазама прераде и заједничке
производње, како би обезбедили супституцију увоза бројних прехрамбених производа, али и повећали
економски капацитет извоза заснованог на пољопривредним производима.

Развој пољопривредне производње и очување
аграрних ресурса Србије представља један од наших
најважнијих циљева. Економски потенцијали пољопривреде, имајући у виду њен значај за прерађивачку индустрију, трговину и туризам, представљају највећу развојну шансу Србије у ближој будућности.

23. рЕвИТаЛИзаЦИја И ИзграДЊа
СИСТЕма за НавоДЊаваЊЕ

Економски напредак пољопривреде може да се очекује ако се обезбеди убрзана обнова механизације,

Имајући у виду климатске и друге промене наводњавање остаје један од озбиљних задатака државе

21

ПРОГРАМ РАЗВОЈA СРБИЈЕ / 2012 – 2017. ГОДИНА / НОВА ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА

у будућности, јер приватне инвестиције се у том сегменту могу очекивати само у домену набавке опреме за наводњавање. Уз незнатне инвестиције у Војводини би могло да се наводњава 100.000 хектара,
значи пет пута више. То је врло реалан план када се
зна да канал Д-Т-Д сада обухвата 960 километара каналске мреже, и да има више од 22.000 километара
каналске мреже која се делимично може повезати
са главним каналом. Одводњавање милион хектара и наводњавање 500.000 хектара је циљ највећег
инфраструктурног пројеката у пољопривреди. До тог
циља можемо доћи до 2020. године, а до остварења прве фазе већ за три године, јер у тој фази нису
потребна ископавања нових канала, већ само санације преводница, продубљавања канала и уградња
савременијих и јачих пумпи.
Средства за реализацију овог пројекта биће обезбеђена иницирањем кредитног аранжмана са Руском
Федерацијом и привлачењем стратешких улагача који у овом послу имају позитивна искуства, попут улагача из Израела, Холандије и Бразила.

24. ЕНЕргЕТИКа
Нове инвестиције у енергетски сектор осим генерисања радних места и замаха који ће донети привреди, стварају неопходне, инфраструктурне предуслове за долазак инвестиција у друге гране привреде.
Србија ће изградњом нових енергетских капацитета
постати енергетски лидер овог дела Европе и привлачна дестинација за инвеститоре, поготову оне
који користе гас као сировину или енергент у процесу производње. Залажемо се да се финансирање крупних енергетских пројеката ради и уз партнерство са приватним сектором. За реконструкцију
постојећих енергетских капацитета потребно је пронаћи средства у виду докапитализације како би држава задржала већински и контролни пакет акција.
Донећемо законе и мере који ће допринети рационалнијој употреби енергије, посебно електричне

22

енергије. За енергетску будућност Србије и региона важну улогу има ефикасна реализација пројекта
Јужни ток и гасификација земље. Покренућемо коришћење обновљивих и еколошки чистих енергетских потенцијала наших река, ветра и сунца које је
у Србији потпуно занемарено, а инвестиције у тим
сегментима енергетике у свету расту по најбржим
стопама.

25. развој граЂЕвИНарСТва
У прошлости је број запослених у грађевинарству
био и пет пута већи, а пре само три године био је
већи за 30.000. Лоше стање у грађевинарству, које у свом деловању укључује преко 30 привредних
грана, довело је до значајног смањења обима послова, па и до веома отежаног рада других привредних грана. Због тога је пораст инвестиција у
грађевинарству један од кључних приоритета ДСС
у наредном периоду. ДСС ће се посебно залагати
да оно добије статус једног од стратешких сектора
развоја. Стога је оснивање јединственог министарства просторног планирања и грађевине решење
за централизацију мера и напора за опоравак грађевинске индустрије и изградње у Србији. Неопходно је и убрзање процедура за добијање грађевинских дозвола и решавање имовинско-правних
питања, које се годинама обећава. Увођење интегрисаног информационог система који увезује све
чиниоце издавања дозволе од судова, нотара на
овери уговора, преко пореске управе, катастра,
дирекције за изградњу и надлежних секретаријата је само једна од мера која би допринела
остварењу тог циља. Друга је завршетак катастра
непокретности као предуслова за решење имовинско-правних односа државе и приватног сектора.
Предлажемо и оснивање гарантног фонда од неактивне државне имовине, који би обезбеђивао банкарске гаранције грађевинским предузећима да би
могла да изводе радове у земљи и иностранству,
као и да репрограмирају обавезе које имају према
банкарском сектору.

ПРИОРИТЕТИ, ЦИЉЕВИ И МЕРЕ ЕКОНОМСКОГ ОПОРАВКА У ПЕРИОДУ 2012 - 2017. ГОДИНЕ

26. рУраЛНИ развој И оЧУваЊЕ СЕЛа
Један од највећих структурних проблема српског
друштва данас јесте брзо смањивање и старење сеоског становништва, као и девастација пољопривреде,
што је последица вишедеценијског занемаривања
руралног развоја. Заустављање негативних процеса
који су захватили сеоско становништво могуће је постићи стварањем бољих услова живота, као и повећањем прилика за проналажење посла, изван пољопривреде. Централним мерама ћемо решити питање
откупа производа, створити услове за подизање мањих погона за прераду пољопривредних производа,
изградњу складишта и набавку хладњача. Посебан
акценат ће бити стављен на обезбеђење неопходне
инфраструктуре (комунална инфраструктура, системи
за наводњавање, локални путеви, телефон и интернет итд.) и унапређење услужних делатности везаних
за пољопривреду, попут туризма, трговине и других
делатности. Подршка ће бити пружена и када је у
питању изградња регионалног идентитета, примена
активног маркетинга и стварање брендова. Посебни
програми ће бити намењени очувању обновљивих и
необновљивих природних ресурса и унапређењу животне средине, која ће и у будућности бити главна
предност руралних средина.

27. ПрЕДУзЕТНИШТво И развој маЛИХ
И СрЕДЊИХ ПрЕДУзЕЋа (мСПП)
Да бисмо унапредили структуру и економску снагу
сектора МСП, из буџета намењеног подршци МСП,
путем кредита и бесповратних улагања, допринећемо афирмацији производних малих и средњих
предузећа кроз укључивање у пројекте са великим
предузећима; суфинансираћемо активности усмерене на иновације и конкурентност и повезивање са
научно-истраживачким организацијама. Из фонда
који ће бити намењен подршци извозу, издвојиће се
посебна средства за извоз предузећа која у ранијем
периоду нису никада извозила, која имају оригиналан производ, заснован на домаћем знању и ресур-

сима и за производе који могу представљати српски
бренд на страним тржиштима. Створићемо услове
за бржи развој финансијских тржишта, јачање конкуренције на банкарском тржишту и за оснивање
специфичних институција намењених финансирању
МСПП.

28. заШТИТа ЖИвоТНЕ СрЕДИНЕ
Србија треба да тежи сталном економском расту, али
таквом који обезбеђује очување њених природних
ресурса и заштиту животне средине. Суштина таквог
развоја заснива се на принципу “мисли зелено” који
налаже хуманизацију принципа традиционалне економије и друштвени развој који ће обезбедити склад
између потребе за економским растом и очувањем
животне средине.
Како бисмо смањили утицај отпада на животну средину, потребно је успоставити систем управљања отпадом којим би се он стварао контролисано и даље
третирао у складу са принципима очувања животне средине. То подразумева дефинисање стратегије управљања отпадом која би одредила начине за
превенцију и смањење настајања отпада, као и могућности његовог поновног коришћења и враћања у
потрошњу. Коришћењем отпада као алтернативног
извора енергије наше друштво може да оствари значајне уштеде са аспекта смањења потрошње струје
и других енергената, док предузетништво у области
управљања отпадом може да буде прилика за отварање великог броја радних места и остваривање
профита кроз директне домаће и стране инвестиције.

29. ДУНав Као КорИДор
заПоШЉаваЊа
Паневропски Коридор 7 или Дунавски коридор је један од најважнијих европских путева, а заједно са
Рајном и Мајном представља најважнији водени пут
на континенту. Овај коридор је заправо потенцијал

23

ПРОГРАМ РАЗВОЈA СРБИЈЕ / 2012 – 2017. ГОДИНА / НОВА ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА

који нам доноси Дунав, који је кроз Србију плован
целом дужином, а недовољно је искоришћен. Ако
се узме у обзир чињеница да је речни транспорт један од најјефтинијих видова транспорта и да се у
будућности очекује његова експанзија, јасно је да
овај пловни пут треба да буде један од приоритета.
Предност улагања у овај коридор лежи и у чињеници да путни, железнички, ваздушни и други коридори у које треба улагати могу бити заобиђени, али
овај, ни за Европу, а ни за нас нема алтернативу.
За изградњу пристаништа, модернизацију и ширење
транспортних и претоварних капацитета постоје заинтересовани улагачи, али решавање питања урбанистичког планирања, повезивања са осталим видовима транспорта (интермодални системи) и добијање
дозвола за рад, представља препреку коју ћемо отклонити у врло кратком року. Оживљавање транспорта на
Дунаву би допринело повећању инвестиција у водени
транспорт и на другим пловним рекама и на каналима.

30. ТрговИНа
Трговина је, по обиму промета, нивоу запослености,
и доприносом у расту бруто домаћег производа, једна од најзначајнијих привредних грана. Пре почетка кризе стопа раста трговине и услуга је била два
до три пута већа од раста бруто домаћег производа,
а и у време кризе њен пад је мањи од пада индустријске производње. Захваљујући томе што је радно интензивна грана са релативно малим захтевима у односу на квалификације запослених, трговина
може дати снажан допринос динамици тржишта
рада. Највећи проблем у овој области представља
недовољна конкуренција, која је резултат још увек
растуће концентрације у сектору трговине и високих баријера за долазак нових страних ланаца малопродаје. Недовољна конкуренција има за последицу повећање цене роба и угрожавање стандарда
грађана. ДСС ће увек подржавати јачање домаћих
трговинских субјеката, њихово осавремењивање у
пословању, јачање њихове материјалне основе и

24

подизање конкурентности на тржишту. Регионална неравномерност понуде роба наводи на потребу поспешивања територијалне децентрализације
трговинске мреже и великих трговинских центара,
осавремењивање понуде трговинских услуга путем
коришћења достигнућа е-трговине, што је прилика
за улазак нових инвеститора у сектору малопродаје.
Слаби извозни резултати су делимично резултат
неорганизованог наступа српских компанија, посебно у сектору прехрамбених производа, на тржиштима малопродаје у земљама у региону, тако да ћемо
обезбедити подстицаје за излазак наших трговинских компанија на страна тржишта и координацију
њиховог наступа са домаћим произвођачима. ДСС
ће увек подржавати домаће трговинске субјекте да
отварају супермаркете и мегамаркете у земљама
ЦЕФТЕ и у земаљама са којима имамо споразуме о
бесцаринском пословању, чиме ће се допринети већем извозу посебно прехрамбених роба.

31. ТУрИзам
Српски туристички потенцијали нису до сада довољно искоришћени, нити је туризам заузео значајну
позицију у развојној политици Србије, иако располажемо значајним ресурсима за развој бањског, зимског, здравственог, транзитног, конгресног, верског
и градског туризма. Кључне активности у развоју
области туризма у Србији ће се односити на изградњу туристичког бренда Србије, туристичких центара и догађаја, што ће допринети повећању броја и
повољнијој структури страних гостију, продужењу
њиховог боравка у Србији, већој ванпансионској потрошњи, као и уједначавању искоришћености туристичких капацитета у свим деловима земље и свим
видовима туристичке понуде.
Да би се сви потенцијали и посебне врсте туристичких производа искористили у потпуности, потребно
је креирати туристичку понуду тако да обједини природне потенцијале са културним и историјским наслеђем.

ПРИОРИТЕТИ, ЦИЉЕВИ И МЕРЕ ЕКОНОМСКОГ ОПОРАВКА У ПЕРИОДУ 2012 - 2017. ГОДИНЕ

Србија располаже изузетним здравственим радницима који су се доказали на међународном плану и
који постижу одличне резултате у кардио хирургији,
ортопедији, физијатрији, хирургији ока, пластичној
хирургији и другим гранама класичне медицине. Повезивањем компетенција запослених са унапређеном здравственом инфраструктуром, лековитошћу
наших бања, ваздуха и историјским наслеђем, може
се остварити потпуни заокрет у моделу здравственог туризма. Здравствени туризам је једна од најбрже растућих грана туризма и добија на значају, због
све већих разлика у цени и квалитету здравствене
заштите, а све мањих баријера због проблема транспорта на било коју дестинацију. Овај приступ би допринео упошљавању текућег вишка медицинских
радника и привукао сасвим други сегмент посетилаца Србије.

32. НамЕНСКа ИНДУСТрИја
Некада је наменска индустрија упошљавала преко
20.000 високостручних кадрова машинске, електротехничке, хемијске и других струка и била је носилац
привредног и технолошког развоја земље. У будућности ћемо обезбедити услове за модернизацију,
техничко опремање и научно-истраживачки развој
наменске производње, како би се поново успоставило технолошко лидерство ове делатности и како
би се привукли врхунски млади инжењери и стручњаци за рад у овој индустрији. Ценећи да је велики
део производних капацитета и поред свега очуван и
да постоји интерес наших традиционалних тржишта
за даљом сарадњом, неопходно је повећати напоре
за упошљавање њених капацитета кроз јачање присутности на међународном тржишту и технолошку
сарадњу са лидерима у овој грани. Извоз лаког наоружања и муниције ће бити значајно увећан јер ће
бити обезбеђена средства за технолошко усавршавање производње и финансирање извоза. При томе такав извоз није претња миру на међународном
плану, јер ће он бити усклађен са свим ограничењима која постављају повеље и одлуке Уједињењих

нација, којих се Србија придржава и у свим другим
областима.

33. ИНоваЦИјЕ, НаУЧНо-ИСТраЖИваЧКИ
раД И оБразоваЊЕ
Некада је једна од кључних предности српских компанија била стручност запослених. Данас, а још више
у будућности, стварање технолошких иновација, примена високих технологија, способност и брзина трансфера најсавременијих достигнућа науке и технике у
производне погоне, опредељиваће које компаније,
али и нације, имају перспективу. Знања која данашњи студенти стичу на факултетима, истраживачки
пројекти који се спроводе у институтима и у развојним центрима компанија определиће будућност српске привреде. Технолошка опремљеност модерних
компанија, дигитализација у производним погонима
и електронско пословање у администрацији утичу на
то да и компетенције средње образованих запослених морају бити унапређене и стално обнављане.
Деценијама уназад су инжењери који су се школовали у Србији најтраженији кадар у западној Европи и САД. Ако је њихово знање извор успеха у тим
земљама, нема разлога да не верујемо у његову
снагу да покрене и домаћу привреду. Због тога ћемо издвојити много више средстава за повећање
броја студената природних и техничких наука и за
осавремењивање програма и начина на које инжењери свих видова стичу своја знања како би до
2016. године њихов удео у укупном броју студената
био преко 50 %. Број инжењера који ће се школовати у будућности и повезаност њиховог знања са
практичним потребама производних компанија у
машинској, електро и хемијској индустрији ће бити
пресудан за долазак инвеститора из тих грана. Ако
су циљеви земаља, које су највећи извозници, везани за повећање броја инжењера изнад броја високообразованих у свим другим областима, онда ни
Србија нема други правац развоја образовања сем
да усвоји ту сразмеру.

25

ПРОГРАМ РАЗВОЈA СРБИЈЕ / 2012 – 2017. ГОДИНА / НОВА ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА

Недостатак значајнијих средстава за финансирање
научно - истраживачког рада у домену основних,
фундаменталних истраживања, као и све мање кадра који је усмерен на ту врсту истраживања, нас је
определио да се залажемо за повећање издвајања
за конкретне пројекте развојног и иновационог карактера. Комерцијализација развојних резултата ће
бити финансијски, али и стратешки циљ улагања у
науку у средњерочном периоду, док ће се учешће у
пројектима основних истраживања стимулисати кроз
укључивање у међународне мреже институција које,
за те намене, располажу свим потребним ресурсима.
Како су многи институти, лабораторије и научни центри изгубили директну повезаност са потребама привреде или су поједине привредне гране изгубиле интерес да са њима непосредно сарађују, неопходно је
обезбедити њихову повезаност на бази приватизације. Облик власништва не гарантује научне резултате,
док интерес за профитом гарантује притисак да се резултати остваре. Суфинансирање пројеката привреде
усмерених на развој технологија и производа ће бити
пракса министарства задуженог за науку. Удвостручићемо улагање буџета у науку, уз услов да се смањи
финансирање плата, а да се значајно унапреди финансирање резултата пројеката, чиме ова издвајања
губе карактер трошка и постају инвестиција.

34. равНомЕрНИ рЕгИоНаЛНИ развој
Имајући у виду садашњу економску кризу, питање
равномерног регионалног развоја добија још више на
значају јер ће њене последице бити теже у оним деловима земље који су и до сада били слабије развијени.
Створићемо законске, институционалне и финансијске услове за давање подстицаја инвеститорима у
недовољно развијеним општинама. Обим и врсте
пружених подстицаја инвестицијама треба прилагодити степену развијености региона и конкретне општине у којој се улагање реализује, како би се смањивале и унутар-регионалне разлике. Подстицаји
инвестицијама ће зависити и од броја и квалификационе структуре запослених на основу инвестиције,

26

врсте делатности, технолошког нивоа инсталиране
опреме, извозне перспективе пословања, као и броја коопераната који се ангажују у оквиру Србије. Подршку инвестицијама у неразвијеним подручјима
треба пружати на основу донетих закона о контроли
државне помоћи, усвојених одлука о степену неразвијености региона и унапред познатих критеријума.
Директно преговарање о видовима и висини помоћи стратешким инвеститорима ће бити могуће само
на основу одлуке и овлашћења највиших органа
власти у Србији. На тај начин ће бити обезбеђена
равноправност свих потенцијалних инвеститора као
и свих неразвијених региона у Србији.

35. СТвараЊЕ ЕКоНомСКИХ зоНа
оД ПоСЕБНог ИНТЕрЕСа за
рЕгИоНаЛНИ развој
Приступ регионалном развоју, посебно најнеразвијенијих општина, мора да се промени. Приоритет треба
да имају општине са највећим проблемима, а не оне
са највећим досадашњим улагањима. Држава такве
општине треба да афирмише као зоне од посебног
економског значаја за регионални развој Србије.
Када говоримо о улози државе у помоћи инвестицијама за развој неразвијених општина, нагласак треба
да буде на пореским олакшицама, а не на директном
плаћању које оптерећује буџет. Држава треба да направи мапу економских зона у којима ће, у складу са
степеном неразвијености, одредити категорије пореских олакшица за заинтересоване инвеститоре.
Пореске олакшице треба давати свима који могу да
допринесу отварању нових радних места. То подразумева потпуно ослобађање од плаћања свих пореза,
осим ПДВ. Ослобађањем од пореза држава оставља
простор инвеститорима да улажу више средстава у
технолошки развој и повећање броја запослених.
Овим олакшицама се не би значајно смањили буџетски приходи, јер су они и данас у тим срединама ми-

ПРИОРИТЕТИ, ЦИЉЕВИ И МЕРЕ ЕКОНОМСКОГ ОПОРАВКА У ПЕРИОДУ 2012 - 2017. ГОДИНЕ

нимални, али би многе компаније које плаћају високе
порезе у другим деловима Србије и региону, биле мотивисаније да улажу у ова подручја.
Демократска странка Србије сматра да су питања
„београдизације“ и смањење броја становника Србије суштински проблеми који на дужи рок прете да
демографски и економски дестабилизују државу.
Ово су унутрашња питања од највишег значаја и више нема простора за одлагање њиховог решавања.

36. СоЦИјаЛНа заШТИТа
У условима економске кризе ризици социјалне угрожености и потребе за социјалним збрињавањем се
повећавају. Највећем ризику сиромаштва изложена
су лица са ниским нивоом образовања, незапослена и
издржавана лица, старији, становници руралних подручја и посебно угрожене групе као што су особе са
инвалидитетом, избеглице и расељена лица. Проблеми економске сигурности ових група становника су повезани са обезбеђењем понуде радних места, али и са
стварањем фондова намењених тим потребама. Директна издвајања за њихово збрињавање треба заменити програмима упошљавања и подстицања њихове
пословне покретљивости на основу повећања њихових квалификација, мотивације за тражење запослења и мотивације послодаваца да креирају одговарајућа радна места. Одређени број радних места намењен
овим групама становништва мора бити покренут кроз
јавне радове на националном и локалном нивоу.
Посебни програми помоћи морају бити развијени за
лица која остају без посла, услед дејства економске
кризе. Многи од њих, читаве породице, су додатно
угрожене чињеницом да су њихова примања оптерећена отплатом кредита, а имовина хипотеком. За такве људе мора постојати алтернатива јер економска
криза не сме бити разлог њихове трагедије. Продужење трајања права на новчане накнаде за незапосленост ће бити уведено као знак уважавања социјалних ризика насталих економском кризом.

Држава не може своју одговорност за социјални положај грађана да пребаци на привреду и да административним мерама онемогућава отпуштање радника,
већ је дужна да обезбеди да се створи више радних
места него што ће се затворити и у том циљу мора да
развије одговарајуће инструменте, уз успостављање
договора између социјалних партнера о равномерном
преузимању дела терета економске кризе.

37. ПЕНзИјЕ
Ниво пензија ће бити усклађиван са кретањем раста
зарада, али и заштићен од обезвређивања услед монетарних и тржишних промена. Фондови за исплату
пензија морају диверзификовати изворе финансирања кроз капитализацију ранијих улагања пензионих
фондова, кроз будућа улагања у државне хартије од
вредности и финансирање капиталних инфраструктурних пројеката, како би се смањила потреба за буџетским трансферима. Процес отварања пензионог
осигурања према приватним фондовима треба да
буде подржан експлицитним законским решењима,
која ће на дуги рок обезбедити преусмеравање терета осигурања са државних фондова на приватне.

38. зДравСТвЕНа ИНФраСТрУКТУра
За здравствену заштиту се годишње издвајају врло
значајна средства, у здравству ради преко сто хиљада грађана, узимају се значајни кредити из међународних извора. Поред свих људских и материјалних
капацитета чекање на поједине врсте услуга је недопустиво дуго, док поједини лекари и установе нису
искоришћене, а неколико хиљада лекара чека на свој
први посао. Наведена запажања показују да постоје
крупни пропусти у мрежи и организацији здравствених установа и систему образовања у здравству.
Зато ћемо наставити са изградњом нових здравствених капацитета јер је здравље нације и сваког појединца највећа гаранција његовог економског благо-

27

ПРОГРАМ РАЗВОЈA СРБИЈЕ / 2012 – 2017. ГОДИНА / НОВА ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА

стања. Издвојиће се потребна средства за изградњу
два клиничко-болничка центра на југу и западу Србије, како би се здравствена заштита становника тих
региона довела на ниво који постоји у развијеним
центрима здравства у другим деловима Србије, и да
би се створили капацитети који ће се понудити на тржишту здравствених услуга и околних земаља чије
здравство није на том нивоу развоја.

39. КорУПЦИја
Енергично ћемо радити на сузбијању корупције, свим
расположивим законским мерама и бескомпромисним
деловањем институција, како бисмо створили државу
која се према стандардима савременог цивилизованог
света може легитимисати као држава у којој постоји
владавина права и која је способна да се равноправно
укључи у међународне интеграционе токове.
Јавна предузећа, државне службенике и њихове
руководиоце треба заштитити од искушења корупционих ризика. Створићемо техничку и организациону основу за увођење електронских набавки, централизоване набавке за целокупни јавни сектор и
транспарентније процедуре реализације и контроле
склопљених уговора. За рад антикорупцијских тела и
институција треба створити најсавременије техничке
и административне услове.

40. ЕКоНомСКИ развој КоСова
И мЕТоХИјЕ
Економски просперитет Косова и Метохије је немогуће замислити изван снажне интеграције у економске
токове целокупне привреде Србије. За остварење
тог циља, неопходно је обезбедити јачање институционалних капацитета српске заједнице, односно
активирање функција свих институција државе које
су значајне за подршку привредном развоју. За економску ревитализацију Косова и Метохије неопходно
је обезбедити већу искоришћеност локалних ресур-

28

са, пружити непосредне финансијске и административне подстицаје предузетништву, развоју пољопривреде и раду великих система чији су капацитети
очувани, односно стварању услова за економску одрживост становништва на бази сопствених прихода и
делатности предузећа.
Кључна претпоставка за остваривање наших циљева
јесте обезбеђење пуне правне и физичке сигурности
за грађане српске националности, на територији целог Косова и Метохије. Обезбедићемо заштиту имовине грађана, предузећа и државе Србије од нелегалне
приватизације, бесправног коришћења и узурпације
од стране институција привремене управе и приватних лица, чиме се нарушавају основна имовинска и
економска права становника наше јужне покрајине и
државе Србије, као титулара над природним ресурсима, јавним предузећима и јавним добрима.

41. рЕСТИТУЦИја
За нас је питање реституције и задовољење интереса
власника одузете имовине један од приоритета, како
са становишта обезбеђења основних права, тако и зато што сматрамо да је за будући економски развој Србије неопходно разрешити спорне имовинске односе,
који представљају баласт већим улагањима и самим
тим већем запошљавању. Решење овог питања треба
уредити на начин који највише одговара стандардима
прихваћеним у међународним правним нормама.

42. ДИјаСПора
Србија треба да ради на стварању истинског партнерства са дијаспором и први корак у извршењу тог
задатка јесте враћање поверења дијаспоре у државу
и њене институције. Интелектуални капитал дијаспоре је од непроцењивог значаја за матицу.
Један од видова партнерства који убудуће треба
развијати јесте веће и чешће ангажовање стручња-

ПРИОРИТЕТИ, ЦИЉЕВИ И МЕРЕ ЕКОНОМСКОГ ОПОРАВКА У ПЕРИОДУ 2012 - 2017. ГОДИНЕ

ка из дијаспоре у пословима у Србији. У дијаспори
је овом тренутку идентификовано преко 5000 доктора наука, магистара, професора и истраживача на
универзитетима у свету, као и велики број лекара,
инжењера и пословних људи. Тај део дијаспоре на
најбољи начин представља Србију у међународној
заједници и помаже нашој земљи на њеном путу
приближавања партнерима у свету. Годишњи прилив средстава из дијаспоре је вредан као половина укупног извоза Србије и у том смислу дијаспора
представља важан извор економске стабилности
земље и доброг дела грађана. Како би одговорила
на проблем даљег одлива младог становништва из
земље, Србија треба да елиминише све неекономске узроке њиховог одласка настале било којим видом дискриминације, неспремношћу за извршење
реформи или доношењем ретроградних закона, као
и да омогући најбоље услове за њихово образовање и запошљавање.

43. заПоШЉаваЊЕ ЖЕНа
Стопа незапослености жена у Србији знатно је већа него у земљама Европске уније, а најугроженија
је популација жена са нижим степеном образовања,
али се Србија у условима кризе суочила и са великим проблемима које на тржишту рада имају жене
средњег образовања. Демократска странка Србије се
залаже за унапређење положаја жена у друштву мерама активне економске политике, која се темељи на
промени прописа са становишта положаја жена на
тржишту рада, посебно трудница и оних које остају
без посла након већег броја година стажа. Држава
треба да спроведе активну кампању усмерену ка сти-

мулисању женског предузетништва и самозапошљавања. Сматрамо да је потребно увести стимулативне
мере у пореској политици како би се дали подстицаји
послодавцима за запошљавање жена. Залажемо се
за повећање учешћа жена у управљачким органима
јавних предузећа на свим нивоима.

44. вИСоКЕ ТЕХНоЛогИјЕ
Високе технологије, а највише информационе и телекомуникационе, су пресудне за сарадњу са развијеним земљама и инвеститорима чије пословање исказује највећи раст. Да би се покренуле такве компаније
у Србији и да би се привукли такви инвеститори, постојећа информациона и телекомуникациона инфраструктура мора бити унапређена, као и доступност
знања о начину њиховог коришћења у свим гранама
реалног сектора, државе и потреба грађана. Образовни систем треба у знатно већој мери усмерити на
стицање знања и вештина заснованих на дигиталној
технологији. Подршка најразвијенијих земаља коришћењу рачунара, информатике и интернета у пословне сврхе и пружање електронских услуга грађанима,
као и унапређењу размене информација уз коришћење најсавременијих достигнућа науке још увек расте.
Да бисмо изашли на пут достизања тих трендова, издвајање државних средстава за те намене мора бити
повећано неколико пута.
У најскоријој будућности, такође, треба стварати
услове за почетак развоја нанотехнологија и биотехнологија у сарадњи са светским лидерима у овим
областима, стварајући основу за развој сопственог
знања.

29

ЗДРАВСТВЕНА ИНФРАСТРУКТУРА, МЕДИЦИНСКИ И БАЊСКИ ТУРИЗАМ

3

јавНЕ
ФИНаНСИјЕ

31

ПРОГРАМ РАЗВОЈA СРБИЈЕ / 2012 – 2017. ГОДИНА / НОВА ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА

32

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

3.1. Буџет
Раст дефицита уз истовремено смањење капиталних
инвестиција из буџета, субвенција привреди и пољопривреди и раст учешћа плата у јавној управи и пензија у буџету, у условима деловања економске кризе
је недопустиво. Ипак, набројане девијације економске политике представљају основне карактеристике
јавних финансија наше земље у периоду од 2008. године. ДСС ће на сваки начин настојати да смањи јавну потрошњу и повећа јавне инвестиције, што су два
основна правца промене политике јавних финансија
Србије које се морају одразити и на структуру самог
буџета земље.
Зато и даље тврдимо да је потребно што пре усвојити концепт штедљиве државне администрације, а
трошење буџетских средстава треба ставити под снажну контролу скупштине и јавности, што подразумева редовно подношење завршних рачуна државних
органа и локалних самоуправа, као и јавних предузећа у државном власништву. Јавну потрошњу треба
свести на меру развијености привреде, а њен раст
условити повећањем улагања у капиталне пројекте и
подршку привреди.
Да је примењивана таква економска политика не би
се могло десити да издвајања за капиталне инвестиције буду стално смањивана, тако да су у последње
четири године смањена три пута, са 65 на 22 милијарде динара, док су оптерећења привреде и грађана расла. Највећи раст су забележиле акцизе чија је
укупна вредност повећана са 61 на 191 милијарду
динара, или више од три пута.
Једино растерећење су забележиле компаније које
се баве увозом роба из Европске уније, захваљујући
примени ССП због чега су губици прихода од царина
већи од 500 милиона евра.
ДСС се снажно залаже за примену економске политике чији ће приоритет бити развој домаће привреде, радна места наших грађана и раст извоза, тако

да ћемо сваку од поменутих оријентација преокренути у том правцу. Веће растерећење привреде, на
основу смањења јавне потрошње, веће инвестиције
у инфраструктуру и веће субвенције привреди и пољопривреди биће основа преокрета у вођењу јавних
финансија за који се залажемо.
Буџете треба припремати за период од три године,
како би се обезбедила буџетска и макроекономска
стабилност и реализовале неопходне реформе у домену промене структуре прихода и расхода буџета уз
што мање потреса. На тај начин економска политика
може да се мења а да то не изазива нестабилност и
страх од будућности, што је један од најважнијих захтева домаћих и страних улагача у привреду.
У време економске кризе и након њеног окончања
посебна пажња мора бити посвећена стабилности
извршавања буџетских обавеза према корисницима
буџета, али још више према пореским обвезницима с
обзиром да је и досадашња јавна потрошња превелика. Зато је за ДСС недопустива економска политика која доводи до сталног раста дефицита, који је за
три године са 14 порастао на 140 милијарди динара,
чему је највећи разлог повећање учешћа плата државних службеника и социјалних трансфера.
Инсистирајући на прокламованој социјалној одговорности сваке године имамо све више социјално дефинисан буџет, губећи из вида чињеницу да је на тај
начин и главни финансијер таквог буџета постао део
социјалног проблема, а то је сама привреда. Људи су
данима тражили своје плате од владе, иако раде у
приватним предузећима, скретали пажњу не тежак
живот, а и поред тога се повећавало оптерећење за
привреду на рачун неодрживог социјалног компромиса. ДСС сматра да најодговорнију социјалну политику воде оне владе које обезбеђују привредни раст,
запошљавање и веће плате за рад у привреди и у
пољу.
Посебан проблем у буџету Србије представља раст
трошкова камата на узете кредите и пласиране хар-

33

ПРОГРАМ РАЗВОЈA СРБИЈЕ / 2012 – 2017. ГОДИНА / НОВА ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА

тије тако да је трошак задуживања годишње порастао са 16 на око 60 милијарди динара или 600 милиона евра годишње. То је најбољи показатељ цене
коју је Србија, посебно њена привреда, платила због
погрешне економске политике. Можда смо још већу
цену платили индиректно јер је задуживање државе
код комерцијалних банака постала пракса која је отежала кредитни положај привреде и увећала камате
које на кредите плаћају компаније. Сада већина банака као свој први избор у пласманима има државне хартије од вредности, а привреда вапи са свежим
капиталом. Највећи део кредита се односи на рефинансирање претходних тако да имамо кредитно неутралне токове новца, али су они све скупљи јер је,
по правилу, рефинансирани кредит скупљи од примарног.
Евро обвезнице ћемо плаћати са каматом од 7,25 %
годишње. За нас је та цена превисока и да је двоструко мања јер је плаћена за покривање буџетског
мањка, а не конкретних пројеката или извоза.
Политика смањивања буџетских расхода ће и даље
бити у центру политике јавних финансија коју предлаже ДСС. Трошење буџетских средстава треба ставити под снажну интерну и екстерну контролу, као и
контролу јавности, ради повећања транспарентности
јавних финансија. Рад свих надзорних и контролних
функција и институција државе треба да буде појачан. Државна ревизорска институција, Управа за јавне набавке и институције за борбу против корупције
треба одмах да добију одговарајуће услове за рад и
пуну подршку у свом раду.
Буџетски оквир треба да буде толико широк да обезбеди довољно средстава за финансирање реализације краткорочних и средњерочних планова развоја
инфраструктуре, подстицање развоја привреде, повећање улагања у образовање и социјално збрињавање економском кризом захваћених слојева
становништва. С друге стране, треба да буде толико
узак да обезбеди контролу задуживања земље која је изгубљена у последње три године. Од 2008. до

34

2012. године задуженост земље је увећана за преко
60 % и са нивоа задужености од 28 % БДП, дуговања су повећана на преко 45 % БДП, упркос усвојеним
ограничењима која су уговорена са ММФ. Већ сада
се осећа дејство повећања задужености и на пољу
трошкова задуживања, па је плаћање камата изнад
7 % постало нормално, иако је јасно да ни један динар узетих кредита није оправдан ако је резултат тога
највећа незапосленост коју смо икада имали у Србији. Можемо да закључимо да, услед ових ограничења
које постављамо, озбиљну реформу која је нужна не
можемо спровести без озбиљних промена у структури буџетских прихода и расхода, чије смо принципе
назначили.
Посебну пажњу посветићемо трошковима државне
администрације и саме владе, како би се спречио
раст јавне потрошње и њено подстицање на нижим
нивоима државне управе. Многе нерационалности
у вези са повећањем броја министарстава и њихове
администрације су довеле до тога да је држава прескупа, нефункционална, због отежане међуресорне
комуникације, а посебно због страначких баријера
изграђених на основу поделе на вертикалне феуде
у оквиру јавне адмнистрације, укључујући и јавна
предузећа.
Криза је допринела да се сада боље разуме да штедња увек мора бити један од принципа рада државне
управе. Истовремено, држава не сме да престане да
инвестира. Излаз је у инвестицијама и паметном улагању. Све земље које се одговорно понашају према
својој привреди повећале су издвајања за инвестиције како би надокнадиле пад инвестиционе активности приватног сектора и пад извозне тражње. Док
српска предузећа не постигну конкурентност довољну да обезбеде раст на бази извоза, држава мора да
подстиче домаћу потрошњу кроз инвестиције у грађевинарство, пољопривреду, инфраструктуру, енергетику. Ове гране обезбеђују највећи број радних места и прихода привреде, а инвестиције ће обезбедити
ланчани ефекат пораста тражње и за производима
других грана. Раст тражње ће бити остварен на осно-

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

ву смањења цена, као и на основу потрошње грађана, чији ће се приходи осигурати и повећати због
покретања инвестиционог циклуса у наведеним гранама.
Друга промена у односу на буџетску политику и праксу његовог извршавања се везује за примену концепта програмских буџета која повезује издвајања
из буџета и резултате које треба постићи у појединим
секторима, те издвајање не посматра као трошак, већ
као инвестицију која мора бити оправдана, а за неиспуњење мора постојати одговорност надлежних.
Приватизација по сваку цену, прелила је значајан део
прихода купцима тих предузећа и то незаслужено
јер су многа предузећа продата испод реалне цене
њихове активе, а само зато што нису прошла одговарајући процес реструктурирања. Ово се нарочито
односи на велика, стратешка, јавна предузећа, чија
приватизација тек предстоји. Сличне грешке у приватизацији делова јавних предузећа се не смеју поновити. С друге стране, приватизација државних предузећа ради попуњавања мањка у буџету мора бити
стриктно онемогућена.
Повећање обима инвестиција уз истовремено смањење инвестиционих издвајања из буџета оствариће
се подстицањем заједничких инвестиција државе са
приватним улагачима (јавно-приватно партнерство)
и концесија, као што је то случај са планираним великим пројектима у друмском, железничком и водном
саобраћају, у експолоатацији нових налазишта руда,
или изградњи објеката намењених развоју енергетике и заштити животне средине.

3.2. Пореска политика
У условима економске кризе, готово све земље су
кориговале своју пореску политику у правцу што већег растерећења привреде и грађана. Кључни циљ је
подстицање инвестиција на свим нивоима како би се
задржала привредна активност и наставио привред-

ни раст. Пореска политика за коју се залажемо има
за циљ подстицање инвестиција у привреди, отварање нових радних места и развијање креативности и
иновативности предузетника. Порески систем, стога,
мора бити заснован на ширењу броја пореских обвезника и смањењу пореских стопа, односно на давању
пореских подстицаја свима онима који својим деловањем доприносе отварању нових радних места, као
и онима који су директно захваћени економском кризом и боре се са њеним последицама, одржавајући
запосленост, извозне и друге пословне операције.
Развој пореске политике треба да уважи и циљеве
равномерног регионалног развоја чиме се инсистира
на флексибилнијем и иновативнијем концепту понуде олакшица инвеститорима који су спремни да улажу у најнеразвијеније регионе Србије, нарочито ако
је то повезано са већим бројем нових запослених или
са активирањем већег броја локалних добављача.
Реформисаћемо систем пореза на доходак грађана
увођењем синтетичког пореза уместо садашњег веома неправичног цедуларног система, а ослобађање од
плаћања пореза на приходе од капитала не може бити
приоритет у односу на смањење опорезивања прихода од рада, што ће бити директан допринос фискалне
политике запошљавању. До стварања услова за пуну
примену концепта синтетичког опорезивања, што подразумева изградњу административне инфраструктуре
и образовање пореских служби за његову примену,
као прелазно решење, неопходно је променити неки од видова пропорционалног опорезивања који би
довео до већег броја стопа за опорезивање прихода
грађана, јер су и размаци у примањима врло значајни.
Такави модели пореза су већ неколико година у примени у већем броју европских земаља, чак и у неким
земљама региона, и он предвиђа да су већа примања
од неког износа опорезивана по већој стопи, а да се
стопа пореза повећава са примањима. Политике ових
пореза се разликују у броју степеница на скали и степену пропорционалности који је усвојен као правичан.
Наставиће се са напорима за свеобухватну фискализацију, како би токови новца у промету у пуној ме-

35

ПРОГРАМ РАЗВОЈA СРБИЈЕ / 2012 – 2017. ГОДИНА / НОВА ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА

ри били регистровани, што је кључна мера у борби
са сивом економијом и корупцијом. Смањићемо број
различитих захватања и стопа социјалних доприноса на зараде радника, као подстицај запошљавању и
смањивању неопорезованог рада у привреди.
Предузећа или предузетничке радње треба да буду у
потпуности ослобођени од плаћања пореза на добит
бар прве године пословања, а да у наредне две плаћају само 50 % пореских обавеза, како би та средства
могли да искористе за убрзање развоја, технолошко
опремање и повећање броја запослених. Предузећа
или предузетници који послују у стратешки важним
секторима привреде (пољопривреда, прехрамбена
индустрија итд.) треба да буду ослобођени плаћања
пореза на добит у прве две године пословања, а да у
наредне три године плаћају 50 % пореских обавеза.
И поред тога што Србија већ сада има најнижу стопу пореза на добит у региону, њеним смањењем на
8% не би се значајно смањили буџетски приходи, али
би многе компаније, које имају високе стопе добити у
околним земљама, биле мотивисане да промене земљу у којој имају седиште. Овом мером би се утицало
да компаније које данас послују на територији Републике Србије пријављују стварну добит на крају фискалне године уз реалне трошкове, а не минималну
како је то тренутно случај.
У Србији су порез на додату вредност (ПДВ) и порез
на добит и сада међу најнижим у региону, што је допринело релативно већем привлачењу страних директних инвестиција и покретању домаћих привредних и индивидуалних инвестиција. Међутим, имајући
у виду да је висина ПДВ мера која више погађа или
интересује потрошаче него инвеститоре, због технике његовог обрачуна и наплате, неопходно је направити детаљну анализу којом би се утврдило колико
његово повећање, уз истовремено смањење пореза
на плате, ствара стимуланса за нове улагаче, нарочито стране, који су нето извозници. Наиме, на тај начин
би се њихова, али и домаћа конкурентност повећала,
тако да би роба домаћих произвођача постала конку-

36

рентнија (јер би била оптерећена истим нивоом ПДВ
као и увозна, али мањим порезима на плате), а извоз
би био стимулисан јер би био ослобођен већег ПДВ.
Наставићемо борбу за демонополизацију привреде у
свим њеним сферама, како би се избегло успоравање
општег економског раста и спречио пораст трошкова
живота становништва. Развојем функција регулаторних органа и институција створиће се услови да у подручју јавног сектора буду формирана нова предузећа,
да се појача конкуренција на националном и локалном
нивоу, што ће допринети и повећању запослености и
унапређењу квалитета услуга и производа.
Залажемо се за смањивање броја различитих захватања и стопа социјалних доприноса на зараде радника, као подстицај запошљавању и смањивању рада
„на црно“. На основу тога очекујемо раст запослености, без обзира што смо свесни да ће економска криза произвести и одређена отпуштања.
Остваривањем ових начела буџетске и фискалне политике створиће се услови за:
• растерећење привреде и подизање њене конкурентности;
• смањење буџетског дефицита;
• даље смањивање спољног дуга;
• снижавање цена значајног броја производа и услуга;
• привлачење директних страних инвестиција;
• повећање инвестиционе активности домаће привреде и грађана;
• смањење избегавања плаћања пореских обавеза;
• смањење корупције пореских органа и институција;
• равномерни регионални развој.

3.3. монетарна политика
Један од хроничних, структурних проблема домаће
економије је висока стопа инфлације. Србија спада у
државе које и у условима потпуне економске стагнације имају високу стопу инфлације. Иако се као најче-

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

шћи изговори за високу стопу инфлације наводе раст
цена хране, треба имати у виду да оне расту свуда
у свету, не само код нас, али само наша држава бележи рекорде када је у питању овај макроекономски
показатељ. У прилог томе говоре и подаци да је стопа инфлације у Србији у 2010. години износила 10,3
%, док је у Црној Гори износила свега 0,5 %, Хрватској
1%, Македонији 1,6, БиХ 2,1, и Албанији 3,6 %.
Разлог томе је монетарна политика која се ослања на
концепт циљане инфлације и фине механизме операција на отвореном тржишту (репо-операције), без уважавања специфичности нашег привредног амбијента.
Једно од најзначајнијих обележја домаће економије
је привредно „међукредитирање” под којим се подразумева размена роба и услуга, без посредства новца,
коју карактерише неприхватљиво дуго одлагање плаћања и, као последица тога, генерисање дуговања и
потраживања. Мотив који подстиче учеснике у ланцу
вредности на овакво деловање је управо инфлација,
али је она и последица међукредитирања. Други важан узрок инфлације произилази из саме структуре
тржишта. Снажни трговински ланци, али и држава,
намећу дуге рокове плаћања, користећи при томе асиметрију моћи за присвајање туђих обртних средстава
и финансијско исцрпљивање слабијих у ланцу. Одлагање плаћања, поготово у амбијенту високе инфлације и енормних каматних стопа, веома је уносно. На овај
начин монетарна политика се обесмишљава, а цене
расту и када је политика НБС рестриктивна.
То је уједно и разлог што се ДСС увек залагао за постојање развијених економских и правних институција и регулативе, јер је то неопходан предуслов примене стандардних инструмената монетарне политике.
Сматрамо да је излаз из инфлаторне спирале могућ
једино увођењем финансијске дисциплине у платни
промет, која се може остварити доношењем закона
о обавезности плаћања у одређеним роковима, који
би се односио и на државу када се појављује у улози
купца, чиме би се омогућило уређивање и стандардизовање плаћања. Уз то, неопходна је измена постојећег Закона о заштити конкуренције.

Стабилизација девизног курса представља још једну
илузију коју власт ствара у јавности, а која почива на
краткорочним финансијским трансакцијама индукованим емитовањем лукративних хартија од вредности, чиме се привлачи капитал банака и других инвеститора, уместо да се он пласира привреди, да би се
на тај начин индиректно подстицало јачање домаће
валуте. Наиме, не постоји реална основа у виду јаких
извозних перформанси које би подстицале јак динар,
него се то упориште налази на финансијском тржишту. На основу наведеног, може се закључити да
сваки курс може краткорочно „присилно“ технички да
се помера на доле или на горе, манипулисањем новчане масе уз одређену цену коштања. Али, дугорочну стабилност курса динара није могуће постићи без
отклањања фундаменталних неравнотежа, односно
спровођења структурних промена домаће привреде.
Наше опредељење је да водимо реалну монетарну
политику, која ће обезбедити стабилност курса динара, али не на штету извозне конкурентности наших
предузећа и смањења инвестиционе активности,
односно запошљавања, јер су то два кључна циља
економске политике у условима економске кризе и
предуслови њеног превазилажења. Осцилације курса динара које изазивају, сем тржишних промена, и
промене у монетарној политици су довеле до тога да
су многе компаније платиле високу цену курсних разлика и од профитабилних постале губиташи. Ова констатација се посебно односи на компаније које имају
веће учешће извоза у свом промету. Каматне стопе
Народне банке Србије, стопу обавезне банкарске резерве и интервенције на девизном тржишту треба
ставити у функцију обезбеђења стабилности курса и
мотивације за инвестиције и извоз.
Криза из окружења би могла имати негативан утицај
и на српски банкарски сектор. У Србији, између осталих, послују две италијанске и четири грчке банке. У
домаћем банкарском систему учешће банака са страним власништвом је око 75%, што је веома високо,
тако да задуживање банака у иностранству представља значајан извор финансирања целокупне домаће

37

ПРОГРАМ РАЗВОЈA СРБИЈЕ / 2012 – 2017. ГОДИНА / НОВА ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА

активности. Светска финансијска криза утицала је на
смањење ликвидности матичних банака, а самим тим
и на девизну ликвидност домаћих банака, будући да
је доток иностраних средстава финансирања ограничен. Један део банака већ је почео да повлачи део
средстава који се налази у Србији, ради санирања губитака својих матица насталих услед дужничке кризе
која је захватила неке земље еврозоне, а вероватно
ће тај притисак бити још израженији у 2012. години. У прилог томе говори податак да су банке које
послују у Србији вратиле својим матицама око 901
милион евра само у периоду од децембра 2010. до
августа 2011. године, што је утицало и на смањење
њихове кредитне активности. Због високих стопа кашњења по кредитима, као последице пораста удела
ненаплативих зајмова код предузећа и масовне неликвидности у Србији, повећава се кредитни ризик
банака, због чега оне свесно жртвују профит зарад
сигурности. То се манифестује у виду смањивања
новца који се пласира привреди.

стамбене кредите код нас је 5,82 %, док је у земљама еврозоне 3,26 %). Раст каматних стопа утицао би
на још веће повећање трошкова предузећа, што би
додатно угрозило ликвидност привреде. Због тога је
ургентна потреба да Србија и друге земље Средње
и Источне Европе покрену иницијативу за доношење
„Бечке иницијативе 2“.

Криза је искушење и за узимање и одобравање кредита, јер се повећавају ризици њихове отплате. Способност отплате кредита привреде, мерена учешћем
ненаплативих кредита, смањена је у другом тромесечју 2011. године у односу на прво тромесечје. Тако
је почетком 2009. године учешће ненаплативих кредита у укупним износило око 9%, средином 2010. око
12%, да би на крају трећег тромесечја 2011. године
већ достигло ниво од 18,8%.

Индекси Београдске берзе BELEXline и BELEX15 после раста 2006. и 2007. године забележили су драстичан пад у 2008. години 68,72%, односно 75,62%,
респективно, од којег се ни три године касније нису
значајније опоравили. Узрок наглог пада вредности
индекса је повлачење иностраних портфолио инвеститора са тржишта Србије, услед очекивања даљег
пада цена акција и продубљивања настале кризе.

Уколико се овакве тенденције наставе, постоји реална опасност да се српска привреда суочи са недостатком капитала, и порастом каматних стопа које су
ионако више него у земљама у окружењу, тим пре
што све западне банке у догледно време чека усаглашавање са стандардима Базел 3, а они подразумевају да се удвостручи износ капитала у односу на постојећи ниво. Кредити за привреду су код нас готово
двоструко скупљи него у еврозони (просечне камате
на инвестиционе кредите привреди у Србији су 7,89
%, а у еврозони 2,93 %), док су код стамбених зајмова
камате два и по пута веће (просечна каматна стопа на

38

Основни проблеми финансијског тржишта Србије
произилазе из одсуства развијеног тржишта капитала, које би обезбедило дугорочно финансирање инвестиција. Српско финансијско тржиште је “плитко”,
јер се на њему тргује малим бројем акција, у односу на развијене регионалне и светске берзе, тако да
се свако померање на тим тржиштима одражава и
на Београдску берзу, али са закашњењем. Почетком
2007. године, на малом тржишту Србије, бележени
су позитивни помаци. Наиме појавило се доста нових
хартија и први домаћи институционални инвеститори. Нажалост, овај тренд се убрзо завршио.

Нажалост, нема наговештаја да ће се домаћа берза
ускоро опоравити, нити треба очекивати долазак великих инвеститора. Индекс просечне вредности акција најбољих предузећа у Србији BELEX 15 имао је
током првих девет месеци 2011. године тенденцију
даљег пада, па је на крају септембра био за 15,2%
нижи него годину дана раније, тј. био је на најнижем
нивоу од јула 2009. године. После „црвеног“ трећег
квартала, у ситуацији кад су индекси изгубили више
од петине вредности, брокери имају само песимистичке прогнозе, јер укупна економија подлеже новом таласу светске кризе.
На основу свега наведеног, јасно је да се не може го-

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

ворити само о психолошким факторима као узроцима
колапса тржишта, већ је реч о озбиљним аномалијама
овдашњег пословног амбијента, које се због природе
портфељних инвестиција најпре искажу на берзи. У
прилог томе говори и чињеница да су индекси берзе у Београду изгубили више на вредности него индекси берзи у региону и на развијеним тржиштима.
Услед лошег кредитног рејтинга Србије и повећаног
ризика улагања у земљу, улазак капитала из иностранства кроз нове портфолио инвестиције је и даље мало
вероватан. У циљу унапређења постојећег стања на
тржишту капитала треба озбиљно размотрити могућност формирања једне велике, регионалне берзе.

3.4. међународно задуживање
У последњих неколико година држава се знатно задужила, како у девизама, тако и у динарима, што ће се
битно одразити и на кредитни рејтинг земље. Спољни дуг Србије на крају септембра 2011. године износио је 23,9 милијарди евра, а његово учешће у процењеном бруто домаћем производу (БДП) достигло
је 75,6 %. Тиме се Србија опасно приближава граници високозадужених земаља, по критеријуму Светске
банке, која износи 80 % БДП-а. Однос спољног дуга
на крају трећег тромесечја 2011. године и годишњег
извоза робе и услуга увећаног за иностране дознаке
повећан је за 4,7 процентних поена и износи 164,9 %.
Према подацима НБС, на крају септембра 2011. године јавни дуг Републике Србије је био 14,7 милијарди
евра, а његово учешће у процењеном БДП је износило 46,7%, мада се он према подацима Министарства финансија приказује као 44,5%, да би се избегла
чињеница да је актуелна власт прекршила фискално
правило које је сама увела усвајањем Закона о буџетском систему из 2010. године, које лимитира ниво
дуга на 45% БДП и то за мање од годину дана.
Спољни дуг јавног сектора на крају септембра 2011.
године износио је 10,4 милијарди евра, а његово учешће у укупном спољном дугу било је 43,7 %. Колико је

драстично његово повећање најбоље говори податак
да је укупан јавни дуг повећан од 2009. године до новембра 2011. године за чак 6.02 милијарди евра.
Да би обезбедио неопходан прилив девизних средстава за одржавање монетарне стабилности и реализацију инфраструктурних пројеката, приступило се
неконтролисаном узимању кредита од ММФ-а, Светске банке, Међународне банке за обнову и развој,
Европске инвестиционе банке, Европске уније, Кине,
Русије и других земаља.
Међу највећим зајмовима је аранжман са Међународним монетарним фондом за помоћ девизним резервама, који је уговорен средином маја 2009. године, у
вредности од три милијарде евра, од којих је готово
две и по утрошено за спречавање дубљег суноврата
динара. Јавни сектор је, тако, повећао спољну задуженост значајним коришћењем иностраних кредита
током 2010. године (транше стенд-бај аранжмана са
ММФ, кредит од Владе Руске Федерације у вредности од 200 милиона евра, додатни инострани кредити и др.).
Као посебна специфичност мора се навести да је Србија користила тек четвртину новца који нам је Светска банка већ одобрила. Оправдања попут непостојања конкретних, завршених пројеката и недостатак
сарадње између одређених министарстава, која се
најчешће наводе као оправдање за кашњење у повлачењу одобрених средстава, су најблаже речено
неприхватљива, с обзиром да је у Србији запослено
118.000 државних чиновника, а да у јавном сектору ради 535.000 радника, односно 30,6% од укупног
броја запослених, што је троструко више него у земљама ЕУ.
Други разлог огромног повећања јавног спољног
дуга је одлука Владе да се на међународном финансијском тржишту задужи, упркос избијању рецесије,
како би завршила неколико великих и скупих инфраструктурних пројеката. За изградњу путног дела
Коридора 10, Србија је склопила споразум о зајму

39

ПРОГРАМ РАЗВОЈA СРБИЈЕ / 2012 – 2017. ГОДИНА / НОВА ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА

са Светском банком чиме је обезбеђено 388 милиона долара, од ЕБРД-а 150 милиона евра, ЕИБ-а 384
милиона евра, а са HIPERB планом грчке Владе–100
милиона евра. Највише кредита за реализацију инфраструктурних пројеката, уз државну гаранцију, узело је предузеће „Путеви Србије”. Ово предузеће је
позајмило више од 800 милиона евра. За мост код
Бешке, на пример, подигнут је зајам од 72 милиона
евра, за обилазницу око Београда- 100 милиона евра
од ЕИБ-а. За мост „Газела” позајмљено је 33 милиона
евра, потом за мост Земун-Борча од кинеске банке
„Ексим”-144,5 милиона евра, итд.
Уз гаранцију државе, задуживале су се и „Железнице
Србије”, па њихови укупни зајмови достижу око пола
милијарде евра. Када је реч о Електропривреди Србије, она је позајмила нешто више од 400 милиона
евра. Држава је дала гаранције и за зајмове „Фијата”
у укупном износу од 200 милиона евра, док је „Јат”
позајмио око 50 милиона евра уз гаранцију државе.
Држава је најавила и узимање нових кредита међународних финансијских институција за завршетак инвестиционих пројеката који су у току, као и нових, па се
тако очекује да јавне финансије буду оптерећене за још
пола милијарде евра колико недостаје за завршетак
путног дела Коридора 10 и око 4 милијарде евра за радове на железничком делу. Подаци Министарства финансија показују да држава Србија гарантује за нешто
више од две милијарде евра зајмова јавних предузећа. Чак половину тог износа предузећа нису у стању да
врате, па су због тога активиране државне гаранције.
Наведени показатељи сваку озбиљну владу приморали би да преиспита политику задуживања и хитно
предузме мере за његово обуздавање.
У септембру 2011. године уведен је и додатни начин спољњег задуживања, продаја државних еврообвезница, и то у вредности од милијарду долара са
годишњом каматом од чак 7,25 %. О колико скупом
методу задуживања је реч говоре и искуства Португала, Грчке и Ирске које су биле приморане да затра-

40

же финансијску помоћ када су камате на њихове обвезнице порасле изнад 7 %, што је граница која се
сматра неподношљивом за одрживо сервисирање
дугова, односно указује да је држава у великим проблемима и да јој прети банкрот. Међутим, ни то није
било довољно.
Крајем септембра 2011. године, ММФ је одобрио
нови споразум из предострожности којим је Србији
обезбеђен кредит од милијарду евра, да би се његов насатавак прекинуо на почетку 2012. године, са
јасним порукама да се неће наставити уколико се не
пруже јасни докази да неће бити нових задуживања.
На тај начин је сарадња са ММФ добила свој епилог
- имали смо сарадњу све док су подржавали задуживање, а прекинута је када су затражили финансијску
дисциплину. Свакако, губљење финансијске самосталности је последица сарадње са ММФ, али и то је
боље него неконтролисано задуживање.
ДСС се залаже за заустављање задуживања на основу стварања услова за приватне инвестиције, на основу заједничких пројеката државе са приватним сектором и на основу концесија, као метода финансирања
великих инфраструктурних пројеката. Да подсетимо,
за време мандата Владе у којој је ДСС имала водећу
улогу и премијера, средином 2006. године, донета је
одлука да Србија у року од годину дана врати преостали дуг ММФ-у, који је био нешто више од милијарду
долара, што је и реализовано, а Србија је од средње
задужене земље постала држава са релативно ниским спољним дугом. Међутим, због експанзије спољног задуживања, представници ММФ сада истичу да
је спољни дуг један од три највећа проблема државе.
Доспеле и неизмирене обавезе по основу спољног
дуга крајем септембра 2011. године износиле су
милијарду и 658 милиона евра, од чега је доспела
главница била 1,39 милијарди евра, а редовна камата- 258,8 милиона евра. Износ отплата по основу
спољног дуга на крају трећег тромесечја 2011. године прешао је екстремно високих 12% БДП, али је
он, због неадекватног изражавања величине БДП у

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

текућим ценама, чак знатно виши. Ако се посматра
износ отплата по основу спољног дуга, у односу на
извоз робе и услуга, он је на крају истог периода прешао 34% извоза (толерантна граница је око 25%).
Поред тога, последњих година држава наставља
енормно да се задужује по основу продатих државних записа, како у динарима, тако и оних везаних за
евро, уз огромне каматне стопе. У првој половини
2011. године, емитоване су ове хартије у вредности
од око 304 милијарде динара.
Задуживање државе емитовањем записа свакако
утиче и на отежано финансирање привреде у Србији.
Наиме, каматна стопа коју држава плаћа је галантна
(принос на записе, у зависности од валуте у којој се
емитује, износи од 5,40 до 13,30 %), па на тржишту
новца она конкурише привреди у борби да се привуку лимитирана слободна средства банака и својом
тражњом подиже каматне стопе. Уместо привреди,
банке пласирају новац држави и НБС. Динар кредита
који је отишао држави- динар је мање за привреду, а
то није одраз одговорне економске политике.
Србија ће у наредним годинама имати високе финансијске обавезе и по основу реституције коју није
имала у претходној деценији. То сазнање је посебно забрињавајуће ако се зна да Србија у наредним
годинама не може рачунати на тако висок ниво девизног прилива по основу нето задуживања у иностранству и по основу приватизације и донација.
Да се не би наставило даље задуживање будућих генерација, без адекватног развојног плана, иницираћемо усвајање државне стратегије управљања јавним
дугом. То подразумева да јасно донете одлуке о границама задуживања, о јасним циљевима задуживања,
стратегији враћања приспелих дугова, као и транспарентности поступка доношења наведених одлука. Само на тај начин ће даље задуживање имати одређеног
смисла, а институције које га спроводе потребан легитимитет у раду на том подручју које је осетљиво не само
за садашње, већ и све будуће генерације Србије.

Неопходно је избећи већ позната и негативна искуства других држава, које је захватила дужничка криза, јер су њихове владе преко ноћи хтеле да обезбеде
бољи стандард својих становника, без реалног раста
продуктивности. Често су неодговорне владе спремне да, по цену презадужености, стварају вештачки
привид раста, који им је неопходан за унутарполитичке интересе и одржање на власти. Побољшање
услова за улагање домаћих и страних инвеститора и
запошљавање ће допринети да се привредни раст
оствари, без прекомерног задуживања државе.
Кредити међународних финансијских институција и
кредити од земаља које су стратешки партнери Србије,
обезбедиће ефективност и економичност задуживања, али и смањење ризика од економске зависности.
Пример успешне примене ове стратегије је Кипар који
је добио повољан кредит од Русије од 2,5 милијарди
евра. Белорусија је у јуну 2011. године, такође, добила
800 милиона долара прве транше повољног кредита
вредног три милијарде долара из антикризног фонда
ЕврАзЕС који је под контролом Русије.
При доношењу одлука о новом задуживању треба
се руководити принципом да је нови кредит оправдан само ако је уложен у домаћу производњу и запошљавање, а да ни један није повољан уколико је
намењен државној потрошњи. Задуживање државе
код комерцијалних банака треба лимитирати на најмању могућу меру, због смањења трошкова финансирања дефицита и кратких рокова враћања. Дефицит, кредити и емитоване хартије од вредности не
могу бити наслеђе које ћемо оставити наредним генерацијама да га враћају.

3.5. Унапређење извоза и смањење
спољнотрговинског дефицита
За привреде као што је наша тешко је остварити
предности економије обима без изласка на тржишта
других земаља. Поред тога, важно је повећавати извоз како би се постепено смањивао јаз који тренут-

41

ПРОГРАМ РАЗВОЈA СРБИЈЕ / 2012 – 2017. ГОДИНА / НОВА ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА

но постоји у спољнотрговинској размени. Међутим, у
условима економске кризе, чак и тржишта најразвијенијих земаља осећају смањење тражње. Индустрије као што је аутомобилска, грађевинарство и телекомуникације, већ осећају пад тражње од пет до 30%. У
таквим условима, до јуче најконкурентније компаније
суочене су са падом тражње.
Уместо начелне подршке извозницима, неопходно
је дати конкретну помоћ у виду јефтиних кредита, са
дужим роковима отплате и снижавање трошкова гаранција за извозне послове. Неопходно је увести нове инструменте подршке попут субвенционисаних
кредита за извознике, где би 50% камата, које под
комерцијалним условима плаћају предузећа банкама, преузела да плаћа држава из средстава Фонда за
развој Србије или Агенције за страна улагања и промоцију извоза. Поред тога, држава треба да формира
фонд са много већим капиталом за државне гаранције за извозне послове, чиме би за 1-2% смањила
трошак извозника, али и знатно убрзала процедуру
добијања гаранција, која је некад већи проблем од
њених трошкова.
Земље који су најзначајнији светски извозници, своју
позицију стекле су углавном захваљујући значајним
енергетским потенцијалима, развијеној електронској,
аутомобилској, фармацеутској или ИТ индустрији. Код
нас је забележен значајан помак у сектору енергетике, фармације и информационих технологија. Оно
што забрињава је чињеница да су пољопривреда и
металургија и даље наше најконкурентније гране на
међународном тржишту, са више од 40% извоза. У
наредном периоду то морају постати гране као што
су машинска, електромашинска, хемијска, металска и
грађевинска.
Пажњу треба усмерити на производе виших фаза
прераде и тежити да се на њима базира извозна
оријентација. Извоз Србије је углавном усмерен на
земље Европске уније и земље ЦЕФТА, са више од
55%. За разлику од тога, могућности извоза на тржишта која су у сталном расту као што су руско, ки-

42

неско и индијско нису довољно искоришћена, нити
истражена.
За привреду Србије је у периоду до 2008. године
био карактеристичан висок ниво страних директних
инвестиција. Колико су за нашу земљу, посебно за
спољнотрговински биланс, значајне стране директне инвестиције говори и податак да су од двадесет
највећих извозника у Србији, дванаест у страном
власништву.
Лоша географска структура извоза огледа се у томе
што се скоро 90% извоза односи на земље Европске уније и земље ЦЕФТА. У оквиру Европске уније
такође је неправилно распоређен извоз и углавном
је сконцентрисан на неколико земаља. Скоро цео
спољнотрговински суфицит Србија остварује са земљама ЦЕФТА (Босном и Херцеговином, Црном Гором, Македонијом). Насупрот томе, са Руском Федерацијом, и поред Споразума о слободној трговини,
који нашим предузећима даје изузетне конкурентске предности на том тржишту (овакав споразум
је Русија потписала само са земљама Заједнице
независних држава), остварује се висок спољнотрговински дефицит, пре свега због увоза енергената. Бољом организацијом наступа на том тржишту,
оснивањем заједничких предузећа са привредницима из те земље и припремом и применом посебног
плана за наступ на том тржишту могу се остварити
много бољи спољнотрговински резултати.
Неопходно је подржати повећање степена финализације производа намењених извозу и предузети
активности како би се остварила географска диверзификација извоза односно истражити могућности
за освајање нових тржишта, као и могућности за повратак на стара тржишта.
У наредном периоду активности које би се предузимале с циљем унапређења српског извоза треба
усмерити на следећа циљна тржишта:
• ЦЕФТА,
• Европска унија,

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

• Руска Федерација
• Кина
• Блиски и Средњи Исток
• Северна Африка, и
• Индија.
Да би се наведена тржишта освојила, неопходно је
спровести детаљне анализе, израдити акционе планове по тржиштима и одредити улоге државних институција и компанија, унапредити законску регулативу
из одређених области, увести пореске и друге олакшице као подстицај извозу са посебним нагласком на
одређене регионе, утицати на унапређење дипломатских односа са наведеним земљама, формирати додатне институције које ће пружати подршку извозу.
Институцијама које делују у правцу повећања извоза
треба обезбедити повећење средстава за финансирање њиховог рада и мера које спроводе и обезбедити
непосреднију повезаност са привредом.
С обзиром да је далеко лакше освајати или задржати домаће него страно тржиште као мера за успостављање позитивнијег спољнотрговинског биланса
намеће се и подршка програмима супституције увоза
домаћим производима. Понекад је сасвим запрепашћујуће да се значајан увоз остварује у промету роба као што су основни пољоприрведни производи,
нпр. пасуљ, месо, млеко у праху и слично, а да се у
исто време домаћи произвођачи суочавају са тешкоћама да пласирају вишкове тих производа. Најчешће
се ради о проблемима везаним за складиштење или
сертификацију тих производа за промет у трговинским ланцима, али има и других недостатака, као што
су недостаци у развијености откупних мрежа, складишних капацитета и друго. Други проблем у том
погледу се односи на неадекватан третман домаћих
произвођача у поступцима јавних набавки, који због
недовољног обима промета, недостатка међународних референци, негативног пословања у претходним
годинама и слично не добијају послове, већ то највећим делом успевају представништва или заступништва страних произвођача регистрована у Србији.
Као последица тога долази до значајног одлива де-

виза из земље, до губитка радних места код домаћих
компанија и смањења прилива у буџет државе.

3.6. Финансијска тржишта
Посебну пажњу треба посветити финансијском тржишту у Србији јер је недовољно развијено и у константном паду. Индекси BELEXfm i BELEXline, за протекле
две године бележе пад од преко 70 %, што је више
него што је забележени пад на берзама најразвијенијих земаља, а обим трговања је постао симболичан
и данима је испод милион евра дневно. Чак је и BELEX
SRX опао за 60 %, мада је он везан за најбоље компаније у Србији и међународно финансијско тржиште
преко берзе у Бечу. Улагање у приватне инвестиционе фондове је потпуно заустављено, па је вредност
њихових јединица тренутно нижа од номиналне, што
доводи у питање њихову целокупну функцију на финансијском тржишту.
Тренутно се на финансијском тржишту тргује веома
малим бројем финансијских инструмената - углавном
акцијама и обвезницама. У наредном периоду потребно је извршити секјуритизацију тржишта - увести
друге хартије од вредности, којима се тргује на берзама у земљама региона. Једна од значајних хартија
од вредности би требало да постане складишница,
што је у складу са праксом развијених земаља. Због
тога је неопходно извршити одговарајуће измене у
Закону о хартијама од вредности.
Путем преношења имовинских права на ниво општина треба створити претпоставке за увођење муниципалних обвезница, што би у целини обезбедило бржи
укупан развој финансијских тржишта, али и децентрализовано креирање извора средстава за инфраструктурне пројекте општина.
Развоју тржишта би значајно допринело и развијање робних берзи и њихово повезивање са робним
берзама у региону. Први корак у том правцу би било доношење одговарајуће законске регулативе и

43

ПРОГРАМ РАЗВОЈA СРБИЈЕ / 2012 – 2017. ГОДИНА / НОВА ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА

формирање институција неопходних за започињање
рада робних берзи. Тиме би се олакшало повезивање понуде и тражње најзначајнијих пољопривредних
производа, енергената и метала, што би могло да допринесе стабилности снабдевања и кретању цена на
тржишту.

3.7. Финансијска подршка
извозу – формирање извозне банке
Имајући у виду значај извоза за повећање привредне активности и макроекономске стабилности у наредном периоду се са декларативних мора прећи
на конкретне мере подршке његовом динамичном
расту. Економска криза је указала на сву рањивост
извоза српске привреде, али и на потребне мере
подршке од стране државе. Закључење билатералних и мултилатералних уговора о бесцаринском или
олакшаном приступу извозним тржиштима није дало
довољно резултата, између осталог и због тога што је
реализација извоза повезана са значајнијим захтевима у погледу његовог финансирања.
Процес освајања страних тржишта све дуже траје,
повећавају се захтеви за финансирање маркетиншких и промотивних активности, рокови плаћања у
међународној трговини су знатно дужи од оних на
домаћем тржишту, траже се гаранције у свим фазама уговарања и реализације уговора, а наплата потраживања је повезана са већим ризицима. Због тога
одговорни за реализацију економске политике морају да развију читав систем мера које као свој основни
циљ имају повећање извоза. У том контексту посебно
место заузима обезбеђење директне финансијске подршке извозу, али не само кроз извозне субвенције,
већ и кроз кредитирање извоза, обезбеђивање олакшаног приступа гаранцијама и смањење ризика у извозним пословима. Најзначајнија мера за решавање
највећег дела наведених проблема српског извоза је
оснивање специјализоване банке за подршку извозу
српских компанија.

44

Готово све земље имају специјализоване агенције за
пружање финансијске подршке извозу. Ове агенције
могу бити организоване као банке, реосигуравајућа
друштва или финансијске корпорације и углавном су
у власништву државе. Постојеће агенције не располажу довољним финансијским капацитетом како би
оправдале своју улогу, те је формирање јаке финансијске институције са свим прерогативима банке боље решење. Такво решење је примењено и у земљама региона које имају много већи извоз од Србије,
као што су Словенија и Хрватска, па верујемо да би
и код нас дошло до значајнијег позитивног помака.
Држава треба у првој фази да буде једини власник
такве банке, како би њено пословање било организовано на непрофитном принципу, што би допринело понуди много повољнијих услова кредитирања
од садашњих, док би сви пласмани били осигурани
државним гаранцијама, а евентуални профит би био
реинвестиран у проширење кредитног потенцијала. Поред остварања извозних циљева, оснивањем
извозне банке би се могла већа пажња посветити
остваривању циљева регионалног развоја јер би се у
критеријуме за одобравање кредита уврстили и приоритети у вези са повлашћивањем извозника из најнеразвијенијих делова Републике.
Повећање доступности услуга банке предузетницима и компанијама у свим подручјима Србије би се
остварило и оснивањем њених филијала у привредним центрима изван главног града. На тај начин би се
обезбедио директан приступ корисницима кредита,
лакши и бржи приступ информацијама, са нагласком
на саветодавне улоге и већа повезаност са сектором
МСП. У следећој фази развоја, извозна банка треба
да отвара своје филијале у Русији и некој од земаља
ЕУ, како би сервисирала потребе извозних предузећа.
Код одобравања кредита, такође, треба водити рачуна да се подстичу извозници чији производи садрже
већи део домаћих компоненти и ресурса, који су засновани на примени домаћих технологија и који нису
дефицитарни на домаћем тржишту.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

Финансирање извоза треба да буде повезано са финансирањем активности пре и после реализације извозног аранжмана. Предфинансирање извоза подразумева финансирање производње добара за извоз
(производња, обртни капитал, промоција на страним
тржиштима, и др.). Финансирање након испоруке
подразумева финансирање у циљу затварања новчаног несклада између времена испоруке и времена
наплате потраживања. У том смислу финансијска подршка извозу је усмерена на:
• одобравање краткорочних и дугорочних кредита за
обртна средства, са роковима који су усклађани са
трајањем извозног посла;
• одобравање кредита купцима у иностранству;
• одобравање кредита за производњу намењену извозу;
• одобравање кредита након испоруке;
• рефинансирање банкарских кредита извозника, и др.
Кредитирање се спроводи у складу са правилима
ОЕЦД консензуса о подели ризика, који одређује да
вредност кредита не може бити већа од 85% вредности извозног уговора.
Предности оваквог начина кредитирања су бројне, а
највећи број је повезан са:
• повећањем конкурентности датих понуда због продужавања рокова плаћања купцима;
• ширењем тржишта на купце који немају довољно
средстава за реализацију набавке, нити приступ повољнијим кредитима у својој земљи;
• повећањем ликвидности извозника;
• преношењем ризика наплате на кредитора, односно извозну банку, а посредно на државу;
• уклањањем валутног ризика, јер се кредит исплаћује у валути уговора на рачун извозника у његовој
пословној банци.
Поред финансирања извоза врло је значајно обезбедити ефикасну подршку у сегменту осигурања
извозних послова и давања гаранција, како би се
предузетници или компаније које немају дугороч-

но извозно искуство подстакли да се оријентишу на
извоз, и да би се постојећи извозници охрабрили да
шире своје извозне послове на нове купце и на нова
тржишта.
Осигурање од ризика је пракса која смањује евентуалне губитке због неплаћања купца, несолвентности,
стечаја или хипотеке над имовином купца, што спада у такозване комерцијалне ризике. С друге стране,
имајући у виду да су наше компаније у ранијем периоду имале врло развијену сарадњу са земљама у
развоју, које су повремено потресали унутрашњи немири и политичке кризе, врло је значајно за враћање
на та тржишта обезбедити осигурање за случај избијања рата, политичких преврата, једностраних мораторијума земље на плаћања према иностранству и
сличних догађаја, који су изван контроле извозника,
али и самог купца.
Као услуге осигурања извозних послова познати су
аранжмани везани за осигурање кредита извозника,
за осигурање кредита купца или банке купца, осигурање од ризика пре испоруке, осигурање кредита за
припрему извоза.
За повећање сигурности у процесу склапања, реализације и наплате извозних послова у широкој употреби су банкарске гаранције. Процес одобравања гаранција је једнако сложен као и процес одобравања
кредита, јер се ради у коначном исходу о истом послу. Брзина одобравања гаранције и цена гаранције
су врло често пресудни фактор конкурентности дате
понуде. Због тога су многе земље формирале специјализоване агенције, или развиле, у оквиру других
финансијских институција, делатност давања државних гаранција за склопљене послове. У моделу који
предлажемо, формирана извозна банка би издавала:
• гаранције за учешће на међународним тендерима;
• гаранције за добро извршење посла;
• гаранције за поврат аванса;
• гаранције за отклањање рекламација у гарантном
року.

45

ПРОГРАМ РАЗВОЈA СРБИЈЕ / 2012 – 2017. ГОДИНА / НОВА ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА

У свету су позната врло различита решења у погледу услуга које пружају агенције за финансијску подршку извозу. Док је негде посао осигурања извоза одвојен од издавања гаранција, дотле је негде
повезан, а негде су са овим пословима повезани
и послови кредитирања извоза. Office National du
Ducroire (Белгија), Servizi Assicurativi del Commercio
Estero - SACE (Италија), ECGD (Велика Британија),
Guarantee Institute for Export Credit - GIEK (Норвешка) су националне агенције које се баве само осигурањем извоза док је финансирање извоза препуштено банкарском сектору, јер је он у тим земљама
довољно развијен. Поједине земље су у државном
власништву задржале и агенције за осигурање
извоза и агенције за кредитирање извоза. Тако у
Француској COFACE врши осигурање док NATEXIS
финансира извоз. У Немачкој HERMES осигурава
извозне послове, а КWf финансира извоз, док је у
Шведској Exportkreditnamnden – EKN задужен за
осигурање, а AB Svensk Exportkredit за кредитирање извоза.
Имајући у виду да су ове услуге код нас тек у развоју
и да постојеће банкарске услуге извозницима нису на
задовољавајућем нивоу развијености и конкурентности, сматрамо да је формирање једне банке која мо-

46

же пружити квалитетну заокружену услугу извозницима најбоље решење.
Пословање извозне банке би требало да буде усклађено са међународним правом и правилима рада која су усвојена у оквиру асоцијација извозних агенција,
која се тичу дужине одобрених кредита, намене кредита, минималних камата, и критеријума за одобравање кредита и гаранција. Самим тим, банци не би биле
остављене превелике дискреционе могућности за одлучивање, како не би дошло до злоупотреба у одобравању средстава, чиме би се нарушила унутрашња, али
и међународна равноправност учесника на тржишту.
При доношењу одлуке о одобравању трансакција са
извозницима, органи управљања банком треба да
имају у виду врсту и вредност извозног посла, степен
прераде производа који се извози, зависност извоза од увоза, кредитне услове који ће бити одобрени
(висина аванса, дужина рока отплате кредита, висина каматне стопе, начин обезбеђења потраживања),
степен комерцијалног и некомерцијалног ризика, допринос технолошком развоју, дугорочност сарадње са
иностраним партнерима, услове који владају на међународном тржишту капитала и друго, како би дата подршка била адекватна развојним циљевима земље и
подизању конкурентности извоза домаћих компанија.

ЗДРАВСТВЕНА ИНФРАСТРУКТУРА, МЕДИЦИНСКИ И БАЊСКИ ТУРИЗАМ

4

раДНа мЕСТа
Као ПрИорИТЕТ

47

ПРОГРАМ РАЗВОЈA СРБИЈЕ / 2012 – 2017. ГОДИНА / НОВА ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА

48

РАДНА МЕСТА КАО ПРИОРИТЕТ

О

д како је ДСС представила свој програм економског развоја Србије и као најважнији циљ коме
тежи истакла раст запослености све је већи број
оних који нас у томе подржавају. Ипак колико год
смо се гласно и непрестано залагали за очување
радних места није помогло. Више од милион људи
у Србији нема посао, а мало ко има посао са платом
за коју не брине или која задовољава стандард одговарајућем просеку развијених земаља.
Не рачунајући јавни сектор, од 2008. до 2012. године
дошло је до пада броја запослених од око 150.000.
Уколико у 2012. години дође до успоравања привредног раста то ће довести до даљег раста незапослености за око 50.000. Више незапослености
значи мање тржиште, мању тражњу, а за државу то
конкретно значи већи буџетски дефицит. На удару
ће наравно највише бити реални сектор и мала привреда јер она нема резервне изворе финансирања
запослености као јавна предузећа и државна администрација.
Борба за запошљавање је и етичко и национално
питање. Незапосленост има несагледиве негативне
последице на заједницу у целини, на незапослена
лица али и на њихове породице, доводи до исељавања младих, до демографских неравномерности
у окрузима и знатно слаби привреду земље. Стопа
незапослености се у условима економске кризе повећава у свим земљама, али у Србији су њене последице још драматичније јер је њен ниво и пре кризе
био висок, јер су зараде запослених ниске и јер су
перспективе да се овај тренд промени сваким даном све неизвесније. Са стопом незапослености из
новембра 2011. године од 23, 7 %, просечном зарадом која се чак ни номинално не увећава, а реално
је од почетка економске кризе нижа за више од 25
%, са великим бројем само привидно запослених,
јер њихова предузећа на раде, са онима који не примају плате и не уплаћују им се доприноси за пензионо, чак ни здравствено осигурање, Србија се налази
пред социјалном експлозијом. Једина мера за њено
спречавање је повећање запослености.

Нема ни једног мерила изласка из кризе које се може
поредити са смањењем незапослености. Када људи
почну да се враћају на посао, када почну да расту зараде, можемо да кажемо да је Србија изашла из кризе. Зато је за ДСС запошљавање, односно очување
постојећих радних места, апсолутни приоритет.
Вођени темељним начелима равноправности и праведности, ДСС се определила за стварање економски
јаке и социјално праведне Србије, државе у којој сви
имају једнаке могућности за економски просперитет
и пристојан живот и у коме су извори благостања засновани на раду, способностима и залагањима. Услов
за стварање таквог друштва представља испуњење
основног циља нашег програма, а то је обезбеђење
посла за све. Свака одговорна влада је дужна да донесе програм за спречавање отпуштања, али и за повећање броја отворених радних места.
Главни циљ економског развоја за који се залажемо у домену запошљавања је усмерен на смањење
незапослености за трећину до 2017. године. Ово је
могуће постићи уколико се испуне претпоставке интензивирања инвестиционе активности и подизања
конкурентности привреде, на домаћем и међународном плану. Поред тога залагаћемо се за раст реалног
нивоа зарада за 3 % изнад нивоа инфлације, што је
оствариво на основу убрзаног раста продуктивности,
и за повећање загарантованог нивоа зарада на основу смањења пореских и других оптерећења које плаћају послодавци, као и за одржавање нивоа прихода
у буџет по основу доприноса и пореза, на основу смањења нелегализованог рада и избегавања плаћања
ових обавеза од стране послодаваца.
Мере економске политике које ДСС предлаже базирају се на концепту отварања више нових радних
места него што ће их бити укинуто, уз успостављање
договора између социјалних партнера о равномерном преузимању дела терета економске кризе. Залагање за одрживо запошљавање значи да смо свесни
економске нужности послодаваца да задрже само
запослене за које постоји економска оправданост.

49


Aperçu du document program_razvoja_srbije_2012-2017.pdf - page 1/298
 
program_razvoja_srbije_2012-2017.pdf - page 2/298
program_razvoja_srbije_2012-2017.pdf - page 3/298
program_razvoja_srbije_2012-2017.pdf - page 4/298
program_razvoja_srbije_2012-2017.pdf - page 5/298
program_razvoja_srbije_2012-2017.pdf - page 6/298
 




Télécharger le fichier (PDF)


program_razvoja_srbije_2012-2017.pdf (PDF, 5.3 Mo)

Télécharger
Formats alternatifs: ZIP



Documents similaires


reglementation devise chinoise 2015
dcd wkp 2014 2 add prov
defi et coface
confdepressehsbc exportfrance 220114
le financement export
club immobilier international 004 novembre 2017

Sur le même sujet..